УСТАВНИ СУД СРПСКЕ: Закон о ћирилици не вријеђа Бошњаке

У одлуци која се односи на Закон о основном васпитању и образовању, Вијеће је оцијенило да одредбом којом је нормирано да раднику запосленом на одређено вријеме и неверификованом наставнику радни однос на одређено вријеме не може прерасти у радни однос на неодређено вријеме, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа јер, у суштини, из њеног садржаја произлази да оспорена одредба нема националну димензију и да се једнако односи на све грађане Републике Српске без обзира на њихову националну припадност.

Вијеће је утврдило да одредбама којима су регулисана питања награђивања Светосавском наградом наставника, стручних сарадника и библиотекара у основним школама за изузетне резултате и залагање у раду, такође није повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа.

Оцјењујући да ли је у конкретном случају дошло до повреде, Вијеће је имало у виду садржај цјелокупног члана оспореног закона, а не само назив награде која се додјељује.

– Прописани услови и критеријуми на основу којих се врши избор кандидата за додјелу Светосавске награде немају национални предзнак и никога не фаворизују, због чега је извјесно да се ова награда додјељује искључиво за остварене резултате на професионалном плану, дакле, у потпуности независно од њихове националне и вјерске припадности – истиче се у саопштењу.

Сходно томе, Вијеће је утврдило да оспорена законска одредба не дискриминише и не доводи у неравноправан положај било који од конститутивних народа у Републици Српској у праву на уживање гаранција из круга виталних националних интереса, те да је награда доступна сваком наставнику, стручном сараднику и школском библиотекару који испуњавају прописане услове.

(Срна)