МАСЛАЦ У БиХ КОШТА КАО СУВО ЗЛАТО: Ево колико морате издвојити за само 250 грама

Фото: Shutterstock

Иако се маслац у већини продавница може пронаћи по цијени од око четири КМ па навише, овакав скок цијене отворио је питање шта заправо стоји иза поскупљења?

Поводом тога, Алоонлине је контактирао Удружење пољопривредних произвођача-мљекара РС, које је понудило детаљно објашњење.

Из Удружења наводе да основна сировина млијеко у БиХ и даље кошта мање него у Европској унији.

– Цијене млијека код нас су у тренутном просјеку за шест до седам еуроценти ниже од европског просјека, што значи да су 12 до 14 фенинга ниже – кажу они.

Тренутно литар свјежег сировог млијека у БиХ кошта око 90 фенинга, док је у ЕУ око 53 еуроцента, подаци су на званичном сајту Европске комисије. Ми нисмо ти који негативно утичу на цијену маслаца – истичу мљекари, наглашавајући да се највећи дио финалних млијечних производа укључујући маслац и даље увози.

Скоро половина млијечних прерађевина се увози

Иако у БиХ постоји неколико мањих мљекара које производе маслац, цијене домаћег производа крећу се од осам до 25 КМ по килограму, Ипак, око 50 одсто маслаца на домаћем тржишту чини увоз, казали су нам из Удружења. Такође, важна ствар коју су нагласили јесте и да неки домаћи произвођачи увозе. Маслац се најчешће увози, рецимо из Аустрије. Један шлепер натоварен маслацем кошта око 2.000 евра, а на то се додају ПДВ и остале дажбине. Све то утиче на коначну цијену – појашњавају из Удружења.

„Маслац није традиционални производ зато га мало производимо“

Маслац, за разлику од кајмака или павлаке никада није био основни прехрамбени производ у БиХ.

-Маслац није традиционално јело у БиХ, због чега га и немамо много у домаћој производњи -објашњавају из Удружења.

Међутим, потрошачке навике се мијењају. Све више домаћинстава користи маслац, што повећава потражњу, а потражња прати цијене.

Но, поставља се питање ко је одговоран за високе цијене? Свакако је да на формирање крајње цијене утиче мноштво фактора, али из Удружења јасно поручују да треба критиковати локалне власти.

-Ако се жели тражити одговорност, онда се може критиковати само то што локалне власти не јачају довољно сектор производње млијека, посебно ако је маслац постао саставни дио наше кухиње – кажу из Удружења.

Упозоравају да је домаћа производња недовољно развијена да би покрила потребе тржишта, што нас чини зависнима од увоза а тиме и осјетљивима на глобална поскупљења.

Шта грађани треба да знају о формирању цијена

Како би потрошачи боље разумјели због чега се цијене разликују и шта све утиче на њихово формирање, разговарали смо са економистом Зораном Павловићем, који је детаљно објаснио процес настанка цијене једног производа од сировине до полице у продавници.

Павловић појашњава да формирање цијене није произвољан процес, него прецизна економска калкулација. У цијену се тако урачунава све – амбалажа, енергија, радници, етикете, као и планирана маржа произвођача. Тек након тога долази обавезни порез.

-За формирање цијена постоји стандардна економска математика која полази наравно од трошкова сировине, допреме сировине, производње, односно трошкова саме прераде до момента финалног производа. Наравно, сви инпути, значи не знам, од амбалаже, до етикете, марже која се планирано укључује у цијену производа, да би се добила коначна цијена која је за тржиште. Производна цијена има и обавезу да има ПДВ од 17 одсто и тек онда се практично појављује на тржишту са својом цијеном-каже Павловић.

Домаће вс. увозно
Павловић посебно истиче разлику између домаћих производа и оних који стижу из увоза. Та разлика није само у цијени, него и у економском ефекту који производ оставља у земљи.

„Домаћа производња укључује много коопераната, подизвођача или партнера који практично захваљујући том млијеку које је нека крава произвела у некој фарми, укључила је превоз млијека, укључила је домаћу струју, укључиле домаће раднике који су радили на тој производњи, домаћи добављача и у тој цијелој причи то се зове мултипликативни ефекат у економији.“

Другим ријечима када купујемо домаћи производ, плаћамо и рад превозника, и струју, и домаће раднике, и добављаче амбалаже; новац остаје у оптицају у локалној економији.

-Дакле, захваљујући томе што је тај производ на крају завршио као нешто што кошта 100 одсто, он је у себи активирао и многе друге сегменте које су на тај начин били запослени. Кад увеземо робу једина корист коју има држава, односно друштво, је ПДВ од 17 одсто, који се на ту робу урачуна приликом улаза. Наравно, ако је роба која подлијеже царињену, имамо и царинско оптерећење које је стандардно пет, 10 или 15 одсто. Послије тога постоји само маржа трговца – објашњава Павловић.

Још једна важна ставка односи се на обим производње. Већи произвођачи често могу постићи ниже улазне трошкове што се касније види и у цијени. Међутим, он упозорава да држава има улогу у очувању домаће конкурентности.

-Ако имате малу мљекару, онда је и мала производња маслаца или неког сира. Ако је велики и обим, онда имате могућност да правите и економију обима, а онда улазне цијене могу да буду ниже него домаће. Али ту би требала да постоји и симулација државе која би омогућила да се такве разлике не појављају, зато што онда то стимулише домаћу производњу, а остати без домаће производње није добро -каже Павловић.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

СТУПИО НА СНАГУ НОВИ ЗАКОН У СРПСКОЈ: Посредством Фонда дјечије заштите, лакше до права на алиментацију

ПОСРЕДСТВОМ Фонда дјечије заштите, лакше до права на алиментацију. Закон о привременом издржавању дјеце прије непуних мјесец дана ступио је на снагу, а на адресу Фонда пристигао је већ значајан број захтјева за остваривање овог права. Циљ је заштита права дјеце и кажњавање родитеља који не плаћају алиментацију.

УСВОЈЕН БУЏЕТ ИНСТИТУЦИЈА БиХ: Највећи дио новца иде за увећање плата

ДОМ народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио је данас у хитној процедедури буџет институција за 2026. годину, у износу милијарду и 580 милиона марака, што је повећање од 10 милиона у односу на прошлогодишњи, а не 500 милиона, како су чуло током расправе. За сервисирање спољњег дуга предвиђено је милијарду и 11 милиона.

„У ОВАКВИМ ТРЕНУЦИМА ВАЖНО ЈЕ ДА ПОКАЖЕМО ДА ГРАНИЦЕ НЕ ПОСТОЈЕ“: Минић понудио помоћ Владе амбасадору Француске у БиХ

ПРЕМИЈЕР Републике Српске Саво Минић понудио је помоћ Владе Републике Српске амбасадору Француске у БиХ, поводом пожара који је захватио ову земљу.  

ДУГЕ КОЛОНЕ ПУТНИЧКИХ ВОЗИЛА: Колапс на граници са Хрватском и Црном Гором

ДУГЕ колоне путничких возила чекају на граничним прелазима са Хрватском и Црном Гором.

БАЊАЛУЧАНИ ПОКРЕНУЛИ ОНЛАЈН ПЕТИЦИЈУ: Траже поврат новца за водоводне прикључке

ГРАЂАНИ Бањалуке покренули су онлајн петицију због одлуке Града да се новим корисницима омогући бесплатан прикључак на водоводну мрежу.

НЕСВАКИДАШЊИ ПРИЗОР: Морске корњаче допливале до обале у Неуму и одушевиле пливаче (ВИДЕО)

У НЕУМУ у Босни и Херцеговини ових дана снимљен је призор који се не виђа често. Двије морске корњаче пливале су тик уз обалу, на одушевљење купача и пролазника који су их посматрали с пристојне удаљености.

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА УТОРАК: Сутра претежно сунчано, у овим крајевима могућа киша

У РЕПУБЛИЦИ Српској и Федерацији БиХ сутра ће преовладавати сунчано и топлије вријеме, док је само понегдје на југозападу и југоистоку уз дневни развој облачности могућа краткотрајна слаба киша.

ПОВОДОМ ПОГИБИЈЕ ПЕТ ПЛАНИНАРА ИЗ ЗЕНИЦЕ: Сутра Дан жалости у ФБиХ

У ФБиХ сутра је Дан жалости због трагичне смрти пет планинара из Зенице на планини Елбрус у Русији, одлучила је федерална Влада на телефонској сједници.

НЕМА КВОРУМА: Прекинута сједница Дома народа ПС БиХ

ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Драган Човић прекинуо је данашњу редовну сједницу јер нема кворума будући да се послије паузе три делегата из реда српског народа, који долазе из СНСД-а, нису појавила на сједници.

КОВАЧЕВИЋ: За Српску важно да је буџет БиХ у суштини смањен, а да су повећане само плате запослених

СРПСКИ делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић рекао је да је СНСД-у стало до тога да највећи дио овогодишњег буџета институција БиХ иде за увећање плата запослених у заједничким институцијама БиХ.