МЛАЂЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СВЕ ТЕЖЕ РАЗУМИЈУ ЊЕГОШЕВ ЈЕЗИК: Интервју Др. Љубомир И. Милутиновић, професор Универзитета у Бањалуци

Фото: В. Кадић

Данашња Црна Гора налази се у дубоком процепу између свог историјског, петровићевског идентитета и савремених геополитичких и грађанских стремљења. Иако се државне институције формално позивају на државотворну традицију, у пракси је видљив отклон од појединих кључних обележја епохе Петровића, пре свега од српског националног осећаја, блиских историјских веза са Србијом и Русијом и наглашеног православног етоса. Узроци због којих се ове теме често представљају као неактуелне или недовољно „европске“ налазе се у сложеним политичким и идентитетским процесима који трају деценијама.

Ово у разговору за „Новости“ каже Љубомир И. Милутиновић, књижевни историчар, методичар и универзитетски професор из Бањалуке (рођен у Југовићима код Никшића) који је објавио више од 60 научних и преко 20 књига из области методике наставе српског језика и књижевности, члан Матице српске, сарадник на Енциклопедији Републике Српске и учесник отаџбинског рата.

Након референдума 2006. године, додаје наш саговорник, државна политика усмерена је ка изградњи посебног црногорског националног идентитета, јасно издвојеног од српског.

– У том контексту, наслеђе Петровића често се тумачи првенствено као симбол државне самосталности, док се њихов српски идентитет и Његошев заветни поглед на историју неретко стављају у други план или добијају нова тумачења. Савремени концепт европских вредности наглашава грађанско друштво, мултиетничност и политичку стабилност. Због тога се традиционални петровићевски модел, који је имао изразито национално и православно утемељење, у појединим политичким круговима често посматра као неспојив са савременим интеграционим процесима. Томе треба додати и чињеницу да је Црна Гора данас чланица НАТО и да своју спољну политику усклађује са западним партнерима, што је значајан отклон од некадашњег ослањања на Русију као важног политичког савезника.

Милутиновић сматра да су питања језика, Цркве и националног идентитета и даље међу најосетљивијим темама црногорског друштва, због чега се њихово отварање често посматра као потенцијални извор политичке нестабилности, док се пажња јавности усмерава ка економским и институционалним питањима. Наш саговорник бави се Његошем, епским песницима и њиховим јунацима.

Колико смо данас близу или далеко од Његоша?

– Питање нашег односа према Његошу задире у сам садржај културног, духовног и националног идентитета. Бавећи се дуги низ година епском поезијом, Његошем и епским јунацима, често сам имао утисак да и данас стојимо пред истим огледалом које нам је владика Раде оставио својим делом. У исто време смо и блиски и удаљени од Његоша. Блиски смо јер су теме којима се бавио и даље актуелне, а удаљени јер се његово дело често задржава на нивоу цитирања, без дубљег разумевања његове мисли. Његошев свет почива на идеалима чојства, јунаштва, жртве за заједницу и непрекидне борбе за слободу. Савремено доба у многим аспектима стоји насупрот таквом систему вредности. Данас се често повлачимо пред изазовима које би Његошеви јунаци сматрали питањем части и моралне одговорности. Изазови са којима се суочавао српски народ у 19. веку, умногоме подсећају на данашња. Питања опстанка, притисци великих сила, унутрашње поделе и стални окршаји различитих цивилизацијских и политичких утицаја чине Његошеве увиде и данас изузетно актуелним. С друге стране, млађе генерације све теже разумеју архаични и метафорични језик „Горског вијенца“ и „Луче микрокозма“. Без релевантних тумачења и контекстуализације, Његош им постаје све даљи и мање приступачан. Ипак, Његош остаје трајно присутан у колективном памћењу српског народа. Његови стихови се цитирају, уче напамет и користе као оријентир у разумевању историје, културе и националног искуства.

Живимо у времену технолошке револуције у којој све више доминира вештачка интелигенција.

– Вештачка интелигенција несумњиво доноси значајне промене у начину на који настају и обрађују се текстови. Она представља моћан алат за истраживање, прикупљање и систематизацију података, али истовремено отвара многа питања која се тичу ауторства, одговорности и природе књижевног стваралаштва. Иако су могућности ових система импресивне, суштинска разлика између машински генерисаног текста и људског стваралаштва и даље остаје у намери, искуству и емотивној дубини. Машина не поседује животно искуство, културно памћење ни подсвест из којих произлазе најзначајнији облици уметничке креативности. Када знамо да је неки текст настао деловањем алгоритма, мења се и однос читаоца према самом делу. Слаби непосредна емпатијска веза између аутора и читаоца, која је вековима представљала једно од темељних обележја књижевности. Због тога ће и у будућности остати отворено питање где престаје употреба ВИ као корисног истраживачког и техничког средства, а где почиње стварање текста који је у потпуности препуштен машини.

Ви сте са колегом Будом Алексићем објавили више књига и Лексикон књижевних појмова, што је прва публикација те врсте у Црној Гори.

– Колега Алексић, врстан познавалац народне књижевности и један од најбољих тумача епске поезије, непосредно учествује и у настави књижевности у Црној Гори. Ми смо осетили потребу за једним оваквим приручником, будући да у Црној Гори до тада није постојало дело те врсте. Настојали смо да пажљиво одаберемо најважније књижевне појмове и објаснимо их на начин који ће бити користан средњошколцима и студентима. Истовремено, трудили смо се да приручник остане приступачан и ширем кругу читалаца.

Наслеђе литија

Да ли је Црна Гора данас „застала“ у односу на литијско време?

– Не бих рекао, али је њена унутрашња активност данас другачија. Фокус јавности померен је са одбране светиња на економске теме, институционалне промене и процес европских интеграција. Ипак, расправе о положају Цркве, организацији и очувању аутономије показују да наслеђе литија остаје важан чинилац друштвених и политичких процеса у Црној Гори.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ПРОПАО ВАМ ЈЕ СИСТЕМ, АКО НИСТЕ ЗНАЛИ: Додик указао на лицемјерје ЕУ званичника око мигрантске политике

У једном дану у зону Шенгена је ушло 49.000 миграната. Без пасоша, без фотографисања и узимања отисака прстију. А наш народ и све људе са западног Балкана који су само у транзиту, који путују пословно или туристички, са биометријским пасошем, малтретирате и понижавате на граничним прелазима, рекао је предсједник Милорад Додик.

ВРИЈЕМЕ СУТРА: Очекујте врхунац топлотног таласа, температура и 40 степени

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ и сутра ће бити сунчано и вруће, са температуром до 40 степени Целзијусових.

„ТО ЈЕ ЈЕДНА ФАБРИКА ПАРА“ Запослени из Меморијалног центра Сребреница на испитивању, дигло се политичко Сарајево

ЧИЊЕНИЦА да је од 197 запослених у Меморијалном центру Поточари на саслушање позвано 26 особа говори да није ријеч ни о каквом притиску, како то тврде у Меморијалном центру, истичу у Организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице.

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА ЗА МАЛОГ АЛЕКСЕЈА: Помозимо дјечаку који болује од апластичне анемије (ФОТО)

ДЕСЕТОГОДИШЊИ Алексеј Козић, којем је дијагностикована апластична анемија, успјешно је прошао трансплантацију коштане сржи, али је пред њим дуг и захтјеван период опоравка.

„ЕЛФЕТА БИ ТРЕБАЛО ДА ЈЕ НА ДРУГОМ СВИЈЕТУ, А НЕ ДА СЛОБОДНО ХОДА“ Додик осуо паљбу по правосудним инстутуцијама које контролише политичко Сарајево

ПРЕДСЈЕДНИК СНСД-а Милорад Додик поручио је да је слободно кретање Елфете Весели, која је убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића, показатељ да је пожељно убијати српску дjецу, а начин на који се годинама глорификују убице Срба јасно показује шта би наш народ могао да очекује без јаке и стабилне Републике Српске

ЖИВА У ТЕРМОМЕТРУ ДОСТИГЛА 39 СТЕПЕНИ: Овај град у БиХ је тренутно најтоплији

ЖИВА у термометру у Мостару достигла је 39 степени данас 31. јула у 13 часова, док је у Бањалуци у исто вријеме измјерено 35,4.

ЋОСИЋ: Србија и Српска од САД и Русије треба да затраже примјену плану „З-4“ за Крајину!

ПОШТО је предсједник Владе Републике Српске Крајине (РСК) Милан Бабић,
 августа 1995, два дана прије хрватске оружане акције "Олуја", у згради америчке амбасаде у
Београду, потписао међународни план "З-4" којим се, на око 12,8 одсто територије Хрватске, предвиђа формирање "аутономне Српске Крајине", а гаранти примјене тог споразума су САД, Русија, Европска унија и Уједињене нације, посљедњи је тренутак да Србија и Српска, као српски ентитет у БиХ, пред Савјетом безбједности УН, затраже пуну примјену овог плана, изјавио је члан Главног одбора Социјалистичке партије Српске Бојан Ћосић, подсјећајући да се, 4. августа, у Мркоњић Граду, уз присуство патријарха Порфирија и предсједника Александра Вучића и Милорада Додика, обиљежава Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у "Олуји", односно 
годишњица етничког чишћења Срба из Хрватске и западног дијела БиХ.

ПОВРАТ ПДВ-а ЗА КУПОВИНУ ПРВОГ СТАНА ЗАПЕО НА СТАРТУ: Грађани предају захтјеве, нико још није добио новац

УПРАВА за индиректно опорезивање (УИО) БиХ запримила је стотине захтјева грађана за поврат ПДВ-а на прву купљену некретнину, али ником од грађана још нису легле паре.

„ДОСТА ЈЕ ЗАМАЈАВАЊА И ЛАЖНИХ ОБЕЋАЊА“: Радници РиТЕ „Угљевик“ тражили хитну уплату доприноса и повећање плата

ПОТПРЕДСЈЕДНИК СДС Желимир Нешковић пружио је пуну подршку радницима Рудника и термоелектране „Угљевик“, који су данас одржали једночасовни штрајк упозорења тражећи хитну уплату доприноса на плате и почетак преговора о повећању плата.

КПЗ ФОЧА ДОБИО НОВИ ИЗГЛЕД: У обнову уложено 800.000 КМ (ФОТО)

УПРАВНА зграда Казнено-поправног завода /КПЗ/ Фоча добила је нови изглед, а установа виши ниво безбједности, након што је Министарство правде Републике Српске уложило 800.000 КМ у реновирање фасаде и столарије, уређење партера, обнову канцеларијског намјештаја и набавку савремене опреме за службу обезбјеђења.