СУТРА ЈЕ ВЕЛИКА СРИЈЕДА: Ове обичаје обавезно морате испоштовати

У литургијском смислу, Велика сриједа доноси и промјене. Престаје служење Пређеосвећене литургије, као и читање молитве Светог Јефрема Сирина уз велике поклоне. У храмовима се тог дана обавља и Света тајна јелеосвећења – један од најважнијих обреда, током којег се вјерници помазују освећеним уљем као симболом исцјељења, како тјелесног, тако и духовног.

Овај дан природно води ка најважнијим тренуцима хришћанске године – Великом четвртку, Великом петку, Великој суботи и коначно Васкрсу.

Обичаји и вјеровања

Велика сриједа се пости на води, што значи да се дан проводи скромно, без раскоши, у миру и повучености. Иако су свакодневни послови дозвољени, оно што је карактеристично јесте одсуство сваке врсте славља – нема музике, весеља, нити окупљања тог типа.

У народној традицији постојала су и посебна правила. Некада се вјеровало да жене на овај дан не треба да узимају иглу и конац, док су домаћини настојали да унапријед обезбиједе стоку храном, како би се у наредним данима у потпуности посветили празику.

У појединим крајевима Србије, попут Неготинске крајине, постојао је обичај брања биљке буријан, за коју се вјеровало да има заштитну, готово магијску моћ против негативних сила. Осим тога, користила се и у народној медицини.

Занимљиво је да се у неким домовима управо на Велику сриједу почиње са фарбањем васкршњих јаја. У кућама које су у жалости, јаја се традиционално боје у црно и називају се „калуђери“, као симбол туге и сјећања.

Велика сриједа тако остаје дан између – између издаје и наде, између тишине и васкрсења које долази. Управо у тој тишини, многи проналазе простор за преиспитивање, мир и припрему за највећи хришћански празник.

(Она.рс)