ПРАИСТОРИЈА ДОЊЕ ДОЛИНЕ: Археолошка збирка смјештена у срцу Српске

Фото: Музеј Републике Српске

На локалитету праисторијског насеља Доња Долина пронађени су материјали, који приказују континуитету насељености и непромењеном саставу становништва од 13. века до римске окупације.

– Најпре, ријеч је о посебном труду да се од фрагменатованих налаза израде и презентују читави облици експоната, те је у ту сврху музејски конзерватор Драгана Радоја реконструисала 150 керамичких посуда и једну покретну пећ већих димензија. Друго, посебно се издваја група од тридесетак дечјих играчака, претежно у облику минијатурних посуда, те по један примерак звечке и лутке (антропоморфна фигурина), откривених у градинском насељу и датованих у гвоздено доба. Издвајам их јер припадају специфичним облицима материјалне културе везаним за дечју популацију, а сведоче о детињству и игри, посебном виду духовне културе у Доњој Долини. То су минијатурне копије предмета из састава свакодневне или ритуалне употребе одраслих, којима се однедавно бави археологија детињства – рекла је Славица Арсенијевић.

Немогућност приказивања цјелокупног материјала са овог локалитета је основни разлог што се у концепцији изложбе инсистирало да у фокус презентације буду археолошка истраживања Доње Долине, а не сама прича налазима са локалитета, истиче кустос.

– Праисторијско насеље Доња Долина распрострањено је на територији општине Градишка, односно на територији савремених села Доња Долина и Горња Долина. Реч је о комплексном вишеслојном локалитету са извесним континуитетом од позног бронзаног доба (од око 1300./1200. г. старе ере) до краја гвозденог доба (завршетак старе/почетак нове ере). Ово је потврђено остацима Старијег насеља из позног бронзаног доба, откривеног на простору Горње Долине, те Млађег насеља на Градини из гвозденог доба, као и некрополе на Тименичкој греди, такође из гвозденог доба, истражених на територији села Доња Долина. Међутим, постоје индиције да старост локалитета, па и експоната, сеже дубље у прошлост и да траје и током римске окупације. Најстарији налази, из неолита (млађе камено доба), откривени у Доњој Долини, налазе се у збирци Завчајног музеја у Градишци, а најмлађи експонат у Музеју Републике Српске, а односи се на уљану лампу (жижак) из римског периода – казала је Арсенијевићева.

Говорећи о културној припадности, ауторка додаје најстарије насеље у Доњој Долини приписује се носиоцима културе поља са урнама, средњоевропским досељеницима или освајачима, можда аутохтонцима, али свакако оснивачима.

Засад, археолошки материјал сведочи о континуитету насељености и непромењеном саставу становништва од XIII в. ст. е. до римске окупације. Гвозденодобни Доњодолинци сматрају се носиоцима културне групе Доња Долина-Сански Мост, која је на тлу Посавине, између ушћа Уне и Врбаса, потрајала од почетка VIII  до краја IV в. ст. е. Припадност ове културне групе углавном се етнички приписује Панонима, можда потомцима претходника, који су градили насеља типа сојеница и градина, о чему управо сведоче гвоздезнодобни налази из Доње Долине. У ужем смислу, реч је о панонским племенским заједницама Осеријата, насељених на ширем подручју Доње Долине, као и Мезеја, на територији од ушћа Сане до средњег тока Врбаса.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

БАЊАЛУЧАНИН У „СУПЕРПОТЕРИ“ БРИЉИРАО: Предаје на факултету у Београду и ријешава квизове као од шале

БАЊАЛУЧАН Никола Коњик, који годинама гради успјешну академску каријеру у Београду, пажњу јавности је привукао након што је у квизу “Суперпотера”, савладо три трагача и освојио вриједну награду.

ДОДИК: Српски народ у Сребреници доживио је незапамћена страдања

СРПСКИ народ у Подрињу кроз историју доживио је незапамћена страдања, али никада није пристао, и по цијену смрти да се одрекне свог идентитета и своје вјере, који су били једини разлози њиховог страдања у злочинима које су починиле усташе у Другом свјетском рату и њихови потомци у протеклом грађанском рату у БиХ, изјавио је предсједник Милорад Додик.

ДИЈАСПОРА ОДЛАЗИ: Гужве на граничним прелазима у БиХ

На више граничних прелаза према Хрватској појачан је саобраћај и дуго се чека, а на прелазу Градина од поднева па до поноћи забрањен је саобраћај за сва теретна возила која превозе робу.

СЕЛАК ПРВИ ЗВАНИЧНИК СРПСКЕ У ПОСЈЕТИ БОЈИШТУ: Не заборављамо свој народ у Федерацији БиХ

МИНИСТАР правде Републике Српске и предсједник Социјалистичке партије Српске Горан Селак присуствовао је Духовском црквено-народном сабору у Бојишту код Санског Моста, гдје је, као први званичник Републике Српске, одао почаст српским борцима и жртвама Другог свјетског рата.

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА НАРЕДНУ СЕДМИЦУ: Стиже нам хладни фронт, пљускови и грмљавина

УМЈЕСТО много сунца и раних љетних жега, метеоролози најављују атмосферску клацкалицу која доноси нагле промјене, хладне фронтове и пљускове. Облаци у многим крајевима већ наговјештавају да се вријеме мијења.

„ЗНАМ КОЛИКО ЈЕ ТЕЖАК ВАШ ХЉЕБ“ Вучић најавио повећање плата и бољу опрему за припаднике МУП-а

ПРЕДСЈЕДНИК Вучић најавио је веће плате и бољу опрему за припаднике МУП-а.

БИЛТ И ПЕТРИЧ ХОЋЕ ДА ПРАВЕ УНИТАРНУ БиХ: Приједлогом бивших високих представника у БиХ пребацује се „лопта“ у Европску Унију

ПРИЈЕДЛОГ бивших високих представника у БиХ Карла Билта и Волфганга Петрича да треба укинути Канцеларију високог представника у БиХ (ОХР) је замаскирани покушај да се направи унитарна БиХ, да се укине ентитетско гласање која је главна одбрана српског народа у БиХ од прегласавања.

КУВАЉА У ОБРЕНОВЦУ: Град који је увијек показивао братску љубав и подршку Републици Српској

ПРЕДСЈЕДНИК Бициклистичког савеза Српске Владимир Куваља боравио је у Обреновцу поводом славе општине Свете Тројице.

ДОДИК: Укидање функције високог представника у БиХ мора бити праћено и укидањем њихових одлука

ВРИЈЕМЕ је показало да је концепт управљања БиХ од стране странаца неодржив и да такав приступ мора бити окончан, а укидање функције високог представника мора бити праћено укидањем одлука које су доношене мимо демократских институција, изјавио је предсједник Милорад Додик.

САМО ШЕСТ КУЋА ОБНОВЉЕНО 34 ГОДИНЕ ОД РАТА: Протјерани Срби у селу код Завидовића немају никакву помоћ федералних власти (ФОТО)

САМО шест српских породица успјело је да обнови имања након што су протјерани 1994. године из Свињашнице код Завидовића, гдје је прије рата живјело око 480 становника, јер федерални нивои власти нису омогућили одрживи повратак.