VIRUS KORONA PODSTAKAO POTRAŽNJU ZA KOZJIM MASLOM: Trgovci potvrđuju na selu si sam svoj gazda

On kaže da je potražnja za kozjim proizvodima, poznatim po tome da imaju blagotvorno dejstvo za ljudska pluća i da povećavaju otpornost na sve bolesti, porasla u vrijeme epidemije virusa korona, a jedan od nekada u ishrani obavezno zastupljenih proizvoda, koji se zahvaljujući toj bolesti sve više vraća u domaćinstva je i kozje maslo.

Za kilogram ovog masla potrebno je izdvojiti više od 40 KM, a cijena je veća kada je od mlijeka sa planinske ispaše koza, koje je mnogo zdravije, ali je zbog manjeg udjela masti potrebno utrošiti i mnogo više mlijeka.

Vlasnik farme navodi da je kozji puter izuzetno tražen uprkos tome što je skup, a nagli skok potražnje ovog ljekovitog proizvoda pripisuje pojavi korone.

– Puter se prošle godine baš dobro tražio, tako da sam nabavio mašine za proizvodnju. Proces je jednostavan – ručna mašina prvo odvoji mileram, koji se zatim stavi u bućkalicu na struju i potrebno je da se bućka oko pola sata. Slično kao što se to nekada radilo starinski, a sada na struju ide brže – objašnjava Škipina.

Prema njegovim riječima, bez mašine, puter od kozjeg mlijeka je veoma teško napraviti, jer ono ima manje masti od kravljeg, pa je za 300 grama putera potrebno 10 litara mlijeka.

– Kozji puter se konzumira kao i običan, kako ko voli, sa medom, najbolje onako sirov. Kada bih imao veće količine trebalo bi ga pretopiti i onda bi mogao duže da stoji, a neko više voli mlad – navodi Škipina.

Jedini stanovnik Gornjeg Kremina priča da virus korona nije mogao „dobaciti“ do ovog planinskog sela.

– Ovdje nema korone, ja sam toga oslobođen, u prirodi sam svaki dan i za mene nije problem – kaže domaćin.

On se u ratu spaljeno rodno selo, iz kojeg je odselio u ranom djetinjstvu, vratio nakon života u Sarajevu i Palama.

U prvim povratničkim godinama živio je u trošnom objektu zajedno sa kozama, dok mu prije tri godine u dobrotvornoj akciji Parohije ustikolinske Srpske pravoslavne crkve nije napravljena kuća, kada je dobio i struju.

Njegovo stado ima nešto više od 40 koza, a sa jaradima više od 70 grla, a Škipina kaže da bi ih bilo još da mu jesenas vukovi nisu zaklali desetak koza.

– Bilo je štete, ali opština mi je refundirala, izašli su mi u suret i priznali su mi štetu. Kuću još nisam svu opremio, ne mogu sve da stignem. Pravio sam novu štalu, borim se, ne odustajem. Štalu sam napravio sam, pa su koze dobile novi dom. Sad mi je lakše, kraj puta su, ne silazim više u potok, lakše i meni i kozama – priča uvijek dobro raspoloženi i nasmijani Škipina.

Protekla zima bila je izuzetno hladna, pa mu je u januaru od mraza uginulo nekoliko jarića, ali nije bilo mnogo snijega i mogao je češće izvoditi koze da brste.

Osim vukova, posjećuju ga još samo lovci.

– Niko ne dolazi, jedino lovci kad je lov na divlje svinje, od oktobra do januara. Bilo je dobrog druženja, ostavili su mi i mesa od divljih svinja, sušio sam, tako da hrane ima u izobilju – kaže domaćin.

Da li će ga sveopšte poskupljenje životnih namirnica natjerati da i on više zacijeni svoje proizvode još nije odlučio.

– Možeš ti cijeniti koliko hoćeš, narod slabije ima para. Ne znam, vidjeću, možda za jednu marku da dignem cijenu mesa žive vage. Prošle godine je bilo pet maraka, neki su jagnjad digli na sedam maraka, to je previše, pa vidjeću –  kaže Škipina.

Prve komšije su mu, u selu Putojevići, udaljene tri kilometra.

Žao mu je što su se sela opustjela i što se ljudi, izuzev povremenih obilazaka zavičaja, ne usuđuju na život van grada, a na selu je, ističe, aspolutna sloboda.

– Na selu si sam svoj gazda, možeš da odmoriš kada hoćeš, još da sredim ove objekte i biće mi mnogo lakše. Ne zavisim ni od koga, imam potpunu slobodu, jedino što sam obavezan prema kozama. Lijepo je biti u prirodi – poručio je Škipina.

(SRNA)