ГРАМ ЗЛАТА КОШТА ПРЕКО 170 КМ: Вртоглаве цијене на тржишту шокирају купце

Међутим, ни они који нису имали толико новца за инвестирање, али посједују неко „породично благо“ у виду, рецимо, златног ланчића купљеног или добијеног од супруга, односно супруге, или родитеља, нису лоше прошли. Ако неко данас има златни ланчић од двадесетак грама, а при томе има 14 карата, он, у ствари, посједује око 12 грама чистог злата, чија је вриједност данас око 2.140 марака. Али то је нешто што се не продаје, већ евентуално чува за не дај боже. Знали су то и наши стари који  су имали обичај да дјецу дарују златним дукатима. И ови примјери показали су зашто се злато у свијету и међу инвеститорима сматра једним од најсигурнијих уточишта за чување вриједности новца, капитала, поготово у неизвјесним временима као што је и ово данас.

До новог, овонедјељног раста цијена овог племенитог метала дошло је након одлуке америчког предсједника Доналда Трампа да уведе додатне тарифе од 25 одсто на сав увоз челика и алуминијума у САД. Према оцјенама појединих аналитичара, инвеститори и берзански мешетари сада чекају податке о индексу потрошачких цијена који ће у већини већих земаља бити објављени до краја ове недјеље, након чега ће они процијенити шта и како даље. Ако подаци о инфлацији буду негативни, то би, како истичу, могло додатно надувати цијене овог племенитог метала. Убијеђени су да би читава ова ситуација могла направити довољан замах да цијена злата дође и до границе од  чак 3.000 долара, а можда и више, поготово због евентуалног отварања неких нових и већих трговински ратова.

Поједини стручњаци сматрају да није питање када ће злато опет поскупјети, већ за колико. Калкулишу да би цијена једне унце злата током ове године могла достићи 3.260 долара (грам 105 долара), а током наредне 3.775. Сматрају и да би врхунац могао бити 2030. године, када би се једна унца овог племенитог метала могла винути и до 5.120 долара. У том случају један грам би коштао чак 165 долара, односно 313 марака, а килограм би био 165.000 долара, 115.000 више него 2020.

Претходни раст цијена овог племенитог метала био је изазван растом инфлације, прије свега цијена енергената, али  страховима да би САД могле да заплијене и замрзну имовину појединих „непријатељских“ држава.

Овај страх се појачао након одлуке Бајденове администрације да напрасно замрзне руске девизне резерве у вриједности од 600 милијарди долара.

Ту опасност препознали су у Кини, која је у протеклом периоду знатно смањила своје власништво у америчким обвезницама, купујући значајне количине злата и гомилајући их у трезорима своје централне банке. Слиједиле су је и друге земље. Према Свјетском савјету за злато, централне банке су наставиле да гомилају злато, са откупом већим од 1.000 тона и то трећу годину заредом, достигавши 1.044 тоне у 2024. Сада су се појавили други страхови, од нових и већих трговинских ратова те враћања инфлације на велика врата због раста цијена сировина, али и гаса.

– Раст цијена злата у доларима

30 дана – 235,6

6 мјесеци – 440,3

12 мјесеци – 912,8

60 мјесеци – 1.329

20 година – 2.480

(Глас Српске)