ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ФОЧАНСКИХ БРИГАДА: Нису устукнули под НАТО бомбама

Фото: Принтскрин/РТРС

Племић каже да је фочанске борце са правом пратио глас да су најхрабрији и најспремнији борци Војске Републике Српске.

Уочи обиљежавања 30 година од формирања фочанских бригада, Племић указује да су фочански борци покривали велику територију општине Фоча, једну од највећих у бившој Југославији, да су стизали и на бројна друга ратишта, да нису устукнули ни под НАТО бомбама 1995. године и да су успјели до краја рата сачувати све линије одбране.

Пламен грађанског рата у БиХ Фочу је захватио 8. априла 1992. године, када је дошло до првих оружаних сукоба између муслиманских и српских стража на брду Ћеловина, а тај датум се обиљежава и као Дан фочанских бригада.

Када се каже 8. април, Племић наводи да му је прва асоцијација рат, када су морали да узму пушке да бране свој народ, остану своји на своме, у своме граду и своме селу.

– Осмог априла почео је мањи окршај на Ћеловини гдје су муслиманске страже или извиднице напале нашу стражу, која је била постављена у непосредној близини кућа, неких 50 до 100 метара испред својих кућа. Да нису изашли да их чувају, ко зна како би се све одиграло и како би се све окренуло наопачке – присјећа се Племић.

Са брда Ћеловина, борбе су се пренијеле у градско подручје, највише у Доње Поље, око данашњег Храма Светог Саве, гдје су, прича Племић, изгорјеле четири српске куће, а било је борби и по околним селима.

– Прве жртве пале су у данашњем Душанову, код џамије, гдје су погинули Драган Николић и Родољуб Трифковић, и у селу Брдима Душан Давидовић и Васо Драгичевић. Борбе у граду су трајале седам, осам дана, а 17. априла добили смо помоћ у виду гарде добровољаца из Србије, у којој је било највише наших људи из Фоче, а нешто мало и Србијанаца. Они су продрли у Доње Поље од Душанова, а наше јединице из Превраћа су такође сишле и спојили смо се код КП дома и то сматрамо почетним ослобођењем града – прича Племић Срна.

Цијелог љета те 1992. године водиле су се борбе по околним брдима, док није утврђена лиинија одбране према општини Горажде, а једна од важнијих борби одиграла се 4. јуна на Боровцу, тромеђи општина Фоча, Горажде и Пале. Управо је Племић био командир чете, када су погинула два српска борца и двојица рањена.

– Послије тога, утврдили смо се на линији Кацељ-Трудањ-Столац, то је лијево крило. Друге јединице заузеле су репетирор код Локвица према Дрини до Осанице, а на десној обали Дрине наши су заузели Прељућу, коју су, уз неколико упада, сачували до краја рата – наводи Племић.

Српска војска није увијек успијевала да заштити српски народ и непријатељске снаге из Горажда су у неколико наврата упадале у залеђе српских јединица, при чему би страдало цивилно становништво. Најмасовнији злочини били су у Јабуци и Јошаници, а Племић каже да се то дешавало јер је територија општине Фоча огромна и није било довољно војске да затвори све линије.

– На Прељући је био један батаљон наше војске, а територија се пружа 15 до 20 километара, од Дрине до чајничке територије, до коте Царево гувно, немогуће је квалитетно затворити. Ми смо то затворили на неким котама, брежуљцима, а између су биле празнине куда се могло пролазити – објашњава Племић.

Према његовим ријечима, ван територије своје општине фочанске јединице су стигле најприје у Чајниче, затим у данашње Ново Горажде.

– Највише смо дали доприноса на Трескавици, 1993. године, када смо ослободили Трново, Трескавицу скроз до Игмана, чак и Игман – Мало поље, гдје су нас међународна заједница и НАТО пакт зауставили пријетњама авионима и артиљеријом, када смо морали стати. Мимо ових праваца, наши су још ишли на Олово, затим у Босанску Крајину – у Грахово и Гламоч, и добар дио су допринијели у правцу Невесиња, према Борачком језеру – набраја Племић неуморне походе Фочака у испомоћ својим саборцима.

Трескавица је свима у Фочи остала посебно у сјећању као поприште најтежих и најкрвавијих борби, а Племић прича да је то врло стјеновито подручје, гдје је немогуће упоставити класичне линије фронта.

– Одољели смо њиховим нападима, они су тада преузели иницијативу и до самог рата наше јединице су издржале на многим котама, као што су Крагујевац, Лупоч, Велики и Мали Љељен, Николине стијене, Ђокин торањ, који је неколико пута прелазио из руку у руке. То су неке стијене гдје се, иначе, пењу само планинари, али некако смо издржали, мада је пријетила опасност пред сам крај рата, општина Фоча је остала недирнута – истиче некадашњи борац, а и тада и данас професор математике у Средњошколском центру Фоча.

Српски борци нису ратовали само против муслиманске војске, већ и против НАТО-а, који је у више наврата изводио ваздушне нападе – 1994. код Горажда, а затим и 1995. на више градова, када је Фоча посебно страдала.

– Није било лако, сналазили смо се, склањали на одређена мјеста гдје нећемо бити добар мамац. Имали смо жртава на репетитору, а што се тиче самих линија, они нису директно гађали линије по брдима, већ су ишли на објекте, да нас омету у подршци – описује Племић тешке дане из 1995. године.

Он констатује да нису имали резервни положај.

– Да смо тада попустили, немамо куд, једино пред своју кућу, а ту нема одбране – каже Племић.

На питање да ли се након рата сретао са неким од предратних пријатеља, са којима се можда током рата гледао преко нишана и да ли има разумијевања са једне и друге стране, Племић одговара да међу њима нема ближих пријатеља, али да поштује њихове борце.

– Ко је био прави борац он ипак поштује противника. Поготово сад, када је одмакло, видимо шта је било, било је, готово је, ко је остао жив, остао је. Не бих могао нешто пуно ружно рећи ни на кога лично појединачно. Поштујем ратнике, а чини ми се да и они поштују наше. Ко је прави ратник, ко је само пушку носио, а није пуно испрљао руке, то се ипак поштује, што се каже, свако је на својој страни, па шта му Бог да“, искрен је прекаљени ратник и бивши командант једног од фочанских батаљона.

Он додаје да је у рату размишљао да би, ако некога живог зароби, покушао да му спасе живот.

– То ми се чак и десило, с тим што је тај заробљени био Србин. Десило се то у Јошаници, он је пуцао на мене, ја на њега, срећа да га нисам убио. На крају када сам га надмудрио и заробио, испало је да је Србин – описује један од необичних доживљаја из рата.

Присјећајући се тешких тренутака са ратишта, Племић истиче да им је много значила подршка од суграђана и пакети хране које су повремено добијали, а посебно од народа из Црне Горе, односно из сусједних Пљеваља.

Ово сјећање на братску љубав Црногораца покренуло је у прекаљеном ратнику праву буру емоција, па је наставио говорити са „кнедлом“ у грлу и сузама у очима, једва их спријечивши да не крену низ образе.

– Из пљеваљске Слатине слали су нам хране – сира, меса, скорупа, ракије, али ја сам упамтио вунене чарапе и у њима цедуљицу. На њој је писало отприлике овако: Војниче, уздравље их подерао и дочекао слободу – прича Племић.

Он је поручио да су српски борци поносни на чињеницу да су сачували Републику Српску, а да појединачно вјероватно нису задовољни својим положајем у друштву.

– У цјелини морамо поштовати да смо сачували територију, како ми рече један колега професор; постављене су неке границе, па ко зна до ког вакта, увијек ће се писати и неће се лако побрисати. Што се тиче положаја бораца, највећи дио бораца је социјално угрожен, а добар дио нас је и завршио животни вијек – констатовао је Племић.

Додао је да су млађи борци можда и горе прошли од његове генерације, јер нису имали посла прије рата, а тешко су га нашли и послије рата.

– А ми опет та средња генерација, ко је имао радно мјесто, па је на неки начин имао среће да га сачува, ми смо релативно задовољни. Што се тиче улоге наше у друштву, нисмо довољно поштовани нити задовољни, таква нам је судбина – рекао је Племић.

Српском и свим осталим народима у БиХ пожелио је да никада више не буду приморани да узму пушку у руке.

(Срна)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ПАКЛЕНО И СУТРА: Очекују се температуре до 40 степени

СУНЧАНО и вруће и сутра ће се задржати у Републици Српској и ФБиХ, локално уз малу облачност, а температура ће ићи до 40 степени Целзијусових.

ПОДВИГ ВРИЈЕДАН ДИВЉЕЊА: Бањалучани бициклима прешли више од 300 километара до светиња у Далмацији

ПОВОДОМ великог празничког дана – Видовдана, тројица бициклиста из Бањалуке, Драган Јокић, Петар Јокановић и Жељко Марић, одлучили су се на несвакидашњи подвиг. Они су својим двоточкашима прешли захтјевну руту дугу 310 километара, како би на овај велики празник посјетили српске светиње у Далмацији.

ВУЧИЋ СЕ ПОКЛОНИО МОШТИМА КНЕЗА ЛАЗАРА НА ВИДОВДАН: Предсједник Србије са народом у манастиру Раваница (ФОТО)

ПРЕДСЈЕДНИК Вучић је у Сењском Руднику посјетио породицу Вељковић, обишао покретно амбулантно возило, а затим је услиједио обилазак манастира Раваница.

СЕЛАК: Ако је конститутивност народа темељ БиХ, зашто Срба нема на највишим функцијама у Федерацији БиХ?

ПРЕДСЈЕДНИК Социјалистичке партије Српске и министар правде Републике Српске Горан Селак поставио је питање да ли се принцип конститутивности народа у Босни и Херцеговини примјењује једнако у оба ентитета, указујући на националну структуру носилаца највиших функција у Републици Српској и Федерацији БиХ.

ВОЗАЧИ НА МУКАМА: Вишечасовна чекања на граници са Хрватском

ДУГЕ колоне возила чекају на граничним прелазима са Хрватском и Црном Гором, саопштено је из Ауто-мото савеза Републике Српске.

„ВЈЕРА И СВЕТИЊЕ ЧИНЕ СРПСКИ НАРОД“: Додик послао снажну поруку из Раванице

ВИДОВДАН је дан када се с посебним поштовањем присјећамо наше славне историје, предака и духовних темеља на којима је опстајао српски народ, рекао је предсједник СНСД-а Милорад Додик.

ПОКЛОНИЛИ СЕ МОШТИМА СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА: Додик и Цвијановићева са Вучићем у Раваници (ФОТО/ВИДЕО)

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић сусрели су се данас у манастиру Раваница са Његовом светошћу патријархом српским Порфиријем и поклонили моштима Светог кнеза Лазара.

ПОЧЕТАК ЈУЛА ДОНОСИ ОСВЈЕЖЕЊЕ: Очекују се пљускови, грмљавина и захлађење

ПОЧЕТАК наредног мјесеца у Републици Српској доноси освјежење са падавинама, локално градом и јаким вјетром, а киша је могућа и у уторак, 30. јуна.

ЈЕФТИНИЈЕ ГОРИВО, АЛИ НЕ И ЖИВОТНЕ НАМИРНИЦЕ: Стиже нови талас поскупљења у Српској

ЗБОГ стабилизације прилика на Блиском истоку дошло је до пада цијена нафте на свјетском, али и домаћем тржишту.

БАЊАЦ: Видовдан нас обавезује да чувамо слободу, јединство и сјећање на оне који су их изборили

ПОВОДОМ Видовдана, једног од најзначајнијих националних празника српског народа и крсне славе Војске Републике Српске, свим грађанима Републике Српске и Србије, као и припадницима, ветеранима и породицама погинулих бораца, упућујем искрене честитке.