УБИЈАНИ ВИЂЕНИЈИ СРБИ: Породице 69 жртава из Госпића не знају гдје су покопани њихови најмилији

Наводећи да су углавном убијани виђенији Срби, који су били лојални тадашњем новоуспостављеном хрватском режиму, у „Веритасу“ истичу да је са ликвидацијама српских цивила у Госпићу био упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе.

Међутим, нико није предузео ништа, док припадници ЈНА крајем децембра 1991. године нису пронашли 24 угљенисана тијела у зони раздвајања, о чему су извијестили и свјетски медији и хуманитарне организације, па је тадашњи предсједник Хрватаке Фрањо Туђман наредио истрагу о тим ликвидацијама.

У „Веритасу“ подсјећају да је, упркос притиску међународне заједнице, случај брзо стављен „ад акта“ и њиме се нико није бавио све док Хашки трибунал убрзо по оснивању није отворио истрагу и одлучио да предмет уступи хрватском правосуђу.

Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци у марту 2001. године подигло је оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције због ратног злочина против цивилног становништва, а теретило их се за безразложно хапшење и ликвидацију најмање 50 особа.

Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Ријеци, донесеном 2003. године, осуђени су Тихомир Орешковић, тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу, на 15 година, Мирко Норац, тадашњи командант 118. бригаде Хрватске војскее, на 12 година и Стјепан Грандић, тадашњи комадант Друге бојне на 10 година затвора.

– Међународне и домаће институције и организације из године у годину питају зашто нису процесуирани и остали припадници хрватске војске и полиције за које је „ван сваке сумње“ у том судском поступку утврђено да су планирали, хапсили и учествовали у ликвидацијама госпићких Срба, по командној или индивидуалној одговорности – наводе у „Веритасу“.

Таквих је, како кажу у „Веритасу“, више десетина, а неки су и данас на високим функцијама и положајима у хрватској војсци, полицији и власти, док је проценат Срба у Госпићу са 36 одсто прије рата пао на садашњих 3,58 одсто.