ЗБОГ НУКЛЕАРНОГ ОТПАДА НА ГРАНИЦИ: БиХ пријавила Хрватску Секретаријату Бернске конвенције при Савјету Европе

– Ми смо од почетка говорили да случај Трговска гора није локална тема, иако је било потребно доста времена да она дође на међународни ниво. Нуклеарни објекат у граничном подручју је све, само не безазлена ствар. Ово је питање елементарних људских права, добросусједских односа, здравља, природе и живота без наметнутих ризика по живот људи уз Уну – рекао је Црнковић за Срну.

Ако се радиоактивни отпад планира на километар или два од ријеке Уне и БиХ, каже Црнковић, онда нико нема право да каже да то није и проблем БиХ.

– Пријава Бернској конвенцији односи се на заштиту дивљих врста, природних станишта и екосистема ријеке Уне. До сада су већ активирани механизми Еспо и Архус конвенције, који се односе на прекограничну процјену утицаја, приступ информацијама и учешће јавности – навео је Црнковић.

С друге стране, како је рекао, Бернска конвенција сада отвара још једно важно питање – шта се дешава са природом, врстама и стаништима ако се овакав пројекат настави без потпуних и провјерљивих истраживања.

Према његовим ријечима, Уна без нуклеарног објекта има своје проблеме, али упркос томе то је жива ријека и једна од највреднијих у Европи.

– Уз њу живе људи, у њој и око ње живи читав један свијет који се не може свести на неколико бирократских реченица или излизаних флоскула у стилу „радимо у стилу са најбољим свјетским праксама“. Ми на терену видимо примјену нешто другачије праксе у односу на оно што би требало – навео је Црнковић.

Он је позвао Хрватску да покаже хидрогеолошка истраживања, кретање подземних вода, могуће путеве контаминације, стање врста и станишта.

– Не може се код радиоактивног отпада тражити повјерење на ријеч – истакао је Црнковић.

Он је указао на то да надлежни из Хрватске нису ни у једној фази до сада дали довољно јасне, потпуне и јавно провјерљиве одговоре о могућим утицајима пројекта на слив Уне.

Објаснио је да се све прилагођава томе да се радиоактивни отпад изгура на границу, те да је посебно спорно што се активности око локације Черкезовац настављају иако БиХ и погођене заједнице и даље немају потпун увид у све податке који су потребни за озбиљну процјену ризика.

– Када томе додамо да је то суштински резултат политичке одлуке из период 1997-1999. година, онда је све јасно. Годинама слушамо увјеравања од надлежних из Хрватске како ће радити све по најбољим свјетским праксама, а на терену је нешто друго. Отворено су говорили да ће студију направити тако да оправдава локацију. Папир не штити ријеку. Папир не штити људе – каже Црнковић.

Он је навео да се од Секретаријата Бернске конвенције тражи да пријаву региструје, испита и предузме кораке предвиђене механизмима Конвенције.

– Очекујемо да се од Хрватске затраже додатне информације и да се случај Трговске горе посматра као озбиљно прекогранично питање заштите природе. Наше право, обавеза и дужност је да користимо сваки доступни механизам за одбрану слива ријеке Уне, одбрану свих нас који живимо овдје. Ми немамо ни резервну Уну, ни резервне животе да би могли игнорисати пријетњу радиоактивних и других опасних отпада на Трговској гори – истакао је Црнковић.

Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране „Кршко“ као и постојећи институционални отпад складишти на локацији Трговска гора у општини Двор, на самој граници са БиХ.