НАЈНОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА: Утврђено који дио дана је најбољи за вјежбање

Претходне студије су повезивале вјежбу са бољом осјетљивошћу на инсулин, чиме се смањује ризик од настанка дијабетеса, али су научници жељели да тестирају да ли је тајминг вјежбања имао икаквог ефекта.

Истраживачи Медицинског центра Лајден у Холандији проучавали су готово 7.000 људи, старости од 45 до 65 година.

Већина је имала БМИ 27 или виши, што значи да су били гојазни. Контролна група имала је здраву тежину.

Учесници су били подвргнути прегледу током ког су им узети узорци крви за мјерење нивоа глукозе и инсулина у крви прије и послије јела.

Такође им је узета анамнеза о начину живота, а неки су насумично изабрани за мјерење садржаја масти у јетри помоћу МР скенирања.

Насумично одабраној групи од 955 људи дат је комбиновани акцелерометар и монитор откуцаја срца који су носили непрекидно 96 сати како би им били праћени кретање и нивои активности.

У анализу је било укључено око 775 људи са потпуним подацима.

Резултати су показали да трошење времена на умјерену до интензивну физичку активност смањује садржај масти у јетри и такође смањује инсулинску резистенцију.

Вјежбање поподне или увече повезано је са смањеном резистенцијом на инсулин за 18 одсто, односно за 25 одсто у поређењу са равномјерном расподјелом активности током дана.

Није било значајне разлике у инсулинској резистенцији између јутарње активности и активности равномерно распоређене током дана, показала је студија објављена у часопису Diabetologia.

Истраживачи су закључили да наведени резултати сугеришу да је вријеме физичке активности током дана релевантно за благотворне ефекте физичке активности на осјетљивост на инсулин.

Даља истраживања би требало да процијене да ли је вријеме физичке активности заиста важно за појаву дијабетеса типа 2, преноси Она.рс.