„КОНЦЕНТРАЦИЈА И ПАЖЊА ЂАКА НУЛА“: Специјалиста апелује на родитеље да не праве ове грешке

Фото: Принтскрин/К1

Колико су дјеца заостала у социјалном развоју тема је о којој је данас у “Уранку” на телевизији К1 говорила Биљана Лајовић, специјалиста школске психологије.

На тестирању будућих ђака првака показало се да нису у стању да дуже од 20 или 25 минута издрже тестирање за упис у школу.

– Раније смо за дијете које послије 40 минута почне да се врпољи говорили да је нестрпљиво. Данас, дјеца све гледају да збрзају, неће да цртају, питају када ће крај. Нико не може да оспори предност нових технологија у смислу лаког долажења до информација, сналажења и комуникације. Али, с друге стране, дјеца са два прстића и два клика долазе до свих информација, без икаквог напора. Нема процеса размишљања, не знамо да ли су те информације тачне и одакле долазе. Стално говоримо како су дјеца дигитално вјешта. Они можда јесу технички вјешти да брзо све пронађу, не можете да испратите те руке које лете по тастатури или екрану, али то није дигитална писменост. Она обухвата аналитичко тумачење чињеница, резоновање, прикупљање квалитетних података, да знате шта је тачно. Раније смо имали рјечнике и енциклопедије и знали смо да су то тачни подаци. Сада, података има колико хоћете и драматичну су и сензационалистички прије него суштински. Гдје је нестало откривање, истраживање, да погријешите па поправите, да вјежбате фину моторику, склапате нешто… Дјеца не знају како да се заштите на интернету, мисле да им нико ништа не може, јер дјеца немају способност предвиђања као одрасли – истакла је Лајовићева.

Она је такође и додала да је крајем 2018. спроведено велико европско истраживање које је дало поражавајуће резултате.

– Истраживање “Дјеца Европе на интернету” (ЕУ кидс онлине), у којем смо и ми као земља учествовали, показало је да дјеца узраста од 9 до 17 година дневно проводе три до четири сата на интернету. То је превише. А тек викендом – четири до седам сати дневно. И понављам, то је било прије короне. Ја се сада питам, а цијели живот сам у образовању, па зар није логично да викендом буду мање за рачунаром и уз телефон? И онда шватим да су се дјеца потпуно отуђила од своје породице – казала је она.

На питање водитеља Драга Јовановића ко је за то крив – Лајовићева је истакла: сви.

– Сви су криви, осим дјеце. Прво родитељи који држе телефоне у рукама нон-стоп. Нама су друштвене мреже појеле реалан живот. Умјесто да викендом дјеца изађу напоље са родитељима, она су на интернету. Не требају вам паре, изађите у паркић и играјте се. Сваки крај града има спортске терене. Добацујте се с лоптом, играјте бадминтон. Родитељи дјеци не посвећују пажњу нити шватају значај физичке активности по ментално здравље њихове дјеце – нагласила је специјалиста школске психологије.

– Са машином се не разговара, кликће се и лајкује, стављају се емотикони. Дјеца готово да немају потребу за вербализацијом. Први корак ка разумијевању сопствених емоција од малих ногу је да их препознамо и именујемо. Када питамо дјецу како се осјећају кажу срећно или тужно, и ту је крај. Нема никаквог дијапазона емоција које могу да препознају. И не знају с њима шта да раде и када их препознају – објаснила је Биљана.

Половина дјеце између 9 и 12 година има профиле на друштвеним мрежама

Специјалиста школске психологије, рекла је и то како половина дјеце узраста од 9 до 12 година има отворен профил на друштвеним мрежама.

– То се не може ако је дијете млађе од 13 година. Када их питате ко им је помогао кажу – мама и тата. Тако их родитељи уче да кад год дјетету одговара може да слаже и превари. Школе имају озбиљне проблеме да уведу родитеље у ред, да објасне да дијете на часу не смије да има мобилни, а родитељ каже: Хоћу да у сваком тренутку знам гдје ми је дијете. Па знаш, у школи је. Родитељи зивкају дјецу и шаљу им поруке док су на часу. Ми одрасли смо одговорни за све. Не можемо се јављати на прво звоно телефона код куће, за ручком, док гледамо филм. Када сте чули да вам се неки родитељ похвалио да му дијете брзо трчи? Дјеца се уче да знају да понове пјесмицу, да рецитују и тако га учите да је понављање вриједно, а није. Вриједно је да дијете о нечему мисли.

“Разговарајте, слушајте”
Биљана Лајовић казала је данас и да би родитељи са дјецом требало да гледају цртане филмове, а не да му пусте цртани, а да они раде нешто друго.

– Коментаришите, анализирајте, питајте их шта би дијете урадило да се нађе у некој ситуацији из цртаног филма. Родитељи нису спремни да дио свог комфора жртвују за добробит дјеце, а очекују да се све магично заврши. Са људским бићима треба бити у односу, а не са машинама. Телефон или телевизор можете да искључите, али другу особу не можете. Много је важно да се дјеца играју и да се крећу. Играју се мобилним телефонима од 500 евра и те телефоне им купују родитељи. Шта вам треба за „Између двије ватре?“. Једна лопта. За школицу? Једна креда или камен. Вратимо се игрању играчкама и игрању напољу, дружењу с дјецом, разговору. Слушајте дјецу, питајте их и слушајте шта кажу. То се учи код куће. Дјеца напољу у игри треба заједно да рјешавају проблеме. Не „скачите“ на први проблем. Родитељи не пуштају дјецу да мисле и да сами пробају да ријеше проблем. Одрасли су данас као полицајци, одмах се умијешају, а онда се међусобно посвађају – закључила је она у свом гостовању, преноси Блиц.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА НЕДЈЕЉУ: Сутра сунчано и топлије, а у овим крајевима бура

У РЕПУБЛИЦИ Српској и ФБиХ сутра ће бити претежно сунчано вријеме уз промјенљиву облачност и још топлије.

МЕСНА ИНДУСТРИЈА У БиХ ОБРЋЕ МИЛИОНЕ: Ово је листа најуспјешнијих фирми

НАЈВЕЋИ прерађивачи меса у Босни и Херцеговини зарадили су у прошлој години око 115 милиона марака, а међу њима свакако предњачи фирма „Мади“ из Тешња са профитом од чак 39,7 милиона марака.

СПОРА ВОЗИЛА ПРЕДСТАВЉАЈУ ВЕЛИКУ ОПАСНОСТ: Ево да ли по закону постоји минимална брзина на ауто-путу у БиХ

АУТО-пут је намијењен брзом и проточном саобраћају, због чега закон у Босни и Херцеговини јасно прописује која возила не смију користити ове цесте.

ШТА ЋУ СА ДИПЛОМОМ ФИЛОЗОФА? Студенти-практичари бјеже од хуманистичких наука

НА психологији их је и превише, на филозофији и историји факултет је задовољан и са шачицом студената.

КО ЈЕ БИО УБИЈЕНИ АЛЕКСАНДАР НЕШОВИЋ БАЈА? Повезује се са криминалним миљеом у Београду

УБИСТВО Александра Нешовића Баје (52), чије је тијело након вишедневне потраге пронађено закопано у бетонском бурету на подручју Инђије, отворило је низ старих и нових питања о његовим пословима, контактима и везама које сежу дубоко у београдски криминални миље.

ВУЧИЋ ОД СУТРА У НИКАД ВАЖНИЈОЈ ПОСЈЕТИ КИНИ, НА ПОЗИВ СИЈА Очекује се потписивање 33 споразума, договорено милијарде евра у инвестиција

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић боравиће од сутра до 28. маја у званичној посјети Народној Републици Кини, на позив предсједника НР Кине Си Ђинпинга.

ХУМАНИТАРНА МИСИЈА ЗА СЛОБОДАНА КЕСИЋА: Двојица Бањалучана кренула бициклима до Крфа

ХУМАНОСТ, истрајност и поштовање према историји спојили су се у јединствен подвиг двојице Бањалучана, Алексе Кресојевића и Владана Кљаића, који су јутрос са Трга Крајине кренули на хуманитарно бициклистичко путовање ка Крфу.

„ШОЈИЋ ИЗ НАШЕГ СОКАКА“ Урнебесни коментани на рачун Станивуковића и његове изјаве о „аустроугарском водоводу“

НАКОН што је градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић изјавио да је први водовод у овом граду изградила Аустроугарска и то 1970, прије 50 година, услиједили су урнебесни коментари.

ПОСАО ЗА „ПУТЕВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“: Како ријешити проблем гужви на источном транзиту у Бањалуци?

МИРОСЛАВ Јанковић, вршилац дужности директора предузећа "Путеви Републике Српске", изјавио је, говорећи о кружним раскрсницама на источном транзиту у Бањалуци, да кружни токови сами по себи могу убрзати саобраћај, али само ако су урађени на основу квалитетних анализа и у складу са техничким прописима.

НЕДОСТАЈЕ ЉЕКАРА И МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА: Бањалучки Дом здравља у проблему, критична и хитна служба

ДОМ здравља Бањалука суочава се с озбиљним недостатком љекара, медицинских сестара и техничара, посебно у породичној медицини и хитној служби.