ГО ГОЛЦАТ У САМИЦИ: Баја у швајцарском затвору ’94

Фото: Репринт Сабор/АТА имагес

Гостујући у рубрици „Баксуз страна“ часописа „Сабор“, Пајчин је описао како су њега и његовог пријатеља привели швајцарски полицајци, а потом их у затвору скинули до голе коже и детаљно претресли. Мада није добио никакво објашњење, пјевач је претпоставио да су трагали за наркотицима. Текст преносимо у цјелости:

– Ја сам несрећан човек. Из мене црне мисли вире. Људи би се рађали без главе да правим шешире… – Такав сам Баја, звани Мали Книнџа, али само у песмама које пишем. А на јави је сасвим другачије – уопште нисам баксуз! Можда је то зато што сам рођен под срећном звијездом, па и када ме стрефи нешто непријатно и изненада крене наопачке, на крају се, ипак, све преокрене и заврши хепи-ендом.

Срећна времена када смо могли да путујемо куд год и кад год хоћемо, нажалост, никако да нам се врате. Данас су путовања веома мучна и напорна јер подразумевају јурњаву са гомилом папирчина и потврда које, и ако набавите, још не гарантују даћете до иностранства стићи. Ипак, мора се признати, данашња путешествија нимало нису досадна, штавише обилују разним изненађењима, додуше, углавном непријатним. Наравно, и ја сам их на својој кожи осјетио.

За вожњу – 300 марака!

Било је то у марту прошле године. Спремао сам се да отпутујем у Швајцарску где сам имао резервисан викенд у једном српском клубу у Рошаху. Колеге ме посавјетоваше да је најбоље да идем возом до Будимпеште, а затим авионом до Цириха. Тако сам и урадио. Зачас стигосмо до Келебије. Наши на граници брзо нас пустише, али Мађари отежу и по неколико пута загледају пасоше. Изненада ме изведоше из купеа и кренусмо према граничној кућици. Читав сат чекам у собичку – без икаквог објашњења. Коначно се појавише двојица службеника. Прилазим једном, покушавам да сазнам шта није у реду, али без велике вајде. Цариник је само одмахивао руком, показујући ми на празну столицу поред пећи. Најзад, послије још једног сата бесмисленог чекања вратише ми пасош. Зашто су ме толико провјеравали нисам дознао. Међутим, неочекивана љубазност с њихове стране док су ми саопштавали да су сви возови већ отишли и да до Будимпеште, осим таксијем, другог превоза нема, али да не бринем, они ће ми га лако обезбједити, могла је значити само једно – очигледно су цариници и таксисти били у дослуху. Шта сам могао него да сједнем у такси и одвезем се у Будимпешту. А вожња, која ми је из џепа истјерала 300 марака, беше прича за себе. Више од три сата клацкао сам се у „дачији“ која је изгледала као да ће се сваког трена распасти. Чини ми се да бих трактором брже стигао. Успут свратисмо и у Кечкемет да напунимо боце јер то не бјеше обична већ специјална – „дачија“ на плин?!

У Будимпешту стигосмо у пола четири поподне, али авион за Цирих одлетео је прије само петнаест минута. Дошло ми је да задавим таксисту, да му ишутирам кола или већ не знам како да му напакостим, али уместо тога, упутих се ка шалтеру за информације. Слиједећи лет беше тек сутрадан. Није ми се дало још и хотел да плаћам, па цијелу ноћ проведох на аеродрому. Врзмао сам се по чекаоници, обилазио излоге малих бутика, на силу испијао кафе… Ипак, та бесана ноћ донијела је и нешто лијепо – написао сам пјесму „Биће феште изнад Будимпеште“.

На циришком аеродрому сачекао ме је менаџер који уместо уобичајеног питања „Како си путовао?“ поче причу како је предсједник клуба страшно љут што касним, чак је размишљао о томе да ми откаже гостовање и врати ме у земљу. Обајшњавам какве су ме муке спопале, а када је прича дошла и до предсјдника клуба све ми опростише и брзо заборавише. Како и не би када сам те суботње вечери у кафани направио хаос. Бјеше то свирка и фешта коју ће наши земљаци у Рошаху, верујем, дуго памтити.

У затвору због жилета

Ово што ћу вам сада испричати делује нестварно чак и у сну, а камоли на јави. После неколико концерата у Немачкој, пре две недеље, свратио сам у Сен Гален код пријатеља Гордана Крајишника. Убрзо нам се придружио и наш другар Цветин Тодоровић који је баш у то време боравио у Цириху. Тих дана се цела пандурација дигла на ноге због убиства двојице агената, Аустријанца и Швајцарца.

Једног јутра пођох са Цвијом да купи жилете у оближњој робној кући. Док Цветин одлази по своје жилете, ја се мувам око плоча. Пронашао сам неколико врло занимљивих албума групе „Аба“ и „Бони М“. Тек што сам платио рачун, прилази ми другар, а у стопу га прате тројица момака у кожним мантилима. Потурају нам под нос полицијску легитимацију и траже рачун за ЦД плоче. Пресрећан што могу да им се реванширам сада им ја гурам рачун: „И шта сад?“ – тек што сам то помислио зачух набусити глас: „Аусвајс!“

Фаца ми се следи јер схватих да сам папире оставио у другој јакни. Почех на прилично јадном немачком да објашњавам да сам их заборавио, али на срећу не станујем далеко, само тридесетак метара од робне куће… Одмах кренусмо. Али, у Гордановом стану тек су нас чекале паклене муке – Драган и Славица, дјевојке које су чувале Крајишникову дјевојчицу, али ниједна није имала сређене папире.

Чим отворисмо врата из петних жила повиках: „Ево, Бајо вам води госте“. Гледам Драгану разрогачених очију и шапућем: „Полиција“. Истог часа дјевојка се изгуби, а пандури се бацише на моје ствари. Не знам шта су мислили ко смо и шта смо, али такво претурање без икаквог налога доводило ме је до лудила. Држао сам језик за зубима и ћутао. Уто се појави Драгана. У руци је држала пасош, али сестрин на коју је иначе много наликовала и која је, наравно, имала сређену боравишну дозволу. И Славица је покушала на готово исти начин да се снађе, али пасош Горданове жене није јој био од велике помоћи јер нимало нису личиле једна на другу. Провјеравање Драганиних папира прође веома лако, а када на ред дође Славица, дјевојка се нагло окрете према другом пандуру и, заклањајући се иза дуге косе, најљубазније га замоли за тишину јер дете спава. Контрола се заврши без икаквих компликација, али са нама момци изгледа још нису намјеравали да окончају посао. Иако смо им показали пасош, визу и авионску карту Крајишника и мене одведоше, по обичају, ни речи о томе куда. Након пола сата нађосмо се у чувеном затвору у Сен Галену. Помисао на то колико нас у Европи „воле“ и да је могуће свашта да нам накалеме, као оном Тадићу у Минхену, изазва у мени неописив страх помјешан са гневом и огорчењен.

Цвија остаде у канцеларији, а мене одведоше у самицу у којој се налазила само једна столица. Свукоше ме до голе коже, а онда поче потрага, ваљда за дрогом. Испипаше ми табане, пазухе, загледају у уста и зубе, преврћу сат да провјере има ли можда дупло дно… Није било места на мом телу где се њихови прсти не завукоше. А када дође на ред и оно местно, знате на које мислим, све ми се смрачило пред очима. Разочарани што им посао није уродио плодом, оставише ме голог у самици и нестадоше. Још два сата чамио сам на оној столици док ми не вратише исправе и пустише.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ФУДБАЛЕР У СРЕЋНОЈ ВЕЗИ: Нова дјевојка Душка Тошића млађа од њега 10 година

НАКОН турбулентног периода и бројних медијских написа који су пратили његов приватни живот послије развода од Јелене, чини се да је Душко пронашао мир јер је Нора прва дјевојка с којом се појавио у јавности послије завршетка брака.

„ОВО ЈЕ ОСВЈЕЖЕЊЕ“ Јована Јоксимовић се вратила на РТС послије 16 година

"ОВО је освјежење када је ријеч о најгледанијем јутарњем програму у држави..."

ПЈЕВАЧИЦА ОКРЕНУЛА НОВИ ЛИСТ: Романа Панић ради у пицерији, купци остану у шоку када је виде за пултом

НАКОН што је 2020. године завршила у затвору због пљачке банкомата у Бризбејну, пјевачица Романа Панић променила је свој живот из корена.

„СРАМ ВАС БИЛО“: Милица Тодоровић спрема тужбе

МИЛИЦА је јавно изразила бес и огорченост због лажи које се шире на интернету о њеном приватном и професионалном животу.

ОТАЦ ПРЕДРАГ УПОЗОРАВА: Ово никако не смијете радити док цјеливате појас Пресвете Богородице

ДОК хиљаде вјерника данима стрпљиво чекају у непрегледним редовима испред Храма Светог Саве како би се поклонили појасу Пресвете Богородице, познати свештеник, отац Предраг Поповић, упутио је изузетно важан апел свим ходочасницима.

ДОНОШЕЊЕ ЖИВОТНИХ ОДЛУКА ИМ НИЈЕ ТЕШКО: Ови знакови хороскопа имају шесто чуло

НЕКИ људи траже доказе, разговоре и конкретне информације да би донијели закључак.

ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ ОСТАВИЛА ПОЛИЦАЈЦА: Ево како изгледа нови дечко од Бресквице (ФОТО)

ЦРКВА СЛАВИ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ИСИДОРА ХИОНСКОГ: Помолите му се за спас душе

ИСИДОР Хиоски је хришћански светац и мученик. За вријеме царовања Декија овај Исидор је узет са острва Хиоса и силом одведен у војску.

„НЕЋЕ ОН О ТОМЕ ОДЛУЧИВАТИ“: Теа Таировић искрено о браку, селидби из Србије и проширењу породице – „Посао ми је на првом мјесту“

ПЈЕВАЧИЦА Теа Таировић, проговорила је о свом приватном животу, па је открила да ли ускоро планира да се оствари у улози мајке.

ДА ЛИ ЖЕНЕ МОРАЈУ ДА НОСЕ МАРАМУ У ЦРКВИ: Коначно разрешена недоумица свих вјерница

ПИТАЊЕ ношења мараме у цркви отвара дискусију о односу између дубоко укорењене традиције, савремених схватања вере и суштинских духовних вредности.