„ЗАШТО ШУМАДИНАЦ НЕ ВОЛИ МОРЕ” Одговор једног тате ће вас насмијати до суза

Фото: М. Анђела

Марко С. Марковић, тата и супруг из Шумадије, написао је шаљиву и забавну причу о томе како изгледа његов дан са супругом и двоје ђеце на плажи, а објава, коју је у Фејсбук групу “Уживо из Грчке ” поставила његова супруга, постала је једна од најчитанијих и најђељенијих на друштвеним мрежама.

Разлог томе се крије у начину на који је Марко описао како изгледа један дан Шумадинца на плажи, односно, какве све супермоћи он мора да има, да би на крају малишани, па и супруга имали осмијех на лицу, пише Блиц.

Његову објаву вам преносимо у цјелости:

Зашто Шумадинац не воли море

Да се разумијемо, није баш овако као што наслов каже. Волим ја море, оно, као љубитељ природе и “Пирата са Кариба” (прва два дијела). Уз то, ми Шумадинци смо питом народ, отвореног срца и широке душе, пуне љубави. Али, када је ријеч о одмору на мору, о класичном српском љетовању, нисам баш луд за њим.

Питате се због чега, и ко је толико луд да не воли море? Да бих вам приближио своје осјећање, рећи ћу вам да сам скоро цијелу једну деценију носио маскирну униформу, боравио сам у многим касарнама, али такав режим какав моја супруга организује током љетовања, нигђе нисам срео. Иначе, моја породица је састављена од двоје ђеце (старије клинке и млађег клинца) мене и жене која је убијеђена да је глагол “морати” настао од именице “море”, па према томе “мора да се иде на море”. Али, да би ме боље разумјели, морам вам приближити своје разлоге.

Дневни морски распоред:
06.45- устајање, буђење клинаца, прање својих и контрола прања њихових зуба, умивање, јурење клинаца, сакупљање крхотина вазе са мотивима Тројанског рата коју су разбили док су скакали са кревета на кревет.

07.00-07.30- постављање стола, јурење клинаца, везивање млађег клинца за столицу. Храњење клинаца, доручак, прање судова, припрема за плажу, одвезивање млађег клинца са столице.

07.30-07.45- стајем попут караванске камиле, благо повијен док на мене вјешају: асуре, плаву торбу са великим и малим пешкирима, ружичасту торбу са млијеком за тијело, кремама за сунчање, плазмом, флашицама са водом. Под мишку ми стављају сунцобран, око врата каче шлауф са главом фламингоса, испод друге мишке ми гурају лопту. Обзиром да су сконтали да имам јаку вилицу, у зубима носим и кофице за пијесак.

08.00- стижемо на плажу. Како чујем звук таласа, најежим се попут бодљикавог прасета, али смјело газим преко “сунчача” и тек изашлих купача. Са тек пристиглом чешком пензионерком се борим око згодног мјеста за сунцобран, и том приликом ми током свађе, из отворене вилице испада кофица, право на главу тетовираног Мађара који лежи испод мене. Сада се, као у вријеме Аустро-угарске чешка баба и Мађар уједињују, па ми не преостаје ништа друго него да напустим положај како бих се консолидовао.

08.15- проналазимо мјесто између породице трстеничког препродавца крупне и ситне стоке и госпође из Београда која се ниједном неће окупати, али све вријеме упорно чита 34. страницу „Записа из поџемља” Фјодора Михаиловича Достојевског на бјелоруском језику.

08.30- већ смо се смјестили. Јуримо клинце, мажемо их да не прегоре, старију наговарамо да изађе из воде, млађег да уђе у воду. Извињавам се препродавцу стоке којег је млађи клинац погодио каменчићем, и за то вријеме ми промиче продавац крофница. Јурим продавца са крофницама и том приликом губим пет евра.

09.00- већ трећи пут мажем клинце да не прегоре, и фотографишем их како би послао утиске цијелој мојој и жениној широј фамилији, комшијама и колегама. За то вријеме, препродавац стоке ми се хвали како је нашао пет евра и пита ме да ли знам гђе се могу купити оне црквице од камена које Грци стављају поред пута и на раскршћима.

“Знаш како”, вели оним нагласком из Петловца, “моје комшије мећу лавови, коњи, орлићи на капије, али црквице ники нема. Па размишљам да купим једно два комада да турим на стубове, ће поцрка цијело село…”

Спашава ме врисак старије клинке којој талас односи лопту “негдје далеко ка плавом хоризонту”, па се попут Мича Бјукенона у најбољим годинама стуштим преко 17 редова пешкирџија.

10.00- тринаести пут мажемо клинце да не прегоре. Госпођа из Београда поред нас лагано прелази на 35. страницу, отмјено је преврћући, без лизања прстију.

10.30- могао бих се заклети да ме је са све тракторском гумом прегазио Чаки из „Слатког гријеха”. Или ми је сунце ударило у главу, или халуцинирам због 14. мазања клинаца кремом за сунчање.

12.00- стајем у став “мирно”. На мене вјешају: асуре, плаву торбу са великим и малим пешкирима, ружичасту торбу са млијеком за тијело, кремама за сунчање, плазмом, флашицама са водом. Под мишку ми стављају сунцобран, око врата каче шлауф са главом фламингоса, испод друге мишке ми гурају лопту. Обзиром да су сконтали да немам баш тако јаку вилицу, кофице за пијесак носи супруга. Мудро заобилазим тетовираног Мађара и чешку бабу, јер као родољуб схватам да нам тренутно не одговара инцидент на сјеверу земље.

12.30- долазак у апартман. Туширање клинаца, прање шлауфа са главом фламингоса, сакупљање пијеска који клинци расипају по апартману као да им је Пепељугина маћеха неки род.

13.00- Ужинање, па спавање у рерни од собе (супругина тетка каже да не ваља спавати са укљученом климом)

16.30- Буђење, ручак. Арбитража између посвађаних клинаца, пресуда у корист старије клинке која аргументима доказује да је она прва загризла прженицу у облику флеке на фасади наше гараже. Облачење купаћих, већ искусно, опет маниром караванске камиле благо повијам главу а на мене каче: асуре, плаву торбу са великим и малим пешкирима, ружичасту торбу са млијеком за тијело, кремама за сунчање, плазмом, флашицама са водом. Под мишку ми стављају сунцобран, око врата каче шлауф са главом фламингоса, испод друге мишке ми гурају лопту. Хвала Богу, заборавили су кофице. Полазимо на плажу.

16.40- узалуд сам се радовао, млађи клинац се сјетио кофица. Сада морам, овако натоварен, да се враћам по њих у апартман.

16.55- долазак на плажу. Неки дебели седмак у наранџастим купаћим гаћама показује прстом на мене и цркава од смијеха. Мажемо клинце да не прегоре(14. пут). Уочавам да је госпођа из Београда прешла на 37. страну бјелоруске верзије „Записа”.

17.30- губим других пет евра док јурим продавца куваног кукуруза. Сада их већ и не тражим, знам да ће завршити код оног препродавца из Трстеника.

18.00- купујем пету наногицу од шкољки. Од 16.55 старија клинка је изгубила четири комада.

18.45- сједим поред мора. Бацам каменчиће у таласе, и са сетом се сјећам купљења шљива и плашћења сијена.

19.00- већ знате да сам и са чим сам натоварен. Приликом изласка са плаже, чешка баба ми показује средњи прст. Схватам да се дебељко у наранџастом купаћем и даље смије, показујући прстом на мене.

19.20- стижемо у апартман. Купамо клинце, перемо фламингоса, постављамо сто. Кришом молим Бога да клинци нису понијели пола Сахаре у џеповима. Обзиром да сам постио два од четири поста, жеља ми није уважена, па ми нема друге него да сакупљам пијесак.

19.50- вечера је готова. Супруга ми еуфорично саопштава да идемо у шетњу, са констатацијом да ћемо вечерас прошетати до сусједног насеља, удаљеног “само 7.5 километара”.

19.55- размишљам о томе да је ово први дан од десет планираних. Почињем да завидим радницима у каменолому “Венчац”.

20.10- шетња. Хвала Богу, не носим фламингоса око врата. Сударам се са препродавцем стоке из околине Трстеника.

“О комшија, па то си ти!”, галами.

“Ја, сам.”, шапућем, а више нисам ни сам не знам ко сам.

„Знаш ли шта има ново…”

“Знам”, прекидам га, “опет си пронашао пет евра.”

Марко С. Марковић

(СрпскаИнфо)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

НЕ ШТЕДЕ ПАРЕ НА МЕЗИМИЦУ: Карлеуша и Тошић послали кћерку у Милано на факултет

АТИНА Тошић, кћерка Јелене Карлеуше и Душка Тошића, започиње ново животно поглавље у Италији, гдје је недавно уписала студије модног менаџмента, а већ је обезбиједила и луксузни стан у једној од најпрестижнијих четврти у Милану.

ДНЕВНИ ХОРОСКОП ЗА ПОНЕДJЕЉАК, 5. ОКТОБАР: Дjевица склона нервози, Шкорпија добија позив за излазак

САЗНАЈТЕ шта вас у понедјељак, 5. октобра, очекује на послу, у љубави, на здравственом плану, у дому и породици, како ћете се слагати са пријатељима...

ДАНАС ЈЕ ДАН ПОСВЕЋЕН ПРАШТАЊУ: Славимо пророка Јону, који је три дана и три ноћи провео у утроби кита

СРПСКА православна црква и вјерници данас обиљежавају дан посвећен Светом свештеномученику Фоки и Светом пророку Јони.

САЧЕКАЈТЕ ХЛАДНИЈЕ ВРИЈЕМЕ: Ово је идеалан период за кисељење купуса

АКО желите чврст и укусан купус који ће трајати током зиме, ове године са буретом не треба журити - најбољи период стиже крајем октобра.

„ДАЋЕ БОГ ДА БУДЕ ДОБРО“ Ђанијева Слађа завршила у болници, огласио се пјевач

РАДИША Трајковић Ђани вратио се с наступа у дијаспори, а на аеродрому га је сачекала породица. Пјевач је том приликом открио и најважнију вијест његова супруга Слађана Трајковић изашла је из болнице и вратила се кући.

СОК ОД ГРОЖЂА ПО РЕЦЕПТУ НАШИХ БАКА: Лако се прави, а укус је фантазија

АКО имате вишак грожђа, осим вина или слатка можете га сачувати и као мирисан домаћи сок.

ДЕВЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ДОНЕ АРЕС: Мајка открила до сада непознате детаље о везама пјевачице

АЈЛА Колаковић, мајка покојне пјевачице Доне Арес, у емотивном разговору поводом девет година од смрти своје кћерке, открила је непознате детаље о њеном одрастању, првим симптомима болести и тренутку када је сазнала да болује од карцинома.

ПУНИ 100 ГОДИНА, ИЗЛАЗИ УВЕЧЕ У КАЗИНО И ИМА УДВАРАЧЕ: Црногорска пјевачица „прекуцала игрицу“

ДОБРИЛА Ивановска Чабрић, побједница треће сезоне такмичења „Никад није касно“ и у десетој деценији живота доказује да године нису препрека за уживање и добар провод.

ЈОГУРТ КОЛАЧ: Најједноставнији десерт који има мало калорија

За овај јогурт колач не треба вам много намирница, а резултат је веома мекан и ваздушаст.

ЖИРИ ОДУШЕВЉЕН: Анђела из Котор Вароша добила 8 гласова у „Звездама Гранда“

МЛАДА пјевачица Анђела Петрушић (23) из Котор Вароши направила је прави бум на сцени музичког такмичења „Звезде Гранда“, гдје се изборила за невероватних осам гласова жирија, а као шлаг на торту дошао је и осми глас од продукцијског тима.