Празник Светог Саве почео је да се обележава већ у првим деценијама послије његове смрти у 13. вијеку. Црква је успјела да овај обичај пренесе у све земље у којима су живјели Срби и он се одржао чак и у турско вријеме и сачувао се све до данашњих дана.
Постоји много народних вјеровања везаних за Савиндан. Многи ће гледати у небо и пажљиво ослушкивати јер се вјерује да, ако на Светог Саву грми, земљи предстоје важни и судбоносни догађаји.
Интересантно је да је грмљавина на Светог Саву забиљежена и у народној пјесми о почетку буне на дахије 1804. године: “Трећу Свеци вргоше прилику, гром загрме на Светога Саву, усред зиме, кад му вријеме није, сину муња на Часне Вериге, потресе се земља од Истока, да се Србљи на оружје дижу, ал се Србљи дигнут не смједоше…”
Ако у кући имате ђака, на данашњи да би требало да направите жито, чак иако вам није слава. Стари кажу да на тај начин одајете пошту Светом Сави и детету обезбеђује срећу и успех у школовању.
Слично, у Војводини се на Савиндан обавезно праве переце – посне ако празник пада у среду или петак тј. мрсне ако пада у неки други дан. Овај обичај није везан за црквене каноне, али јесте за народно предање по коме је Свети Сава Србе научио како да на воденици мељу жито. Переци који се данас праве у његову част симболизују хлеб који је свом народу овај светитељ тако омогућио.
У неким крајевима Србије Светог Саву нарочито ревносно празнују сточари. Пред празник они, из страха од вукова, никако неће терати стоку у шуме. Такође, данас се не сме радити са сечивом, а чак се и бритве треба да се држе затворене да би и вуковима чељусти остале склопљене.
На овај празник, народ каже, по кући се не раде никакви тежи послови, а нарочито се треба клонити црвених тканина и бојења. Народ верује да ће у супротном вукови поклати сву стоку.
Ο Савиндану се не раде тежи послови. У неким крајевима се не ради ништа. Негдје посте цијелу недјељу пријее Савиндана.
Иако је дан Светог Саве такозвано црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи контра од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо време пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове. Тако се у неким крајевима Србије сматра да данас жене смеју да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави и велико спремање.
Сматра се и да дјеца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улијенити и неће довољно напредовати цијеле године.
