ОХР ТРЕБА УКИНУТИ: Њемачки „Шпигл“ о хаотичном наступу Шмита

– Међутим, проблем је и много дубљи јер у стварности треба укинути функцију високог представника. Недемократска је и неоколонијална и предствља ниподаштавање за људе у БиХ – сматра коментатор Шпигла.

Он наводи да ЕУ треба под хитно дати понуде земљама Балкана или ће од свега профитирати Москва.

У коментару се подсјећа да је Шмит три деценије заступао ЦСУ у Бундестагу и да за то вријеме на себе није скренуо пажњу дипломатским умијећем.

Као министар пољопривреде гласао је супротно упутствима њемачке Савезне владе за одобрење пестицида глифосата у ЕУ.

Након напуштања Бундестага 2021. године, Шмит је наводно желио да постане руководилац „Ханс Зајдел“ фондације која је блиска његовој странци, што му није успјело, те га је, како се наводи у Шпиглу, умјесто те позиције Влада послала у БиХ.

Поп подсјећа да је ОХР формиран крајем рата у БиХ 1995. године и подређен је савјету од 50 држава и организација како би надгледао спровођење Дејтонског мировног споразума. У постратним годинама је ОХР под руководством првог високог представника и бивешег шведском министра Карла Билта помогао да се изграде државне институцује у БиХ.

Поп истиче да је ОХР у међувремену постао анахрон.

Према његовим ријечима, високог представника не бирају грађани БиХ него га поставља међународна заједница, али, без обзира на ту чињеницу, формално има велика овлаштења да може наметати законе и утицати на државне послове.

Ноје Цирихер цајтунг упоредила је високог представника са империјалистичким институцијама 19. вијека.

У коментару се подсјећа да су њемачки канцелар Олаф Шолц и министар иностраних послова Аналена Бербок били ове године у посјети Балкану и да су обоје указали на значај региона за европску стабилност, али је истина, заправо, да се Берлин и Брисел не интересују за земље насљедице бивше Југославије и Албанију. Преговори ЕУ са земљама Балкана годинама тапкају у мјесту.

Поп напомиње да многе земље ЕУ нису спремне да прихвате нову чланицу Уније. Политичари у Београду, Сарајеву и Скопљу претпостављају и који су разлози, због којих поједини, попут предсједника Србије Александра Вучића, мање или више флертују с Москвом.

Русија и Кина се економски и политички шире по Балкану, а ЕУ је одговорна за геополитички вакуум на свом јужном крилу.

Због тога је, сматра Поп, веома битно да ЕУ балканским земљама пружи конкретне понуде. Не мора то одмах бити пуноправно чланство, али може приступ европском тржишту како је то скицирала тинк-тенк организација Европска иницијатива за стабилност на једном од свих папира.

За БиХ и друге земље Балкана је неопходна перспектива. Оно што им не треба, свакако јесу лекције некадаших посланика Бундестага, закључује се у коментару „Шпигла“.

(Срна)