СТАРИНСКИ РЕЦЕПТ КОЈИ НЕ МОЖЕ ДА ОМАНЕ: Ево како можете направити праву српску сарму

1 велика главица киселог купуса
600 грама јунећег мљевеног меса
3 шоље белог пиринча
Црни лук
Рендана шаргарепа,
главица бијелог лука
200 грама сувих ребара
100 грама димљене сланине

Зачини:

Со, суви зачин, бибер, домаћа сува туцана паприка.

Купус за сарме:

За сарме је најбоље користити футошки кисели купус јер је мекан и листови су еластични. Из каце се извади овећа главица киселог купуса и остави да се оцеди. Онда се с ње пажљиво скидају лиске за сарму, а са сваке лиске се ножем одстрани онај задебљали дио листа који је везује за корен, јер ће се сарме доцније лакше увијати. Овако припремљене лиске се обавезно оперу хладном водом, да сарма не буде прекисела, па се оставе негдје да се оциједе.

Шест стотина грама јуњетине самеље се прво на крупну, па на ситно. Ко воли крупнији надев од меса за сарму, може самљети само једном. Затим се месо издинста, може посебно, а може са луком.

У месо за сарме се дода пола кесице млевеног бибера, нешто јаче од пола кашике зачина од поврћа и кашика суве зачинске паприке. Пропржи се још мало, па склони са плотне. Онда се у издинстано месо убаце две кафене шољице очишћеног и опраног пиринча и надев за сарме је готов. Кувари са медитерана у надев за сарме додају и доста босиљка или оригана, али то значајно мијења укус, па ко воли нека изволи да експериментише са сармама. Такође, неко ставља и рендану шаргарепу, што сармама даје слаткаст укус и умањује арому меса.

Умотавање сарме

А сад умотавање сарми, које је за неке нерешива загонетка. Очишћена и опрана лиска киселог купуса се стави на длан, па онда, ближе корену а по средини, стави кашика надева за сарме. Онда почне да се ролује али чим је надев покривен, крајеви лиске се савијају ка унутра, па се настави с мотањем до краја. Иако ће се многима оваква конструкција сарме учинити несигурном, није тако: чим онај рижа из надева набубри при кувању, створи се посебан унутрашњи притисак који ће сарму држати на окупу.

Како се слажу сарме у лонац

Слагање сарми у лонац је такоде умијеће. На дно посуде се ставе три-четири лиске неискоришћеног киселог купуса, а преко њих се поспе исјечена сланиница и на мање комадиће исјечен чен бијелог лука. У приземље лонца се стављају бибер у зрну и лист ловора. Тек онда се редају сарме: прво по ободу у круг, а онда између, док се не покрије дно. Преко овог реда се набаци суво месо, а најбоље су сува ребра.

Онда опет иду сарме, између којих се ушушкају комади очишћеног бијелог лука и сланиница или комади сувих ребара, па опет сарме, ако их је преостало. То колико ће сарма бити масна одређује то колико масна сува ребра и колико сланине ставите у лонац. Будите свјесни да ће пиринач доста масти да упије и да је сарма калорично јело. Кад је слагање сарми завршено, сарма се налије хладном водом да добро огрезне, па стави на плотну.

Како ће врло брзо онај пиринач у сарми да покупи готово сву воду, моа да се додаје још воде у сарме, али се ово чини млаком водом, овог пута обилно. Како год да се припремају, око сарми је увијек доста посла. Зато је неписано правило да се сарме увијек спремају у повећој посуди. Онда се сарме оставе да се крчкају колико год хоћете, ништа им неће бити. Вјерује се да се су сарме укусније што се дуже крчкају и што се више пута подгријвају. Ово друго ипак избијгавајте због здравља а ако имате могућности сарма има најбољи укус из глинених посуда.

Сарме се једу уз прилог од киселог млијека или преливене домаћим мајонезом. Урнебес салата је такође адекватна уз сарме. Сарма нема потребу да се уз њу једе било каква салата. Од пића добро и квалитетно црвено вино прати одличан укус сарме, пише Стил.