МАЂАРСКА ПРЕД ГЛАСАЊЕМ: Одмјеравање власти и опозиције

Фото: Танјуг/АП

Разлог за то лежи у томе што се Виктор Орбан перципира као један од најизраженијих и најактивнијих суверенистичких лидера у Европској унији, уједно и један од најдоследнијих по том питању. Ријеч је и о лидеру једне чланице НАТО-а која се од почетка другачије односи према руско-украјинском рату од осталих чланица. У другим државама било је колебања и различитих ставова, али нико није тако јасно и досљедно заступао једну позицију као Орбан. Због тога су ови избори важни и изван Мађарске.

Мешовити изборни систем
Унутар Мађарске постоје националне и локалне теме које су од значаја за мађарске грађане и које ће утицати на њихово опредељење. Парламентарни избори одржаће се 12. априла ове године. Од увођења вишестраначја, након пада комунизма 1989. Мађарска није имала ванредне парламентарне изборе. Од 1990. када су одржани први демократски избори, изборни циклуси одвијају се редовно, на сваке четири године. То је посљедица специфичности мађарске политичке културе и изборног система, који је мјешовит и раније је био веома компликован.

У другој ери Орбана, изменама устава и изборног закона делимично је поједностављен, али је и даље мјешовит, при чему побједник најчешће узима већину. У пракси то значи да побједничка странка обезбјеђује натполовичну већину у мађарском парламенту, због чега нема потребе за ванредним изборима. Стварање нових странака, цијепање постојећих или прелазак из једне странке у другу странку у Мађарској није честа појава. Због тога се може констатовати да је наш северни сусед у том смислу политички предвидљив, јер се избори одржавају редовно, сваке четири године, што је једна од особености мађарског политичког система.

Од увођења вишестраначја, након пада комунизма 1989. Мађарска није имала ванредне парламентарне изборе

На изборима 12. априла очекује се дуел двије политичке опције и два политичка лидера. На једној страни је Фидес, чији назив представља акроним за Омладински демократски савез. Настали су крајем осамдесетих година као антикомунистички покрет и странка десног центра. Орбан је био премијер од 1998. до 2002. године. Био је на челу мађарске владе када је Мађарска постала пуноправна чланица НАТО-а и подржавао је приступање Европској унији и допринијео овом процесу који се окончао 2004. године.

Друга Орбанова ера

Друга ера Виктора Орбана започела је 2010. и траје до данас. Након победе над дугогодишњим ривалом Ференцом Ђурчањем и његовим тадашњим социјалистима, пошто се странка подијелила, Ђурчањ је направио своју политичку опцију, Демократску коалицију. Орбан мијења политички курс, нарочито у односу који је имао са Европском народном партијом из које је напослетку Фидес и искључен, па је онда формирана једна групација у чијем саставу је Фидес, на чијем челу је Орбан, будући да је једини из те групације премијер, унутар Европске уније, а то је групација Патриоте за Европу. Његова политика заснива се на суверенизму и изразито је антиимигрантски оријентисана. Орбан сматра да је за руско-украјински рат крива Европска унија и да Мађарска мора да гледа искључиво своје интересе, који нису у складу с политиком Европске уније и званичног Брисела.

Иако је Мађарска и даље чланица Уније и Шенгенског простора, он настоји да пронађе политички простор за сарадњу са актерима изван Европске уније, као што су Руска Федерација, Кина и Турска, а у посљедње вријеме и са Сједињеним Америчким Државама. Будући да је Орбан од почетка подржавао Доналда Трампа и све вријеме, чак и у периоду 2021–2025. године, када Трамп није био у Белој кући, он је био на његовој страни, што је јавно истицао.

С једне стране је постојећа власт Виктора Орбана и Фидеса и његовог млађег коалиционог партнера КДМП-а, односно Демохришћанске партије, с друге стране ћемо имати изазивача у виду Тисе. Тиса је стара партија у Мађарској, чији је назив такође акроним, а коју је преузео Петер Мађар. Мађар је био део Фидеса, члан Фидеса и дио система власти Виктора Орбана, али је напустио ту власт прије неколико година. Он је био и супруг тадашње министарке правде Јудит Варге од које се развео и то је изазвало политичке и друге скандале, а Петер Мађар је тада ушао у политику као опонент Фидесу и временом преузео ту малу политичку странку и од ње почео да прави нешто већу структуру, изашао на изборе за Европски парламент, гдје је освојио око 30 одсто гласова, и ту се поставио као главни изазивач Орбана.

Орбан настоји да пронађе политички простор за сарадњу са актерима изван Европске уније, као што су Руска Федерација, Кина и Турска, а у последње време и са САД

Након тога Тиса је примљена у пуноправно чланство Европске народне партије и у суштини ће ово бити референдумски избори за и против Орбана, односно, иако није такав систем, али у великој мери ће се људи опредељивати лидерски за и против, односно за Орбана или за Петера Мађара. Мађарски изборни систем има своје специфичности које у извјесној мјери дају предност Фидесу.

Исход избора
Мађарски парламент броји 199 посланичких мјеста, од чега се 106 бира по једнокружном већинском систему, а 93 по пропорционалном систему. Једнокружни већински систем значи да има 106 изборних јединица широм Мађарске, у којима се гласа за посланике које кандидују политичке партије или групе грађана, али овде ћемо имати дуеле у сваком округу, искључиво између Тисе и Фидеса, као и неке мање партије.

Гласа се за име и презиме тог кандидата и он када побједи постаје посланик, побјеђује тако што у односу на све друге противкандидате освоји највећи број гласова, нема другог круга и нема услова да се освоји преко 50 одсто гласова у првом кругу, као код нас при избору председника републике, јер је наш систем већински, али двокружни. Стога ће исход избора дати јаснију слику о будућем политичком правцу Мађарске и односима снага на њеној политичкој сцени, а уједно ће показати и расположење бирача након дугогодишње доминације једне политичке опције.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„ЈЕДИНСТВЕНОЈ РУСИЈИ“ РЕКОРДАН БРОЈ МАНДАТА: Познати резултати избора за посланике Државне думе

СТРАНКА Јединствена Русија освојила је на изборима у Русији за посланике Државне думе рекордан број мандата у историји учешћа те партије на изборима, саопштила је данас Централна изборна комисија Русије.

ЦИЈЕНЕ НАФТЕ У ПАДУ: Да ли ће доћи крај поскупљењима горива?

ЦИЈЕНЕ нафте на свјетском тржишту и данас су у паду, пише амерички дневник "Волстрит журнал".

ЛАВРОВ: Запад не одустаје од потпуне контроле над глобалним информационим простором

ЗАПАДНЕ земље настављају напоре да доминирају глобалним информационим простором и потискују гласове који им се не допадају, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

ОБОЖАВАО ФУДБАЛ И КОЊЕ: Преминули шеик Ахмед бин Рашид Ал Мактум био један од најмоћнијих људи на свијету

ШЕИК Ахмед бин Рашид Ал Мактум који је преминуо данас у 76. , био је четврти и најмлађи син некадашњег владара Дубаија, Рашида бин Саида Ал Мактума (1912–1990), и млађи брат потпредсједника и премијера Уједињених Арапских Емирата, као и владара Дубаија, Мухамеда бин Рашида Ал Мактума.

ТРАМП БИЈЕСАН: „“То је корумпирано, свеприсутно, потпуно координисано и потпуно ван контроле“

АМЕРИЧКИ предсједник Доналд Трамп изјавио је да Бијела кућа не напада слободну штампу, већ лажне вијести.

ЈАК ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО ТУРСКУ: Тресло се пет степени по Рихтеру

ЗЕМЉОТРЕС магнитуде пет степени погодио је покрајину Адана, на југу Турске, саопштила је Државна управа за ванредне ситуације.

УМРО ШЕИК АХМЕД БИН РАШИД: Дубаи прогласио десетодневну жалост

ШЕИК Ахмед бин Рашид Ал Мактум преминуо је у понедељак ујутру, саопштиле су власти Дубаија.

КРЕМЉ ОДГОВОРИО ЕВРОПИ: „Русија никоме не пријети и никога не уцјењује“

РУСИЈА не представља пријетњу Француској нити било којој другој европској држави, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков, коментаришући изјаве лидера француске странке Национално окупљање да Русија покушава да утиче на француску политику путем претњи.

ЦИК РУСИЈЕ: Ово су прелиминарни резултати избора за Државну думу

ЈЕДИНСТВЕНА Русија је освојила 57,83 одсто гласова на изборима за посланике у Државној думи са страначких листа и побиједила у 208 од 225 изборних јединица за појединачне мандате, према прелиминарним резултатима које је објавила предсједница Централне изборне комисије Ела Памфилова.

„ПРОГОНИЋЕМО ИХ“: Нетанјаху наредио јачање војних операција на Западној обали

ИЗРАЕЛСКИ премијер Бенјамин Нетанјаху наредио је у недјељу јачање војних операција на цијелој окупираној Западној обали.