СУТРА ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК ПОСВЕЋЕН ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ: Обавезно изговорите ову молитву пред спавање

Иако мање познат празник у односу на велике Богородичине празнике попут Велике Госпојине или Рођења Пресвете Богородице, заузима посебно мјесто у православној традицији. Вјерници га доживљавају као дан молитве, утјехе и сјећања на заштиту коју, према вјеровању Цркве, Пресвета Богородица пружа свима који јој се са вјером обраћају.

Како је раније истицао митрополит Јоаникије, сви најважнији догађаји из живота Исуса Христа које Црква прославља нераскидиво су повезани и са Пресветом Дјевом Маријом, јер је управо она била она која је примила највећу тајну – да роди Спаситеља свијета.

„Када славимо Пресвету Богородицу онако како је Црква устројила, то прослављање преноси се и на Христа, јер ће Син Божији, син Дјеве, примити прослављање своје мајке као да је њему самом упућено“, поручују црквени великодостојници.

Како је настала светиња ризе Пресвете Богородице?

Према црквеном предању, прича о овој светињи почиње у 5. вијеку, за вријеме византијског цара Лава Великог и царице Верине.

У то вријеме, двојица угледних цариградских сенатора, браћа Галвије и Кандид, кренула су на ходочашће у Јерусалим како би се поклонили светим мјестима. На путу су стигли у Назарет, гдје су одсјели у дому једне побожне јеврејске жене.

У њеној кући налазила се посебна, скривена одаја у којој је вијековима чувана драгоцјена светиња – риза, односно огртач Пресвете Богородице.

Пред вратима те просторије окупљали су се многи људи који су тражили помоћ и утјеху. Према предању, вјерници су долазили са различитим болестима и невољама, а многи су свједочили о исцјељењима након молитве и додира са светињом.

Прича се да су слијепи добијали вид, болесни олакшање, а они који су патили проналазили утјеху кроз вјеру и молитву.

Домаћица дуго није жељела да открије тајну коју је чувала, али када је схватила да су Галвије и Кандид људи дубоке вјере и поштовања према светињама, повјерила им је:

„Овдје ја чувам сакривену ризу Пречисте Дјеве Марије која је Христа Бога родила.“

Браћа су провела ноћ уз светињу и, према предању, осјетила необичан мирис и благодат која је испуњавала просторију.

Након тога, риза је пренијета у Цариград, гдје је дочекана са великом радошћу. Цар и патријарх наредили су да се светиња свечано положи у Влахернску цркву, једном од најважнијих хришћанских храмова тог времена.

У знак сјећања на тај догађај установљен је празник Полагања ризе Пресвете Богородице.

Зашто вјерници посебно поштују овај празник?

Пресвета Богородица у православној традицији сматра се заштитницом мајки, дјеце, породице и свих оних који пролазе кроз тешкоће. Вјерници јој се обраћају у тренуцима болести, туге и неправде, вјерујући да она као мајка најбоље разумије људску патњу.

Посебно мјесто у народној побожности има молитва пред спавање, када многи вјерници изговарају познате ријечи:

„Богородице Дјево, радуј се, Благодатна Маријо, Господ је с Тобом! Благословена си Ти међу женама и благословен је плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душама нашим.“

Многи православни хришћани вјерују да помен Пресвете Богородице доноси мир, заштиту и снагу у тешким животним тренуцима.

Обичаји и вјеровања на празник Полагања ризе Богородице

Иако овај празник нема толико развијене народне обичаје као неке друге велике светковине, међу вјерницима постоје одређене традиције које се поштују.

На овај дан људи се често моле Пресветој Богородици за здравље својих најближих, посебно за дјецу и породицу. Многи одлазе у цркву, пале свијеће и присуствују литургији.

У народу постоји вјеровање да је овај празник посебно важан за жене и мајке, јер се Богородици упућују молитве за заштиту дома, слогу у породици и здравље дјеце.

Такође се сматра да дан посвећен Богородици треба провести у миру, без свађа и тешких ријечи, са више пажње према другима.

Као и током других великих црквених празника, вјерници настоје да се уздрже од тешких послова и да дан посвете молитви, породици и захвалности.

Празник мајчинске љубави и заштите

Полагање ризе Пресвете Богородице подсјећа вјернике на једну од најважнијих порука хришћанства – да вјера доноси утјеху и наду чак и у тренуцима највећих искушења.

Богородица, која је према хришћанском учењу гледала страдање свог сина Исуса Христа, симбол је мајчинске љубави, бола, али и снаге.

Зато се многи вјерници управо њој обраћају када пролазе кроз неправду, болест или тежак период, вјерујући да разумије људску патњу и да својим молитвама заговара пред Богом за оне који јој се обраћају.

Овај празник тако остаје не само сјећање на једну древну светињу, већ и подсјетник на вјеру, љубав и наду коју Пресвета Богородица представља за милионе православних вјерника широм свијета.

(Она.рс)