ВЕЛИКА ТРАМПОВА ЧИСТКА: За 15 мјесеци смијењено више од 20 генерала и адмирала

Фото: АИ/Гемини

Посљедњи у низу који је добио отказ од Хегсета је генерал Крис Донахју, командант Команде Копнене војске САД за Европу и Африку и командант Савезничке команде копнених снага (ЛАНДЦОМ) од 2024. године.

Ова одлука је изненадила многе, будући да се за генерала Донахјуа — одликованог официра са четири звјездице и изузетном ратном биографијом — спекулисало да ће постати замјеник начелника Генералштаба Копнене војске, па можда једног дана и начелник овог вида оружаних снага.

Умјесто тога, он ће предати своју дужност на церемонији у Њемачкој 2. јула и највјероватније отићи у пензију, осим уколико не прихвати нижерангирано постављење на другој позицији са чином генерал-потпуковника (три звездице).

Пентагон Донахјуов одлазак наводно представља као дио Хегсетовог ширег плана за смањење броја генерала и адмирала за 10 процената, редукцију броја генералских мјеста са четири звјездице за 20 процената, као и смањење броја генералских чинова у Националној гарди за 20 процената. Његово званично образложење је „максимизација стратешке борбене готовости“ и уклањање „сувишних организацијско-формацијских структура“.

Одлука секретара за одбрану изазвала је оштре реакције пензионисаних војних званичника и конгресмена.

Они наводе да овакав начин смјењивања високог командног кадра доводи до губитка војних талената, нарушава морал активних припадника који не знају шта их чека у будућности, и компликује цивилно-војне односе политизацијом оружаних снага, вођеном „идеолошким замерама, личним ривалствима и неумољивим захтјевима за политичком лојалношћу“.

Опште је познато да су, поред политичке лојалности, Трамп и Хегсет показали аверзију према свим званичницима који су били повезани са политикама претходне Бајденове администрације у погледу „диверзификације, једнакости и инклузије“. Према њиховом мишљењу, те политике су ослабиле америчку војску, а официри који су их подржавали треба да напусте службу.

Треба напоменути да је од повратка предсједника Трампа на дужност у јануару 2025. године, Пентагон забиљежио неуобичајено брзу смјену највишег војног врха. Хегсет је смјенио или приморао на пензионисање више од 20 генерала и адмирала, укључујући начелника Здруженог генералштаба генерала Чарлса „Си-Кју“ Брауна Млађег, начелницу Оперативног штаба Ратне морнарице адмиралку Лизу Франкети, замјеника начелника Генералштаба Ратног ваздухопловства генерала Џејмса Слифа, начелника Генералштаба Копнене војске генерала Рендија Џорџа, војне правобраниоце (Цхиеф Јудге Адвоцатес) Копнене војске, Морнарице и Ваздухопловства, као и директора Одбрамбене обавјештајне агенције (ДИА) генерал-потпуковника Џефрија Круза.

Што је индикативно, за већину ових смјена нису дата адекватна објашњења. То је у толикој мјери револтирало петорицу Хегсетових претходника — који су служили и у демократским и у републиканским администрацијама — да су упутили писмо Конгресу изражавајући забринутост због, како су навели, „непромишљених“ чистки које имају „последице по националну безбедност“. Потписници су били: Лојд Остин, Џејмс Матис, Вилијам Пери, Чак Хејгел и Леон Панета.

Ипак, важно је истаћи да према америчком Уставу војни званичници немају апсолутну „гаранцију радног мјеста“. Према Члану II , одјељак 2 Устава, председник је врховни командант војске; он их може сменити или прекомандовати на нижерангиране позиције.

Осим тога, Врховни суд САД је у пресуди Мајерс против Сједињених Држава (1926) потврдио да предсједник може разрешити дужности званичнике извршне власти без одобрења Сената.

На примјер, предсједник Абрахам Линколн је 1862. године разријешио генерал-мајора Џорџа Б. Меклелана дужности команданта Војске Потомака. Наводи се да је Линколн био фрустриран Меклелановом претераном опрезношћу и перципираном политичком нелојалношћу.

Током Другог свјетског рата, председник Френклин Д. Рузвелт је заобишао многе старије официре како би 1939. године именовао Џорџа К. Маршала за начелника Генералштаба војске САД, чиме је фундаментално преобликовао војни врх.

Предсједник Хари Труман је 1951. године смијенио генерала Дагласа Макартура током Корејског рата. Макартур је јавно оспорио предсједникову стратегију ограничавања обима рата, због чега га је Труман разрешио дужности ради непочињавања команди (недисциплине), а у циљу очувања принципа цивилне контроле над војском.

Међутим, постоје одређени механизми контроле предсједничке моћи. Одељак 8 Члана II Устава прописује да Конгрес има овлашћење да „доноси правила за управљање и регулисање“ оружаних снага.

Након Грађанског рата, Конгрес је усвојио закон у којем се наводи да „ниједан активни официр не може бити отпуштен из било ког рода оружаних снага, осим (1) на основу пресуде општег војног суда; (2) ублажавањем казне општег војног суда; или (3) у ратно време, по наређењу председника“.

Иначе, Хегсет је приморао на хитно пензионисање начелника Генералштаба Копнене војске САД, генерала Рендија Џорџа, заједно са још двојицом највиших генерала, и то у јеку ратних тензија са Ираном.

Али онда, судећи по новијој историји, предсједник САД увек може пронаћи излаз дефинисањем онога што он сматра ратом, и није нужно везан одобрењем Конгреса.

Као што истиче (пензионисани) генерал-мајор Чарлс Данлап, бивши замјеник војног правобраниоца Америчког ваздухопловства (Депутy Јудге Адвоцате Генерал), у америчком законодавству не постоји универзално прихваћена дефиниција тога када је земља у рату. Неки закони користе израз „вријеме рата које је прогласио Конгрес“, док други то не чине.

Осим тога, пошто су чинови са три и четири звездице „привремени положаји везани за одређену формацијску дужност“, предсједник (кога заступа министар одбране) може уклонити официра са дужности, премјештајем или разрјешењем у року од 30 до 60 дана, осим уколико се тај официр не врати у чин са двије звјездице (генерал-мајор) и оде у пензију.

Другим ријечима, практично говорећи, иако предсједник не може лако и потпуно избацити генерала из војске у мирнодопско вријеме, он га може разријешити дужности, што обично води до пензионисања. На крају крајева, ниједан генерал који држи до свог интегритета неће остати у служби ако је деградиран.

Међутим, у крајњој анализи, суштина је изван тога да ли предсједник, преко свог министра одбране, може некажњено да смјењује генерале. Поред правног аспекта, предсједникова моћ мора се посматрати у ширем контексту цивилно-војних односа у демократији каква су Сједињене Државе.

Оно што се овде сматра кључним јесте како предсједник врши своју власт.

Овај феномен се најбоље може описати кроз оно што је покојни амерички политиколог Семјуел П. Хантингтон, у свом класичном дјелу из 1957. године „Војник и држава: Теорија и политика цивилно-војних односа“, назвао теоријом „објективне цивилне контроле“.

Према овој теорији, оптимално средство за успостављање контроле над оружаним снагама је њихова професионализација. То је у супротности са „субјективном контролом“, која подразумјева наметање правних и институционалних ограничења војној аутономији.

За Хантингтона, „професионализам“ подразумјева узајамно обавезујући однос између друштва и његових „професионалаца“ (официрског кора). Ови други су задужени за процјену безбједности државе и пружање стручних савета њеним лидерима, који, заузврат, морају да покажу одређену дозу поштовања према њиховој експертизи и институцијама, без узурпирања војне хијерархије — као што би, на примјер, било „именовање поручника на дужност у Здруженом генералштабу“.

Хантингтон је тврдио да омогућавање аутономије војним професионалцима унутар њиховог сопственог домена минимизира опасност од војног уплитања у политику тако што их „чини политички стерилним и неутралним“ и „истовремено осигурава да професионални официрски кор спроводи жеље било које цивилне групе која има легитимну власт у држави“.

Касније су поједини научници унијели мање измјене у Хантингтонову тезу о објективној контроли. У својој књизи из 1999. године „Цивилна контрола над војском: Променљиво безбедносно окружење“, Мајкл Деш се залаже за модел са заједничком границом (интерфере) која постоји између „политичких циљева“ и „војних средстава“.

У овом моделу, иако постоји значајна војна аутономија у војној, техничкој и оперативној сфери (како водити ратове), у замјену за потпуну потчињеност цивилној контроли када је ријеч о политици и великој стратегији (када и да ли ратовати), у изузетним околностима може доћи до цивилног уплитања у оно што би иначе био војни домен, и обрнуто.

Деш је нагласио да у крајњој анализи цивили морају имати превагу у случају разилажења између цивилних и војних ставова (преференција).

С друге стране, „субјективна контрола“ подразумева „учешће војске у политици“, при чему друштво или држава обликују војску према сопственом нахођењу — било инфилтрацијом цивилних елита у војску, било унапређивањем високих војних официра на основу њихових политичких увјерења. Хантингтон је описао како су две идеологије засноване на ауторитаризму — фашизам и марксизам — резултирале „субјективном контролом“, која се касније може вратити као бумеранг у виду… војних реакција и државних удара. Свака демократија то мора да избјегне, савјетовао је он.

Стога, Хантингтонови следбеници данас тврде да здрави цивилно-војни односи почивају на два стуба: цивилној контроли и војном професионализму. Цивилна контрола правно није упитна – предсједник очигледно има овлашћење да смјењује команданте. Али шта је са професионализмом и повјерењем?

Ако официри вјерују да унапређења зависе од личне лојалности, а не од компетентности, испаштаће искрени војни савјети који се дају цивилним лидерима. Ако политичко руководство одједном проћерда године официрског искуства, то је на крају губитак за америчку војску.

Чини се да је управо то доминантна перцепција у америчким стратешким круговима данас.

(eurasiantimes.com)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„ПРЕСТАНИТЕ ПРОВОЦИРАТИ РУСИЈУ“: Пентагон послао оштру поруку Европи

ПЕНТАГОН је протеклих седмица затражио од неколико чланица НАТО-а да ублаже реторику о руској пријетњи. Према наводима четворо упућених извора, у Пентагону сматрају да су неки иступи европских лидера и званичника угрозили безбједност на континенту.

НЕБЕНЗЈА РАСКРИНКАО ПОЛИТИКУ ЗАПАДА: Српска није крива за проблеме у БиХ

РЕПУБЛИКА СРПСКА штити Дејтонски споразум и рационално позива на дијалог домаћих представника, рекао је руски амбасадор у УН Василиј Небензја.

ПОПРАВКЕ АУТОМОБИЛА НИКАД СКУПЉЕ: Сервиси подигли цијене за више од 60 одсто

ПОПРАВКЕ аутомобила постају скупље. Током 2025. године, цијена сата рада у ауто-сервисима порасла је у просјеку за 7,5 процената, што је више него три пута више од раста општих потрошачких цијена.

„ДАНАС СУ МОЈЕ МИСЛИ СА ЊИМА“: Мелони одала почаст жртвама пада италијанског војног хеликоптера у БиХ

ПРЕМИЈЕРКА Италије Ђорђа Мелони одала је данас у Риму почаст жртавама јучерашњег пада италијанског војног хеликоптера у Босни и Херцеговини.

СНАЖАН ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО ГРЧКУ: Потрес јачине 4,7 степени Рихтера затресао омиљену дестинацију Срба

ЗЕМЉОТРЕС јачине 4,7 степени по Рихтеровој скали погодио је данас у 12.45 по локалном времену подручје Егејског мора, објављено је на сајту Европско-медитеранског сеизмолошког центра (ЕМСЦ).

ИЗБОРИ У ИЗРАЕЛУ: Нетанијахуов блок освојио 53 мјеста, Ајзенкотов 48, арапске странке 19

БЛОК израелског премијера Бењамина Нетанијахуа освојио је 53 мјеста у Кнесету, блок предвођен Гадијем Ајзенкотом 48, док су арапске странке добиле 19 мандата, према коначним резултатима парламентарних избора које је јутрос објавила Централна изборна комисија.

ОРБАН НА ЧЕЛУ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА? Француска је дала свој суд

ФРАНЦУСКИ министар спољних послова Жан-Ноел Баро изјавио је да се Париз противи могућој кандидатури бившег мађарског премијера Виктора Орбана за функцију генералног секретара УН.

ХАОС У СКУПШТИНИ: Парламент претворен у ринг, посланици се тукли, један оборен на под (ВИДЕО)

У НАЦИОНАЛНОЈ скупштини Јерменије дошло је до туче између посланика опозиције и владајуће странке.

ТРАМП СПРЕМА ЖЕСТОК УДАР НА ИРАН: Спремни бомбардери и маринци

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе поручиле су неколицини заливских земаља да буду спремне за кратку и интензивну војну кампању против Ирана након избора за Конгрес, преносе медији, док Трамп још није донио коначну одлуку.

СМРТОНОСНИ СУДАР ВОЗОВА У ТОЛЕДУ: Више од 60 људи и даље на списку несталих (ВИДЕО)

 Више од 60 људи и даље је на списку несталих након смртоносног судара возова у Толеду, у централном дијелу Шпаније, јавио је лист "Паис", позивајући се на Цивилну гарду Шпаније.