МАСЛАЦ У БиХ КОШТА КАО СУВО ЗЛАТО: Ево колико морате издвојити за само 250 грама

Фото: Shutterstock

Иако се маслац у већини продавница може пронаћи по цијени од око четири КМ па навише, овакав скок цијене отворио је питање шта заправо стоји иза поскупљења?

Поводом тога, Алоонлине је контактирао Удружење пољопривредних произвођача-мљекара РС, које је понудило детаљно објашњење.

Из Удружења наводе да основна сировина млијеко у БиХ и даље кошта мање него у Европској унији.

– Цијене млијека код нас су у тренутном просјеку за шест до седам еуроценти ниже од европског просјека, што значи да су 12 до 14 фенинга ниже – кажу они.

Тренутно литар свјежег сировог млијека у БиХ кошта око 90 фенинга, док је у ЕУ око 53 еуроцента, подаци су на званичном сајту Европске комисије. Ми нисмо ти који негативно утичу на цијену маслаца – истичу мљекари, наглашавајући да се највећи дио финалних млијечних производа укључујући маслац и даље увози.

Скоро половина млијечних прерађевина се увози

Иако у БиХ постоји неколико мањих мљекара које производе маслац, цијене домаћег производа крећу се од осам до 25 КМ по килограму, Ипак, око 50 одсто маслаца на домаћем тржишту чини увоз, казали су нам из Удружења. Такође, важна ствар коју су нагласили јесте и да неки домаћи произвођачи увозе. Маслац се најчешће увози, рецимо из Аустрије. Један шлепер натоварен маслацем кошта око 2.000 евра, а на то се додају ПДВ и остале дажбине. Све то утиче на коначну цијену – појашњавају из Удружења.

„Маслац није традиционални производ зато га мало производимо“

Маслац, за разлику од кајмака или павлаке никада није био основни прехрамбени производ у БиХ.

-Маслац није традиционално јело у БиХ, због чега га и немамо много у домаћој производњи -објашњавају из Удружења.

Међутим, потрошачке навике се мијењају. Све више домаћинстава користи маслац, што повећава потражњу, а потражња прати цијене.

Но, поставља се питање ко је одговоран за високе цијене? Свакако је да на формирање крајње цијене утиче мноштво фактора, али из Удружења јасно поручују да треба критиковати локалне власти.

-Ако се жели тражити одговорност, онда се може критиковати само то што локалне власти не јачају довољно сектор производње млијека, посебно ако је маслац постао саставни дио наше кухиње – кажу из Удружења.

Упозоравају да је домаћа производња недовољно развијена да би покрила потребе тржишта, што нас чини зависнима од увоза а тиме и осјетљивима на глобална поскупљења.

Шта грађани треба да знају о формирању цијена

Како би потрошачи боље разумјели због чега се цијене разликују и шта све утиче на њихово формирање, разговарали смо са економистом Зораном Павловићем, који је детаљно објаснио процес настанка цијене једног производа од сировине до полице у продавници.

Павловић појашњава да формирање цијене није произвољан процес, него прецизна економска калкулација. У цијену се тако урачунава све – амбалажа, енергија, радници, етикете, као и планирана маржа произвођача. Тек након тога долази обавезни порез.

-За формирање цијена постоји стандардна економска математика која полази наравно од трошкова сировине, допреме сировине, производње, односно трошкова саме прераде до момента финалног производа. Наравно, сви инпути, значи не знам, од амбалаже, до етикете, марже која се планирано укључује у цијену производа, да би се добила коначна цијена која је за тржиште. Производна цијена има и обавезу да има ПДВ од 17 одсто и тек онда се практично појављује на тржишту са својом цијеном-каже Павловић.

Домаће вс. увозно
Павловић посебно истиче разлику између домаћих производа и оних који стижу из увоза. Та разлика није само у цијени, него и у економском ефекту који производ оставља у земљи.

„Домаћа производња укључује много коопераната, подизвођача или партнера који практично захваљујући том млијеку које је нека крава произвела у некој фарми, укључила је превоз млијека, укључила је домаћу струју, укључиле домаће раднике који су радили на тој производњи, домаћи добављача и у тој цијелој причи то се зове мултипликативни ефекат у економији.“

Другим ријечима када купујемо домаћи производ, плаћамо и рад превозника, и струју, и домаће раднике, и добављаче амбалаже; новац остаје у оптицају у локалној економији.

-Дакле, захваљујући томе што је тај производ на крају завршио као нешто што кошта 100 одсто, он је у себи активирао и многе друге сегменте које су на тај начин били запослени. Кад увеземо робу једина корист коју има држава, односно друштво, је ПДВ од 17 одсто, који се на ту робу урачуна приликом улаза. Наравно, ако је роба која подлијеже царињену, имамо и царинско оптерећење које је стандардно пет, 10 или 15 одсто. Послије тога постоји само маржа трговца – објашњава Павловић.

Још једна важна ставка односи се на обим производње. Већи произвођачи често могу постићи ниже улазне трошкове што се касније види и у цијени. Међутим, он упозорава да држава има улогу у очувању домаће конкурентности.

-Ако имате малу мљекару, онда је и мала производња маслаца или неког сира. Ако је велики и обим, онда имате могућност да правите и економију обима, а онда улазне цијене могу да буду ниже него домаће. Али ту би требала да постоји и симулација државе која би омогућила да се такве разлике не појављају, зато што онда то стимулише домаћу производњу, а остати без домаће производње није добро -каже Павловић.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ИЗБАЦУЈУ ИХ ЗБОГ НАСИЛНОГ ПОНАШАЊА ПРЕМА ПРОФЕСОРИМА: Ово су најчешћи разлози због којих су искључени ученици из школа у Српској

ИСКЉУЧЕЊЕ из школе најстрожа је казна пред којом се у протеклих пет година нашло 114 средњошколаца у Српској, а највише због бјежања са наставе. Надлежни поручују да се закон мора поштовати, истичући да суштина није у кажњавању дјеце, него у васпитању и правовременој подршци.

ПРЕД НАМА ВРЕО ДАН: Температуре преко 35 степени

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ данас ће бити претежно сунчано и врло топло вријеме, уз температуру ваздуха до 38 Целзијусових степени.

ТРУДНА ВИКТОРИЈА (27) И ЊЕН СИН (3) ТРАГИЧНО ПОГИНУЛИ: Несрећа у бачком мјесту леди крв у жилама

ВИЈЕСТ о страховитој несрећи на прузи код Оџака, и трагичној погибији младе мајке Викторије С. (27) из Куле и њеног трогодишњег сина, завила је ово бачко мјесто у црно.

ЕЛБРУС ЈЕ ТОГ ДАНА ПОКАЗАО СВОЈЕ НАЈОПАСНИЈЕ ЛИЦЕ: Планинар из Билеће се вратио након кобне експедиције

НАКОН петнаестодневне експедиције "Казбек–Елбрус", члан Планинарског друштва "Коритник" из Билеће Владета Драгојевић вратио се кући са незаборавним искуством, али и сјећањем на трагедију која је потресла планинарски регион.

СВИРЕПО УБИЛА ДЈЕЧАКА САМО ЗАТО ШТО ЈЕ СРБИН: Жена монструм Елфета Весели наводно ужива све погодности у затвору, дозвољавају јој да изађе на слободу и на више дана

ПРЕДСЈЕДНИКА ДНС-а Ненада Нешић јуче је контактирало више узнемирених грађана, који су затражили да се нешто учини јер жена монструм Елфета Весели, која је свирепо убила једанаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића из Доње Каменице, ужива све ванзатворске погодности.

ЗАКАЗАНИ РАДОВИ: Ове улице у Бањалуци сутра без струје

ЗБОГ најављених радова сутра ће доћи до редукције у испоруци електричне енергије, саопштено је из Електрокрајине.

СТАЊЕ НА ГРАНИЦАМА: Дуге колоне на овим прелазима

ДУГЕ колоне путничких возила чекају на улазу у БиХ на граничном прелазу Велика Кладуша, а на излазу на прелазима Изачић према Хрватској и Делеуша према Црној Гори, саопштено је из Ауто-мото савеза Републике Српске.

МЛАЂЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СВЕ ТЕЖЕ РАЗУМИЈУ ЊЕГОШЕВ ЈЕЗИК: Интервју Др. Љубомир И. Милутиновић, професор Универзитета у Бањалуци

ИПАК остаје у колективном памћењу, његови се стихови користе као оријентир у разумевању историје.

СЕЛАК И ШКОБИЋ: Заштита имовинских права мора бити једнака за све у БиХ

МИНИСТАР правде у Влади Републике Српске Горан Селак разговарао је данас у Бањој Луци са министром правде Федерације БиХ Ведраном Шкобићем о сарадњи два министарства правде и заштити имовинских права грађана, са посебним освртом на актуелни случај имовине Српске православне цркве у Бугојну.

ТЕМПЕРАТУРЕ РАСТУ ДО 38 СТЕПЕНИ: Метеоролози за сутра најављују паклене врућине

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра ће бити претежно сунчано и врло топло вријеме, уз температуру ваздуха до 38 Целзијусових степени.