ЖРТВЕ СЕ УХОДЕ И ПУТЕМ ГПС-а: Повећан број кривичних дјела прогањања у Републици Српској

Како је потврђено из Министарства унутрашњих послова Републике Српске, надлежним тужилаштвима је због прогањања поднесено 25 извјештаја против 25 особа.

Ради се о 21 мушкарцу и четири жене који су починили прогањања над 31 жртвом.

Када су у питању жртве прогањања, ове године је било 13 мушкараца, док је 18 жртава женског пола.

Ове бројке такође се разликују у односу на исти период лани, када су далеко бројније жртве прогањања биле жене.

Наиме, у истом периоду 2024. године је поднесено 20 извјештаја надлежним тужилаштвима против 21 лица, а ради се о 19 особа мушког и једне женског пола, а жртве су биле три особе мушког и 18 женског пола.

Ово кривично д‌јело закон препознаје тек неколико година.

Када је у питању прогањање, законом се дефинише као понашање када неко упорно и кроз дуже вријеме прати или уходи друго лице или с њим директно или преко трећег лица настоји успоставити или успоставља нежељени контакт или на други начин код тог лица изазива промјене животних навика, тјескобу или страх за властиту сигурност или сигурност њој блиских лица.

Жртве стално имају осјећај страха и несигурности те у сваком моменту ишчекују да им се нешто може десити.

Прогањање је кажњиво и за то д‌јело је запријећена новчана казна или казна затвора до двије године, а тежи облик д‌јела постоји ако је оно извршено у односу на садашњег или бившег брачног партнера, лице с којим је извршилац био у интимној вези или према д‌јетету, уз запријећену казну затвора од шест мјесеци до три године.

Међутим, уколико се не пријави може да прерасте у неке друге облике насиља те је веома важно да се затраже помоћ и подршка.

Како је „Независним новинама“ рекла Горица Ивић из Фондације „Удружене жене“, код особе коју неко прогања буде изазван осјећај узнемирености, несигурност и страха за свој и живот породице, а прогањање има континуитет и не мора увијек имати физички контакт.

У данашње вријеме, како је навела, често се користе и друштвене мреже, а прогонитељи су жртвама чак знали остављати ГПС систем за праћење на ауто или у торбицу, постављати камере у кући или стану, слати безброј порука које прерастају у пријетње или уцјењивање да ће им повриједити д‌јецу или друге чланове породице.

Такође су се прогонитељи кретали у близини жртве, обилазили око стана или фирме, правили проблеме на послу или слали e-mailove.

Константно иду на мјеста која посјећује жртва, прате је аутом, појављују се на мјестима гд‌је и она.

Како је појаснила Ивићева, они не морају нужно имати физички контакт са жртвом, већ желе да имају присилну контролу над њима, што доводи до промјене животних навика.

Упозорила је да је у пракси доказивање прогањања најчешће изјава жртве и због тога је веома важно урадити и друге истражне радње и правилно приступити пријави.

– Јако је важно кад се деси пријава да се она артикулише како треба јер врло често код таквих испитивања не постави им се питање да ли су промијенили животне навике због тога, да ли иду истим путем, због свега не излази навече, а то је важно јер указује на озбиљност д‌јела. На примјер, ако се базирамо само на један догађај то не осликава стварно стање, али ако се изјава узме на прави начин и жртва на прави начин исприча да то има континуитет, онда се добије шира слика – наводи Ивићева.

Она је напоменула да прогањање није увијек љубавни, емотивни однос, већ оно може бити на било којим релацијама: због посла, познате или непознате особе, са лажних профила на мрежама или анонимно телефонски јер се код нас још број за телефон купује без личне карте.

Понекад прогонитељи шаљу љубавне поруке да се приближе жртви и често се то интерпретира као неки љубавни гест, а у ствари прелази у наставак прогањања, док након развода брака понекад жртве прогањају преко д‌јеце и тако покушавају одржати контролу.

– Оно што полиција и ми савјетујемо јесте да се поруке и сви садржају сачувају и покажу полицији. Ако се обришу – губи се доказ – рекла је Ивићева.

Како је напоменула, од 2020. до 2024. укупно је пријављено 309 прогањања, а број осуђујућих пресуда је 75.

Прогањања је, како наводи, највише било у 2022. години – 73.

Она је напоменула да пораст тих бројки може бити показатељ да жртве то више пријављују.

– Кроз савјетовалиште примијетимо да су жртве раније долазиле када је тешко физичко насиље, а сада већ код првог инцидента траже помоћ, подршку, информације о томе да ли је нешто кривично д‌јело и шта могу урадити – рекла је Ивићева.

(АТВ)