МАСЛАЦ У БиХ КОШТА КАО СУВО ЗЛАТО: Ево колико морате издвојити за само 250 грама

Фото: Shutterstock

Иако се маслац у већини продавница може пронаћи по цијени од око четири КМ па навише, овакав скок цијене отворио је питање шта заправо стоји иза поскупљења?

Поводом тога, Алоонлине је контактирао Удружење пољопривредних произвођача-мљекара РС, које је понудило детаљно објашњење.

Из Удружења наводе да основна сировина млијеко у БиХ и даље кошта мање него у Европској унији.

– Цијене млијека код нас су у тренутном просјеку за шест до седам еуроценти ниже од европског просјека, што значи да су 12 до 14 фенинга ниже – кажу они.

Тренутно литар свјежег сировог млијека у БиХ кошта око 90 фенинга, док је у ЕУ око 53 еуроцента, подаци су на званичном сајту Европске комисије. Ми нисмо ти који негативно утичу на цијену маслаца – истичу мљекари, наглашавајући да се највећи дио финалних млијечних производа укључујући маслац и даље увози.

Скоро половина млијечних прерађевина се увози

Иако у БиХ постоји неколико мањих мљекара које производе маслац, цијене домаћег производа крећу се од осам до 25 КМ по килограму, Ипак, око 50 одсто маслаца на домаћем тржишту чини увоз, казали су нам из Удружења. Такође, важна ствар коју су нагласили јесте и да неки домаћи произвођачи увозе. Маслац се најчешће увози, рецимо из Аустрије. Један шлепер натоварен маслацем кошта око 2.000 евра, а на то се додају ПДВ и остале дажбине. Све то утиче на коначну цијену – појашњавају из Удружења.

„Маслац није традиционални производ зато га мало производимо“

Маслац, за разлику од кајмака или павлаке никада није био основни прехрамбени производ у БиХ.

-Маслац није традиционално јело у БиХ, због чега га и немамо много у домаћој производњи -објашњавају из Удружења.

Међутим, потрошачке навике се мијењају. Све више домаћинстава користи маслац, што повећава потражњу, а потражња прати цијене.

Но, поставља се питање ко је одговоран за високе цијене? Свакако је да на формирање крајње цијене утиче мноштво фактора, али из Удружења јасно поручују да треба критиковати локалне власти.

-Ако се жели тражити одговорност, онда се може критиковати само то што локалне власти не јачају довољно сектор производње млијека, посебно ако је маслац постао саставни дио наше кухиње – кажу из Удружења.

Упозоравају да је домаћа производња недовољно развијена да би покрила потребе тржишта, што нас чини зависнима од увоза а тиме и осјетљивима на глобална поскупљења.

Шта грађани треба да знају о формирању цијена

Како би потрошачи боље разумјели због чега се цијене разликују и шта све утиче на њихово формирање, разговарали смо са економистом Зораном Павловићем, који је детаљно објаснио процес настанка цијене једног производа од сировине до полице у продавници.

Павловић појашњава да формирање цијене није произвољан процес, него прецизна економска калкулација. У цијену се тако урачунава све – амбалажа, енергија, радници, етикете, као и планирана маржа произвођача. Тек након тога долази обавезни порез.

-За формирање цијена постоји стандардна економска математика која полази наравно од трошкова сировине, допреме сировине, производње, односно трошкова саме прераде до момента финалног производа. Наравно, сви инпути, значи не знам, од амбалаже, до етикете, марже која се планирано укључује у цијену производа, да би се добила коначна цијена која је за тржиште. Производна цијена има и обавезу да има ПДВ од 17 одсто и тек онда се практично појављује на тржишту са својом цијеном-каже Павловић.

Домаће вс. увозно
Павловић посебно истиче разлику између домаћих производа и оних који стижу из увоза. Та разлика није само у цијени, него и у економском ефекту који производ оставља у земљи.

„Домаћа производња укључује много коопераната, подизвођача или партнера који практично захваљујући том млијеку које је нека крава произвела у некој фарми, укључила је превоз млијека, укључила је домаћу струју, укључиле домаће раднике који су радили на тој производњи, домаћи добављача и у тој цијелој причи то се зове мултипликативни ефекат у економији.“

Другим ријечима када купујемо домаћи производ, плаћамо и рад превозника, и струју, и домаће раднике, и добављаче амбалаже; новац остаје у оптицају у локалној економији.

-Дакле, захваљујући томе што је тај производ на крају завршио као нешто што кошта 100 одсто, он је у себи активирао и многе друге сегменте које су на тај начин били запослени. Кад увеземо робу једина корист коју има држава, односно друштво, је ПДВ од 17 одсто, који се на ту робу урачуна приликом улаза. Наравно, ако је роба која подлијеже царињену, имамо и царинско оптерећење које је стандардно пет, 10 или 15 одсто. Послије тога постоји само маржа трговца – објашњава Павловић.

Још једна важна ставка односи се на обим производње. Већи произвођачи често могу постићи ниже улазне трошкове што се касније види и у цијени. Међутим, он упозорава да држава има улогу у очувању домаће конкурентности.

-Ако имате малу мљекару, онда је и мала производња маслаца или неког сира. Ако је велики и обим, онда имате могућност да правите и економију обима, а онда улазне цијене могу да буду ниже него домаће. Али ту би требала да постоји и симулација државе која би омогућила да се такве разлике не појављају, зато што онда то стимулише домаћу производњу, а остати без домаће производње није добро -каже Павловић.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ОКОНЧАНА ХИТНА СЈЕДНИЦА ДОМА НАРОДА: Усвојен буџет од 1,58 милијарди КМ са седам мјесеци кашњења

ДОМ народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио је данас буџет институција и међународних обавеза БиХ за 2026. годину у износу од 1,58 милијарди КМ.

БЕБА ПРЕВЕЗЕНА ХЕЛИКОПТЕРОМ ИЗ МОСТАРА У БЕОГРАД: Успјешно извршен ваздушни медицински транспорт (ФОТО)

ПРИПАДНИЦИ Управе за ваздухопловство Министарства унутрашњих послова Републике Српске данас су успјешно извршили ваздушни медицински транспорт новорођенчета из Универзитетске клиничке болнице Мостар на Институт за мајку и дете у Београду.

СРПСКА ИЗРАЗИЛА СОЛИДАРНОСТ СА ФРАНЦУСКОМ: Додик обећао помоћ свим људима погођеним разорним пожарима

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик изразио је солидарност са Француском и свим људима погођеним разорним пожарима и најавио да ће иницирати да институције Републике Српске без одгађања понуде сваки могући вид подршке угроженом становништву и надлежним француским службама - од ангажмана тимова цивилне заштите и медицинске помоћи, преко логистичке и материјално-техничке подршке, до стручне сарадње у санацији посљедица.

ТРАГЕДИЈА У СРБИЈИ: У судару погинули мајка и дијете

У несрећи која се догодила данас око 9 сати на пружном прелазу Лалић-Оџаци погинула је мајка (27) и дијете (3).

ШАРИЋИ ОСТАЛИ БЕЗ КРОВА НАД ГЛАВОМ: Стигла помоћ од 130.000 КМ за обнову куће (ФОТО)

УПРАВНИ одбор Фонда солидарности Републике Српске данас је на телефонској сједници одобрио исплату средстава за накнаду штете Саши Шарићу, у износу од 130.000 КМ, за превазилажење посљедица усљед елементарне непогоде.

85 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ГАРАВИЦАМА: Званичници положили вијенце и одали почаст жртвама усташког покоља (ФОТО)

ПОВОДОМ обиљежавања 85 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама положени вијенци и цвијеће код споменика у Спомен-парку у Гаравицама.

НЕСРЕЋЕ СА ТРАКТОРИМА СВЕ ЧЕШЋЕ У СРПСКОЈ: Ове грешке возаче могу коштати главе

У мјесту Бабићи код Козарца недавно је дошло до превртања трактора, а возач је нажалост преминуо од задобијених повреда. Овакве несреће нису ријеткост, посебно током љетних мјесеци када су пољопривредни радови најинтензивнији.

СКУПЉЕ ГОРИВО У БАЊАЛУЦИ: Ево какве су сада цијене на бензинским пумпама

ЦИЈЕНА дизела на бензинским пумпама у Бањалуци достигла је 3,27 КМ, док се бензин продаје по цијени од 2,99 КМ.

КАКВО НАС ВРИЈЕМЕ ОЧЕКУЈЕ ДО КРАЈА ЈУЛА? Ово је дугорочна временска прогноза

У Републици Српској ће до краја јула бити сунчано и вруће са максималном температуром ваздуха и до 40 степени Целзијусових, колико ће бити посљедњег дана у мјесецу, подаци су Хидрометеоролошког завода Републике Српске.

ПРЕНОСЕ БОЛЕСТИ И АЛЕРГИЈЕ: Ево шта стручњаци савјетују и како да се ријешите жохара

ИНСТИТУТ за здравље и сигурност хране Зеница упозорава да присуство жохара није само естетски или хигијенски проблем, него може представљати и значајан јавноздравствени ризик.