ОДЛАЗАК ЕРДОГАНОВОГ ЗАКЛЕТОГ НЕПРИЈАТЕЉА: Како је Гуленова свађа са предсједником обликовала данашњу Турску

Фото: Профимедиа

Стандардан неформални разговор који сам водио са једним од Чејнијевих сарадника, у својству новинара у Вашингтону, очигледно је изазвао сумње код неких турских тужилаца. Моји телефони су били прислушкивани, а прича, неоснована оптужба која је убрзо постала дио судске оптужнице, нашла се на насловним странама новина, навео је познати исламски проповједник, писац и политички вођа који је недавно преминуо у 83. години у Америци.

То је био дио великог случаја, сада познатог као “лов на вјештице”, који су подржавали сљедбеници Фетулаха Гулена – муслиманског проповједника који је ове неђеље преминуо у Пенсилванији, пише Политико.

Гуленов покрет дуго је био савезник турске исламистичке владе, дубоко инфилтриран у полицију, тужилаштво и правосуђе земље.

– Случај у ком сам упала у замку — сада познат као завјера Ергенекон — био је покушај да се наговијести постојање скривене групе секуларних војних официра, новинара и политичара који планирају да преузму државу. Случај се на крају распао, што је довело до раскола између Гулена и тадашњег премијера Реџепа Тајипа Ердогана, који је постао предсједник 2014. године. Растуће тензије између проповједника и предсједника додатно су се пооштриле и кулминирале крвавим покушајем државног удара 2016. године, са тенковима на улицама турских градова – наводи Политико.

Савез између Гулена и Ердогана био је као брак из користи међу исламистима док је трајао, све док се двије стране нису сукобиле у борби која је обликовала савремену Турску, додаје Појразлар.

Прича сеже деценијама уназад.

Свјетионик имама

Гулен, рођен 1941. године, био је имам из региона Ерзурум у конзервативном источном дијелу Турске. На крају је постао водећа фигура покрета који је започео 1970-их и данас има милионе сљедбеника, укључујући глобалну мрежу школа, истраживачких центара и медијских кућа.

Као државно признат имам, послат је у обалски град Измир 1960-их, гђе је почео да шири своју базу. Током овог периода основао је и финансирао мрежу “светионика” — заједничких студентских станова — држећи проповеди младима и сијући прво сјеме свог царства налик култу.

Познат својим сљедбеницима као “Хоџа ефенди” (учитељ проповједник), Гулен је наставио да гради солидну базу присталица, формирајући своју секту и језгро кадрова, названо “Хизмет харекети” (Покрет службе). До 1990-их, чланови обучени у таквим “светионицима” почели су да проналазе позиције у државним институцијама.

Иако под будним оком турске војске, Гулен је покушавао да одржи блиске односе са политичарима и пословним свијетом. Након распада Совјетског Савеза, основао је школе у турским земљама, на Балкану и у Африци. Док су његове приватне школе сваке године давале на хиљаде дипломаца, покрет је такође успио да преузме контролу над компанијама у разним секторима, укључујући прехрамбену индустрију, здравство, образовање и медије, захваљујући годишњим доприносима његових сљедбеника.

Међутим, пред крај деценије, турске власти су припремиле извјештај који је разоткрио утицај покрета унутар државног апарата, што је довело до истраге коју је покренуо тужилац, оптужујући Гулена “да покушава да створи теократску државу”.

Тако је 21. марта 1999. године Гулен напустио Турску и отишао у САД — и никада се више није вратио.

Недуго након тога, Ердоганов успон на власт 2003. године пружио је Гуленовом покрету прилику да из сјенке изнесе свој политички утицај. Нови премијер није имао утицај у државном апарату, а Гулену је био потребан Ердоган како би помогао ширењу утицаја покрета — или, како је сам Гулен рекао у једној од својих проповеди из тог времена, да “продре у артерије државе”.

Међутим, до 2010-их, када су секуларни дијелови турске војске и правосуђа очишћени након суђења попут Ергенекона и Слеџхамера — паралелног случаја усмјереног на војску — напетости између Гуленовог и Ердогановог табора приближиле су се тачки пуцања.

Преломна тачка догодила се у фебруару 2012. године, када је тужилац затражио од Хакана Фидана, тадашњег шефа Националне обавјештајне организације, да свједочи на суду о везама између агенције и Радничке партије Курдистана (ПКК), курдске групе која је на листи терористичких организација у Турској, САД и ЕУ.

Потез против Фидана, Ердогановог десне руке у то вријеме, био је схваћен као директан напад на самог премијера.

– Он је моја закључана кутија. Он је закључана кутија Републике Турске. Закључана кутија будућности Турске – рекао је Ердоган и наредио Фидану да не свједочи.

Затим, у децембру 2013. године, истанбулска полиција ухапсила је једног бизнисмена, неколико градоначелника и разне синове владиних министара због оптужби за мито и корупцију. Ердоганов син Билал такође је био умијешан.

Називајући хапшења “прљавом операцијом,” Ердоган је смјенио шефове полиције и тужиоце док је његова АК партија започела отворени рат са својим блиским савезником, држећи Гулена одговорним за полицијске операције и називајући његов покрет “паралелном структуром” унутар државе.

На крају, након покушаја државног удара против Ердогана 2016. године — у којем је погинуло око 300 људи, а побуњени војни официри бомбардовали турски парламент — Гуленов покрет додат је на турску листу терористичких организација као Терористичка организација Фетулахиста (ФЕТО).

Сонер Чагаптај, из Вашингтонског института за блискоисточну политику, вјерује да су Гулен и његов покрет нанијели највећу штету турској демократији 2008. године, када су тужиоци у случају Ергенекон тврдили да дубока држава у Турској планира пуч.

– Користили су те оптужбе да прислушкују и застрашују новинаре и активисте цивилног друштва. Мање од деценије касније, покрет је сам извео неуспјешни покушај државног удара у којем је погинуло на стотине турских цивила – рекао је он.

Ердоган наставља борбу

Након тога, Ердоган је позвао САД да изруче Гулена, а одбијање Вашингтона да то учини постало је главни извор спора између двије земље. Чагаптај сматра да би Гуленова смрт сада могла да уклони велику дипломатску препреку.

Соли Озел, из Института за хуманистичке науке у Бечу, сложио се да би смрт вјерског вође могла да значи једну главобољу мање за Ердоганов режим у земљи.

– Мало је вјероватно да ће организација налик култу, када изгуби своју култну фигуру, стварати исти интензитет лојалности међу сљедбеницима – рекао је он. Али је додао да би Гуленова мрежа могла да настави да изазива проблеме у иностранству, с обзиром на њену ефикасну мрежу у САД.

Након Гуленове смрти, Фидан, сада министар спољних послова, обећао је да ће наставити борбу против покрета: “Вођа ове мрачне организације је мртав. Наша рјешеност у борби против тероризма се наставља. Вијест о његовој смрти неће нас навести на самозадовољство”, изјавио је на конференцији за новинаре у Анкари ове недјеље.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by About Islam (@abtislamnet)

– Осврћући се уназад, сљедбеници Гулена су били на врхунцу снаге тог дана 2008. године када сам се ја нашла увучена у њихове махинације. Ниједна од апсурдних оптужби против мене није ни стигла до суда, али са више од 8.000 страница оптужби, стотине људи је оптужено и затворено. Сви су се нашли усред унакрсне ватре између Ердоганове АК Партије — која је била добра у побјеђивању на изборима, али не тако вјешта у вођењу бирократије — и Гуленовог самопрокламованог покрета, који је на дуге стазе играо игру како би стекао утицај над елитама будућности. Питање је сада, са њиховим оснивачем и духовним вођом који је отишао, али са дугом традицијом изградње моћи и утицаја из сенке, да ли ће Гуленисти успјети да се опораве од тренутне слабости – пише ауторка текста за Политико.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ПОГИНУЛО ЧЕТРНАЕСТОРО ДЈЕЦЕ: Урушио се кров у пакистанском граду

Четрнаесторо д‌јеце је погинуло након што се у уторак урушио кров центра за подучавање у источном пакистанском граду Лахореу, саопштили су спасиоци, чиме су власти отвориле пут могућој истрази о немару.

СТАМБЕНА КРИЗА ДРМА ЊЕМАЧКУ: Цијене кирије драстично нарасле, плате не прате раст

ГРАЂАНИ Њемачке који траже нови стан суочавају се са рекордним поскупљењем закупа, будући да су оглашене кирије у великим градовима расле готово четири пута брже од реалних зарада, показује најновији извјештај портала за некретнине Immоwelt.

КО ЈЕ „БЕТМЕН“ ИЗ МЕКСИКА? Полиција покренула истрагу за осветником који веже људе за стубове

МУШКАРАЦ који се понаша као “осветник” на улицама Мексика добио је надимак "Бетмен", пошто је, према писању локалних медија, пресретао особе, наводно одговорне за крађу мотоцикала, и остављао их завезане за бандере.

КАЗНЕ ДО 500 ЕВРА: Ево шта је забрањено туристима у Улцињу

ТУРИСТИ који се у Улцињу буду кретали ван плажа у купаћем костиму убудуће би могли да буду кажњени новчаним казнама од 350 до 500 евра.

ОПРОШТАЈ У МОСКВИ: Путин лично одао почаст Сергеју Иванову

РУСКИ предсједник Владимир Путин одао је почаст Сергеју Иванову, бившем министру одбране Руске Федерације који је преминуо прошле недјеље.

ЗЕМЉОТРЕС У НБА ЛИГИ: Леброн Џејмс напустио ЛА Лејкерсе

КАКВА вијест стиже из НБА лиге. Леброн Џејмс ће наставити каријеру и играће у сезони 2026/27.

ВЕЛИКА ТРАМПОВА ЧИСТКА: За 15 мјесеци смијењено више од 20 генерала и адмирала

ДА ЛИ су цивилно-војни односи у Сједињеним Државама под све већим притиском? Ово питање, чини се, прогони стратешку елиту у САД, док предсједник Трамп и његов секретар за одбрану, Пит Хегсет, настављају са серијом смјена највиших војних генерала и команданата.

ИГНОРИСАО ЗАБРАНУ ПРИЛАСКА: Држављанин БиХ давио, ударао песницама и избо ножем бившу вјереницу

ШОКАНТАН крвави пир десио се у бечком Лиесингу када је 45-годишњак из Босне и Херцеговине у понедјељак увече, упркос постојећој забрани приласка, избо своју бившу вјереницу у вешерници стамбене зграде.

УПОЗОРЕЊЕ СЗО: Слиједе нам још горе временске прилике

НАЈНОВИЈИ топлотни талас који је погодио Европу само је генерална проба, а још горе временске прилике тек долазе, изјавио је директор Свјетске здравствене организације за Европу Ханс Клуге.

ЈЕЗИВИ ПРИЗОРИ ИЗ ГРЧКЕ: Срушила се зграда, трага се за преживјелима (ВИДЕО)

ВЕЛИКА акција потраге и спасавања у току је у Атини након што се данас око 13.30 часова урушила четвороспратна стамбена зграда у насељу Петралона, у улици Алкменис 22.