ПАМЋЕЊЕ ЈЕ НАЈВИШИ ОБЛИК БОРБЕ ЗА ИСТИНУ: За „Новости“ Денис Бојић, директор Меморијалног центра Републике Српске

Фото: Меморијални центар Републике Српске

Меморијални центар активно ради од априла ове године. У том периоду успоставили смо мрежу студијских центара широм Републике Српске те формирали дигиталну архиву и методологију по којој свако свједочење постаје трајни документ истине. Наш циљ је јасан: да се истина више никада не може прећутати или искривити или фалсификовати. Аудиовизуелна сведочанства су будућност српске културе памћења и сећања. Она не искључују оно што је створено прије њих, већ га уздижу на нови ниво, дајући сваком изгубљеном животу, уместо статистичког броја, људско лице и то кроз јединог ко носи ауторитет истине о жртви,  кроз сећање преживелог члана породице  или кроз особу која сведочи о сопственом страдању, истиче Бојић.

Он каже да Меморијални центар РС није само институција, већ систем у настајању који штити право народа да сачува себе кроз истину.

– Наш циљ је да свака будућа генерација има приступ доказима, гласовима и лицима оних који су преживјели, да заборав никада више не буде могућ. Овај посао није само наш дуг према прошлости, већ кључ за нашу дјецу, ма гдје да живе у свијету. Да кроз исповијести и сјећања, кроз снимљене гласове и лица разумију шта нам се догодило, не кроз туђе интерпретације, него кроз ријечи оних који су били сведоци. То је начин да наша деца, рођена у дијаспори, у другим језицима и културама, не изгубе везу са истином свог народа.Председник РС и Влада РС препознали су значај ове мисије и утицај савремених технологија у области културе памћења. То је данас стратешки циљ РС, да памћење постане институционално, савремено и доступно сваком човјеку, гдје год да живи. Јер култура сјећања и памћења више није само морална обавеза, већ национални приоритет – појаснио је Бојић.

Према његовим ријечима до сада су, у сарадњи са сродним организацијама из Републике Српске и Србије, снимили и прикупили близу хиљаду свједочења чланова породица погинулих и несталих цивила и војника, те свих оних који својом судбином свједоче о страдању нашег народа. Ту се налазе и свједочанства страдалих Срба са Косова и Метохије, из Хрватске, као и свједочанства из Другог свјетског рата те легати који су нам уступљени.

– Свако свједочење је снимљено у аудиовизуелном формату, човјек пред камером говори својим ријечима о ономе што се догодило. То је снага овог пројекта, свједочење више није текст који се тумачи, већ људски глас који се памти. Зато је сваки снимак истовремено и доказ и свједочанство, и историјски документ и морална порука. Наш народ је вијековима чувао памћење кроз књиге, документе и усмено предање. Ми то насљеђе настављамо, али сада кроз технологију која омогућава да ријеч, глас и поглед остану заувијек. То је први пут да српски народ ствара архиву која има моћ глобално доступне емоције и истине у исто вријеме – истакао је Бојић.

Сва свједочења се чувају у централном дигиталном архиву Меморијалног центра РС. То је технолошки и архивски систем који обједињује видео-свједочења, документа, форензичке налазе, фотографије и научне изворе.

– На тај начин стварамо националну базу памћења, доступну истраживачима, студентима, институцијама, свим људима и свим будућим генерацијама. Аудиовизуелна свједочанства су посебно важна јер повезују све елементе: чињеницу, емоцију, доказ и човјека. Када гледате лице свједока и чујете његов глас, разумијете историју на нивоу који ниједна књига не може сама да постигне. Књиге и научни радови остају темељ – они дају оквир, а ми додајемо димензију живота. Заједно чине цјелину која се не може оспорити – наводи Бојић.

Истиче да  почетком сљедеће године планирају и јавно доступну дигиталну платформу кроз коју ће свако моћи да приступи снимљеним свједочењима и документима, те у ширем стратешком циљу изградњу мултимедијалног музеја посвећеног стварању Републике Српске.

Код прикупљања исповести страдалих Срба,како каже Бојић, највише погађа тренутак у којем човјек, први пут послије деценија ћутања, изговори оно што га тишти.

– То није само разговор, то је чин ослобађања. Када свједок говори пред камером, његов глас и поглед постају историјски документ.

Посебно остаје упечатљиво што људи не траже освету. Они траже да њихова истина не нестане. У том тренутку осјећате да свако свједочење није само лична исповијест, већ чин одговорности према цијелом народу и да смо сви заједно дио националне мисије и ствараоци једног новог историјског процеса, каже Бојић.

Директор Центра наводи да су страдања Срба била  свеобухватна и систематска. Од западне Славоније, Лике и Крајине, преко централне Босне, Посавине и Подриња, до Косова и Метохије – исти образац: прогон цивила, уништавање идентитета српског народа, брисање трагова. Најмонструознији су злочини над заробљеним војницима, женама и старцима, тамо где није било војске, гдје није било борбе, него само намјере да се народ избрише.

– Ово је процес који не може имати рок трајања. Процјењујемо да ће прва фаза прикупљања трајати између пет и седам година, али то је само почетак. Формирали смо студијске центре широм Републике Српске, а у складу са продукционим ресурсима снимамо и у дијаспори, јер многи свједоци живе ван земље. Вријеме нас притиска јер свједоци биолошки нестају, али истина не застаријева. Свако свједочење које забиљежимо спашава један глас од нестанка. Наш циљ није да бројимо свједочења, него да створимо институционални систем и начин памћења и сјећања који ће трајати и након нас, и који ће бити разумљив будућим генерацијама и свима широм света. Зато ће сведочанства бити преведена на што више страних језика, чиме ће српски народ можда по први пут имати глобално доступан аргумент о свом страдању. Он каже и да наилазе на ситуацију да о страдалом цивилу или војнику нема ко да прича.

– Да, и то је једна од највећих опасности. Постоје мјеста гдје више нема живих свједока, где је остала само земља да памти. Зато сваки дан има тежину и потребу да се активно дјелује. Радимо паралелно, прикупљамо свједочења, али и документа, форензичке налазе, фотографије и архивске доказе. У овој фази приоритет су  снимања родитеља погинулих и несталих бораца и цивила који су углавном у позним зивотним годинама – каже Бојић.

Он појашњава да људи, када им се приступи с поштовањем, када осјете да их неко заиста слуша, они проговоре.

– Камера постаје свједок, али и ослободилац. Људи су схватили да је њихова шутња омогућила другима да говоре у њихово име. Зато данас говоре отворено, достојанствено и смирено.  Људи одлазе са снимања с осјећајем да су урадили нешто што су дуговали себи, својој породици и свом народу. То је истински чин памћења. Наравно, постоје и они којима је исувише тешко да пролазе кроз процес ретрауматизације. У складу с тим, с дубоким разумијевањем, остављамо довољно времена да особа, када год у будућности буде спремна, остави и забиљежи своје сјећање – истиче Бојић.

Филмови

Бојић каже и да су филмови о страдању нашег народа дио су активности Меморијалног центра Републике Српске. Кроз документарни филм спајамо чињеницу и емоцију, науку и умјетност. Након филма „Свједок“, који је био посвета др Зорану Станковићу и свим нашим жртвама, радимо на новим пројектима који приказују српско страдање кроз личне приче и доказе.

– Тренутно смо у завршној фази продукције филма „Једини“, о најтежем ратном војном инвалиду Републике Српске, Велинку Трбићу. Филм има моћ да пређе границе, да пренесе истину тамо гдје документи не допиру. То је најдоступнији облик историјског свједочења за савремени свијет – појаснио је Бојић.

Меморандум

Меморијални центар је већ потписао меморандуме о сарадњи са бројним организацијама проистеклим из Одбрамбено-отаџбинског рата, као и са локалним заједницама широм Републике Српске и Србије. Заједнички радимо на прикупљању свједочанстава, документовању страдања и стварању трајне  дигиталне архиве српског памћења. То партнерство показује да се истина чува не само у институцијама, него и у заједништву народа и државе.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ТЕМПЕРАТУРЕ ДО 31 СТЕПЕН: Чека нас сунчан и топао дан

У РЕПУБЛИЦИ Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ данас ће бити претежно сунчано и топлије, уз дневни развој облака, али без падавина.

ОПРЕЗ ЗБОГ ПОЈАЧАНЕ ФРЕКВЕНЦИЈЕ ВОЗИЛА: Стање на путевима

 У РЕПУБЛИЦИ Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ коловози су мјестимично влажни, саобраћај се одвија редовно, али викенд доноси појачану фреквенцију возила, па се возачима савјетује да буду опрезни, избјегавају ризична претицања и поштују саобраћајне прописе, саопштено је из Ауто-мото савеза /АМС/ Републике Српске.

ДВА ЛИСТИЋА И БЕЗБРОЈ КОМПЛИКАЦИЈА: Шта предвиђа Правилник о спровођењу општих избора

ИАКО је до изборног дана остало нешто више од два мјесеца, многе ствари још нису дефинисане или су непознате широј јавности имајући у виду да ће грађане, на свим бирачким мјестима у БиХ, ако све буде ишло према плану, дочекати модерни уређаји који увелико мијењају традиционални начин гласања.

БИРАЧКИ ЛИСТИЋИ ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ДРУГАЧИЈЕ: Увођење нових технологија доноси промјене на предстојећим изборима

ДО избора имамо још 71 дан. А о томе како ћемо гласати званично не знамо готово ништа.

ПОДРШКА МЛАДИМ ПАРОВИМА: Овај град у Српској уводи бесплате грађевинске дозволе

МЛАДИ брачни парови у Лакташима ускоро ће имати значајно мањи трошак приликом изградње породичне куће.

ВУЧИЋ САОПШТИО СЈАЈНЕ ВИЈЕСТИ: Од вечерас нема америчких царина на српску робу

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић гостовао је на РТС.

БАЊАЛУКА ДОБИЛА НОВО ШЕТАЛИШТЕ: Укупно 6 километара уређене обале Врбаса (ФОТО)

У Бањалуци је отворена нова дионица уређеног шеталишта уз ријеку Врбас, на потезу од Шведске плаже до Врућице.

ГОРИВО 3,5 КМ: Цијене на бензинским пумпама расту из дана у дан

ГОРИВО у Републици Српској поново је поскупило, а цијена литра дизела на појединим продајним мјестима приближава се цифри од 3,50 КМ.

СТАЊЕ НА ГРАНИЦАМА: Колоне на улазу у БиХ

ПОЈАЧАНА је фреквенција возила на улазу у БиХ на граничним прелазима Градишка/Горњи Варош, Костајница, Градина и Брод, саопштио је Ауто-мото савез /АМС/ Републике Српске.

МИНИЋ ПОЗИРАО ЛОКАЛНОМ СЛИКАРУ: Премијер Српске у посјети Вишеграду (ФОТО)

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Саво Минић је током данашње посјете Вишеграду разговарао са грађанима и са начелником Младеном Ђуревићем, те обишао Храм Светог цара Лазара.