Један од најраспрострањенијих обичаја јесте кићење кућа зеленилом. Гранчице лијеске, храста, липе и букве, као и трава и цвеће, уносе се у домове и цркве. Вјерује се да зеленило доноси здравље, плодност и благостање, али и штити дом од лоших сила.
У храмовима и домаћинствима вјерници плету вјенчиће од цвијећа и траве, који се потом чувају као симбол благослова. У појединим крајевима вјерује се да дјевојке које поклоне вјенчић момку доносе срећу у љубави, а да ће се младићи до краја године оженити.
Посебан обичај везан је и за умивање водом у којој је стајало цвијеће од вјенчића, за које се верује да доноси здравље и “чистоћу лица током цијеле године”.
Сјећање на преминуле и породична трпеза
Духовски понедјељак у многим крајевима Србије посвећен је и покојницима. Људи пале свијеће на гробљима, остављају храну и присуствују молитви за душе преминулих, вјерујући да се тог дана душе враћају међу живе.
У неким крајевима припрема се и жито (кољиво), вино и славски колач, док се у западној и јужној Србији практикује обичај „одласка у душе“, када се храна дијели у име покојника.
У западној Србији познат је и обичај постављања симболичне трпезе на гробовима, како би се, према веровању, душама умрлих обезбиједила утјеха и мир.
Мир и тишина, без тешких послова
На Духовски понедјељак се традиционално не обављају тешки физички послови. Посебно се избјегавају рад у пољу и послови са иглом и концем. У народу се вјерује да онај ко ради на овај дан „неће имати мира током године“.
Због тога се овај дан проводи у тишини, молитви и породичном окупљању. У многим кућама припрема се и богатија трпеза, као симбол поштовања празника и духовне сабраности.
Празник саборности и духовног почетка Цркве
Силазак Светог Духа на апостоле, који се обиљежава на Тројице и у наставку празника, сматра се почетком живота Цркве. Према предању, тог дана апостоли су испуњени Духом Светим почели да проповиједају, а око три хиљаде људи поверовало је у њихову проповед и крстило се.
Због тога се Духови у православљу називају и „рођенданом Цркве“, а празник траје три дана и обиљежава се црвеним словом.
(Курир)
