RUSIJA SE UKLJUČILA U RAT NA BLISKOM ISTOKU? Vašington optužuje Moskvu da pomaže Iranu

Foto: Printskrin

Ova pomoć, o kojoj do sada nije bilo izvještaja, signalizira da se u sukob koji se brzo širi uključio i jedan od glavnih američkih suparnika – nuklearna sila sa izuzetnim obavještajnim sposobnostima, piše Vašington post.

Otkako je rat počeo u subotu, Rusija je Iranu prosljeđivala lokacije američke vojne imovine, uključujući ratne brodove i avione, rekli su zvaničnici koji su željeli da ostanu anonimni zbog osjetljivosti teme.

– Čini se da je riječ o prilično sveobuhvatnim naporima – rekao je jedan od njih.

Rusko ambasadorstvo u Vašingtonu nije odgovorilo na zahtjev za komentar. Moskva je pozvala na prekid rata, koji je nazvala „ničim izazvanim činom oružane agresije“. Nije u potpunosti jasno koliki je obim ruske pomoći Iranu u ciljanju američkih snaga. Zvaničnici navode da je sposobnost iranske vojske da samostalno locira američke snage značajno oslabljena manje od nedjelju dana nakon početka borbi.

Stanje na ratištu
U nedjelju je u iranskom napadu dronom u Kuvajtu poginulo šest američkih vojnika, a nekoliko ih je ranjeno. Iran je ispalio hiljade jednosmjernih udarnih dronova i stotine projektila na američke vojne položaje, ambasade i civilne ciljeve, dok je istovremeno zajednička američko-izraelska kampanja pogodila više od 2.000 iranskih ciljeva, uključujući lokacije balističkih raketa, pomorske snage i rukovodstvo zemlje.

– Iranski režim je potpuno slomljen – izjavila je portparolka Bijele kuće Ana Keli, ne komentarišući rusku pomoć Iranu.  – Njihova sposobnost za uzvratne napade balističkim raketama slabi iz dana u dan, mornarica im je uništena, proizvodni kapaciteti razrušeni, a njihovi saveznici jedva opstaju.

Reakcije SAD i Kine
CIA i Pentagon odbili su da komentarišu ove navode. Na pitanje kakvu poruku ima za Rusiju i Kinu, koje su među najmoćnijim iranskim saveznicima, ministar odbrane Pit Hegset rekao je da nema nikakvu poruku i da „oni ovde zapravo i nisu neki faktor“.

Dvojica zvaničnika upoznatih sa ruskom podrškom Iranu rekli su da se čini da Kina ne pomaže iranskoj odbrani, uprkos bliskim vezama dve zemlje. Kineska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahtev za komentar. Peking je takođe pozvao na prekid sukoba.

Analiza iranskih udara
Analitičari navode da bi razmena obaveštajnih podataka odgovarala obrascu iranskih napada na američke snage, koji su usmereni na infrastrukturu za komandu i kontrolu, radare i privremene objekte, poput onog u Kuvajtu gde je poginulo šest vojnika.

Poslednjih dana pogođena je i ispostava CIA u američkoj ambasadi u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije.

– Iran izvodi veoma precizne udare na radare za rano upozoravanje ili radare izvan horizonta – rekla je Dara Masikot, stručnjakinja za rusku vojsku u fondaciji Karnegi za međunarodni mir. – Rade to veoma ciljano. Gađaju komandna i kontrolna središta.

Iran poseduje tek nekoliko vojnih satelita i nema sopstvenu satelitsku konstelaciju, zbog čega su snimci koje pružaju znatno naprednije ruske svemirske sposobnosti izuzetno vrijedni, posebno jer je Kremlj usavršio sopstvene sisteme ciljanja nakon godina rata u Ukrajini, objasnila je Masikot.

Nikol Grajevski, koja proučava iransku saradnju sa Rusijom u Belfer centru pri Harvardovoj Kenedi školi, rekla je da iranski uzvratni napadi pokazuju visok nivo „sofisticiranosti“, kako u izboru ciljeva tako i u sposobnosti da u nekim slučajevima nadvladaju američku i savezničku odbranu.

– Probijaju protivvazdušnu odbranu – rekla je, napominjući da se kvalitet iranskih napada poboljšao čak i u poređenju sa njihovim dvanaestodnevnim ratom sa Izraelom prošlog leta.

Šire posljedice sukoba
Pentagon ubrzano troši svoje zalihe preciznog oružja i presretača protivvazdušne odbrane, rekli su izvori za Washington Post, naglašavajući zabrinutost koju je izrazio general Den Kejn, načelnik Združenog štaba, dok je predsednik SAD Donald Tramp razmatrao da li da odobri operaciju. Administracija je nastojala da umanji Kejnovu procenu.

Ruska pomoć menja dinamiku posredničkog rata koja se formirala nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Tokom tog sukoba, američki protivnici, uključujući Iran, Kinu i Severnu Koreju, pružali su Rusiji direktnu vojnu ili materijalnu podršku njenoj odbrambenoj industriji.

Sjedinjene Države su, sa druge strane, Ukrajini obezbedile vojnu opremu vrednu desetine milijardi dolara i delile obaveštajne podatke o ruskim pozicijama kako bi poboljšale ciljanje Kijeva.

U četvrtak je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski na mreži X objavio da je administracija predsednika SAD Donalda Trampa zatražila pomoć u odbrani od iranskih dronova i da će Kijev obezbjediti „stručnjake“.

– Rusi su veoma svesni pomoći koju pružamo Ukrajincima – rekao je jedan od zvaničnika upoznatih sa moskovskom podrškom Teheranu.

– Mislim da su bili veoma zadovoljni što su dobili priliku da se na neki način revanširaju.

On je dodao da kvalitet ruskog prikupljanja obaveštajnih podataka nije na nivou američkog, ali da se i dalje svrstava među najbolje u svijetu.

Strateška računica Kremlja

Washington Post je ranije izvestio da Kremlj, uprkos udaru nanijetom jednom od svojih najbližih partnera, vidi moguće koristi u dugotrajnom ratu između SAD i Irana, uključujući veće prihode od nafte i krizu koja odvraća pažnju Amerike i Evrope od rata u Ukrajini.

Iran, čiji je vrhovni vođa ubijen na početku sukoba, mogao bi postati najnovija zemlja koja je poslednjih godina izgubila proruski orijentisanu vlast, nakon ustanka u Siriji krajem 2024. koji je svrgnuo dugogodišnjeg diktatora Bašara al-Asada i američke vojne akcije u januaru u kojoj je uhapšen venecuelanski predsednik Nikolas Maduro.

Ipak, nedostatak direktnog vojnog angažmana Moskve delimično je znak njene potrebe da se usredsredi na druge probleme, smatra Masikot. Kremlj, kako je rekla, „veoma ozbiljno smatra da to nije njihov problem i nije njihov rat. Iz perspektive strateškog proračuna, Ukrajina je i dalje daleko najveći prioritet.“

NAJNOVIJE IZ RUBRIKE

VANREDNO STANJE ZBOG POŽARA: Evakuisano više od 220.000 ljudi u Španiji i Francuskoj

FRANCUSKE vlasti naredile su evakuaciju gotovo 60.000 ljudi u blizini Bordoa, čime je ukupan broj ljudi kojima je rečeno da se sklone od požara u Francuskoj i Španiji povećan na više od 220.000.

POTRESNE BROJKE IZ VENECUELE: Broj poginulih u zemljotresima povećan na 5.546

BROJ poginulih u dva zemljotresa koja su u junu pogodila Venecuelu povećan je na 5.546, izjavio je predsjednik Narodne skupštine Venecuele Horhe Rodrigez.

TRAMP: Teheran još nije spreman za potpisivanje sporazuma

PREDSJEDNIK SAD Donald Tramp izrazio je uvjerenje da Iran još nije spreman za sporazum sa Vašingtonom.

ŽESTOK NAPAD UKRAJINE: Oboreno više od 250 dronova lansiranih ka Moskvi

VIŠE od 250 dronova lansiranih ka Moskvi oboreno je u posljednja 24 časa, saopštio je gradonačelnik ruske prijestonice Sergej Sobjanin.

POGINULO DIJETE: Teška saobraćajna nesreća u Hrvatskoj

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se u petak (24.jula) oko 14.30 sati dogodila na auto-putu A3 Bregana - Lipovac, u blizini čvora Lužani poginulo je jedno dijete.

BUKTI RAT: Rusi pogodili poligon ukajinskog vojno-industrijskog kompleksa (VIDEO)

RUSKE snage pogodile su poligon gde su se okupili predstavnici ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa

NALAZI SE NA GRANICI SA BiH: Ovo je najdepresivniji grad u Hrvatskoj

NA REDDIT-u se ovih dana povela rasprava o tome koji je, prema utisku korisnika, najdepresivniji ili najdosadniji grad u Hrvatskoj.

MOSKVA OŠTRO REAGOVALA: EU uvela sankcije, a prodaje zaplijenjenu rusku naftu

EVROPSKA unija usvojila je nove mjere koje omogućavaju državama članicama da prodaju zaplijenjenu rusku naftu bez obaveze da prihod od prodaje bude isplaćen njenim vlasnicima, proizlazi iz odluke objavljene u Službenom listu EU.

NESTVARNI PRIZORI USRED LJETA: U Crnoj Gori pada snijeg (VIDEO)

NESTVARNI prizori stižu iz Crne Gore. Naime, na planini Bjelasici počeo je da veje snijeg. Na lokalitetu Zekova Glava zabilježene su pahulje, a zabijelili su se i planinski vrhovi.

NEPRIJATNO IZNENAĐENJE ZA KUPAČE U BARU: Kanalizacija se izlila u more

KUPAČE na Šušanjskoj plaži u Baru ove nedelje je neprijatno iznenadilo izlivanje kanalizacije u more na najmanje dva mjesta, zbog čega su svoje nezadovoljstvo podijelili s redakcijom “Vijesti” ali i na društvenim mrežama.