КОГА ТРАМП ВИДИ КАО НАЈВЕЋЕГ РИВАЛА? Једна земља има разлога да стријепи

Фото: Танјуг/АП

Тај закључак је још јаснији ако се погледа низ извршних наредби на почетку Трамповог другог мандата, од ванредног стања на јужној граници и слања војске, преко „ослобађања америчког енергетског потенцијала“ са фокусом на Аљаску, до „Америка на првом мјесту“ трговинске спољнотрговинске политике.

Међутим, Трамп је такође јасно ставио до знања свијету да Кину види као највећег економског ривала, због чега и његову политику ширења сфере интереса од Гранланда до Панамског канала треба гледати кроз призму геополитичког надметања са овом силом.

Изјава о преузимању контроле над Панамским каналом, била је праћена констатацијом да је Америка изградила овај пролаз, кроз који данас иде око пет одсто свјетске трговине, као и да га „није дала Кини већ Панами“, говорећи о предаји канала 1999. Наиме, лучка инфраструктура Панамског канала, која се знатно разградила у задње три деценије, је у власништву корпорације  „Hačison Vampoa“ из Хонгконга, што нова америчка администрација види као претњу националној безбједности.

– У стварности, страна сила данас посједује, преко својих компанија, за које знамо да нису независне, способност да у тренутку сукоба канал претворе уско грло – сажео је раније нови амерички државни секретар Марко Рубио поенту Трамповог амбициозног плана.

Кинески пројекти у Панами нису ограничени на трговачке луке, већ укључују мост преко канала, нову линију подземне жељезнице, терминал за крузере, конференцијски центар и ветропарк. Све то Трампова администрација види као кршење америчко-панамског споразума из 1999. који захтјева да Панамски канал остане неутралан, због чега не искључује употребу војне силе.

Кина се спомиње и у Трамповом извршном наређењу о трговинској политици које налаже да се изврши ревизија трговонских споразума две земље како би се одредило да ли се Кина понаша у складу са њима и препоручиле одговарајуће потезе на основу резултата ревизије, укључујући царине и друге мјере. Такође се налаже процјена штете коју Америка наводно трпи због „непоштених трговинских пракси“ Кине и анализа кинеских закона и политике који се могу назвати „дискриминаторним и неразумним“, јер оптерећују или ограничавају америчку трговину. Посебан фокус је на америчкој интелектуалној својини и патентима.

Упркос пријетњама, Кинези су оптимистични због доласка Трампа на власт

Све то ипак не значи да Трамп почиње мандат „на ратној нози“ са кинеским предсједником Си Ђинпингом, који је позван на инаугурацију, али је послао свог подпредсједника Хан Женга. У извршним наређенима нигдје се не спомиње да америчке царине за кинеску робу моментално ступају на снагу, нити да су неизбежне. Трамп је чак одложио забрану у САД за кинеску мрежу ТикТок, која је ступила на снагу посљедњег дана мандата Џозефа Бајдена.

– Дефинитивно је тон према Кини мекши. Изгледа као да ће имати прагматичнији економски приступ Кини овај пут – рекла је за Axios Lu Žou, генерална директорка инвестиционе фирме „Vankor“, анализирајући Трампов говор.

Треба напоменути да су Кина и САД блиско повезане трговином и да највише америчког увоза стиже из те земље (16,5) одсто. Америка је највећи кинески трговински партнер са 16,22 укупног удјела у спољној размени. У 2023. амерички спољнотрговински дефицит у размени са Кином износио је 279,4 милијарде долара.

Кинески медији похвално извештавају о инаугурацији и о томе како се Хан састао са Трампом, али и са власником „Тесле“ и најбогатијим човеком на свету, Илоном Маском.

Маск је рекао да је компанија „Тесла“ спремна да продуби улагања и сарадњу у Кини и да игра активну улогу у промовисању америчко-кинеске економске и трговинске размјене. Кинеска агенција Sinhua  пренијела је како је рекао да је „Тесла“ спремна да продуби улагања и сарадњу у Кини и да одигра активну улогу у промовисању америчко-кинеске економске и трговинске размене. Иначе Маскова компанија која производи електрична возила је 2019. у Шангају отворила „гигафабрику“ вредну две милијарде долара, која је за мање од пет година испоручила преко три милиона возила.

– Мислим да ће највероватније вјешто примјенити одређене царине против Кине како би задовољио амерички народ, своју базу, а у међувремену нећи узнемирити одређене кинеске званичнике – предвиђа Лу, у суштини мислећи на балансирање између претњи репресивним мерама и помирљивим понудама за сарадњу.

Пример тог балансирања је Трампова изјава о „подјели“ ТикТок-а.

– Волио бих да Сједињене Државе имају 50 одсто власништва у заједничком предузећу. На тај начин чувамо ТикТок, држимо га у добрим рукама и дозвољавамо му да остане – рекао је нови амерички предсједник.

О оптимизму у Кини говоре и две скорашње анкете. Једну су спровели листови Nikkei из Јапана, Глобал Тимес из Кине и Маеил Бусинесс из Јужне Кореје међу директорима компанија, показавши да 40 одсто кинеских испитаника верује да ће се односи две земље побољшати доласком Трампа на власт, а само осам да ће се погоршати.

Другу анкету је спровео Европски савјет за спољне односе  (ECFR) и према њој кинески испитаници предњаче у проценту оних који мисле да је долазак Трампа на власт добар знак за мир у свијету (21 одсто). Поређења ради, у Јужној Кореји, савезници САД, 48 одсто мисли да је Трамп лошији за мир у свету.

У Трамповом арсеналу су и „насљеђени“ детаљни планови за глобални окршај са Кином, објављени пре више од деценије, који предвиђају агресивно гушење њене трговине, укључујући поморску блокаду. Ако се прилике за обострано корисну економску сарадњу којој се надају кинески бизнисмени могу назвати „шаргарепом“, ово би могао бити „штап“ у случају да се постигне договор.

Карнеги фонадација за међународни мир, један од тинк-тенкова који обликују америчку спољну политику је у фебруару 2013. објавила студију о спровођењу и последицама америчке поморске блокаде Кине, која би требало да нанесе „разорну“ штету кинеској економији и држави.

– Спровођењем поморске блокаде, Сједињене Државе би искористиле интензивну зависност Кине од спољне трговине, посебно нафтом, да ослабе кинеску државу – наводи се у студији.

Аналитичари ипак признају да је Кина још тада, пре 12 година, довољно развила војне капацитете, пре свега ПВО и балистичке системе, да се одупре америчкој морнарици у водама близу Кине. Због тога и претње нуклеарним ратом, наводе да успех блокаде зависи од земаља које се граниче са Кином, а пре свега од Русије, која извози нафту и гас за огромну кинеску индустрију.

Под претпоставком да би евентуални конфликт био ограниченог капацитета, уместо конвенционалног рата, а Америка владала свјетским морима, Кина би преусмјерила трговину на копнене руте. Као главни проблем аналитичари истичу то што је трговина са Русијом имуна на америчко ометање због копнене границе и чињенице да та земља због војне силе и нуклеарног наоружања није подложна притисцима попут других кинеских суседа.

– На политичком нивоу, Москва наставља да утиче на одлуке донијете у престоницама централноазијских сусједа Кине. Уз руску сарадњу, Сједињене Државе би вјероватно успјеле у својим покушајима да подстакну Таџикистан, Киргистан, а потенцијално и Казахстан и Авганистан да одбију кинеске молбе да буду транзитне државе – наводи се у анализи.

Интересантно је да је Трамп током предизборне кампање рекао да планира да растури савез два америчка највећа ривала

– Једина ствар коју никада не желите да се деси је да се Русија и Кина уједине – казао је Трамп, који је такође критиковао провоцирање Русије од стране претходне администрације дозволом Украјини да користи америчке ракете  ATACMS дубоко унутар руске територије.

Karnegi фонадација предлаже стварање „минималне коалиције“ са Русијом, Индијом и Јапаном, која не би значила директан улазак у сукоб тих земаља са Кином, већ подршка евентуалној америчкој политици ембарга. Имајући у виду политику претходне администрације, током које је знатно ојачао савез БРИКС, Америка дошла на ивицу рата са Русијом, а Москва и Пекинг знатно интензивирали сарадњу, Трампова „рука помирења“ Русији могла би да буде почетак преокретања те политике.

Другу студију о блокади Кине објавио је у јуну 2012. Институт за националне стратешке студије (INSS), која предвиђа да у случају конфликта САД не би могле потпуно да обуставе поморску трговину у Јужном кинеском мору, али да би заустављањем великих танкера и контејнерских бродова кинеска трговина била „обогаљена“. Због домета кинеских ракетних система и ПВО било каква блокада би морала да се врши далеко од кинеске обале.

– Осамдесет посто кинеског увоза нафте пролази кроз Малачки мореуз. Ако Малака, Ломбок, Сунда, правци северно и јужно од Аустралије буду контролисани, ове пошиљке би могле бити одсјечене – наводи се у студији.

Претпоствака је да би Кина у случају блокаде поменутих пролаза била ограничена на Панамски канал, Магеланов пролаз и руску Северну поморску руту, посебно ако се настави отапање леда.

Занимљиво је да би контролом над Панамским каналом и припајањем Гренланда САД дошле у позицију да у великој мjери ометају поменуте трговачке руте. Иначе, Сјеверна поморска рута је, према тврдњама Москве, потпуно у руским водама, што друге земље оспоравају, па је сукоб за поморске коридоре, енергетска и минерална богатства Арктика извјестан у будућности. Такође, Кина је дубоко умijешана у развој Сjеверне поморске руте и са Русијом има потписане уговоре о изградњи бродова, док је транспорт робе удесетостручен током посљедње деценије и наставља брзо да расте (са 2,127 милиона тона 2023. на 3,09 милиона тона 2024.).

(EuroNews)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ПРОТЕСТИ ЗБОГ СТАМБЕНЕ КРИЗЕ: Десетине хиљада људи на улицама Шпаније

ДЕСЕТИНЕ хиљада људи изашле су на улице Мадрида и других шпанских градова, тражећи рјешавање растуће стамбене кризе након што је опозиција одбацила мјере Владе.

„ДАЈТЕ ГА БЕСКУЋНИЦИМА“: Жена осуђена на смрт у Тенесију одбила посљедњи оброк

ОСУЂЕНИЦА на смрт Криста Пајк преживјела је неуспјели покушај погубљења смртоносном инјекцијом у америчкој савезној држави Тенеси, након чега је гувернер Бил Ли зауставио једино преостало погубљење заказано за ову годину и наложио независну истрагу.

НЕСТАО АВИОН ИЗНАД АНТЛАНТИКА: Полетио са Бермуда, покренута хитна потрага

САМО неколико недјеља након што је једна породица трагично страдала у озлоглашеном Бермудском троуглу, приватни авион "Галфстрим" са шесторо путника нестао је без трага.

ТУРИСТИМА СЕ САВЈЕТУЈЕ ОПРЕЗ: Јаке олује направиле хаос на Криту, осам радника заробљено (ВИДЕО)

ЈАКЕ олује наставиле су данас да погађају острво Крит, изазивајући поплаве и приморавајући надлежне да из возила и кућа спасе десетине људи.

ИНЦИДЕНТ У ТОКУ ЛЕТА: Путник сјекиром напао капетана авиона

ИНЦИДЕНТ који се догодио на лету компаније "Флајдубаи" био је покушај терористичког напада, рекао је генерални тужилац Уједињених Арапских Емирата Хамад Саиф ел Шамси.

ПАЛА ЦИЈЕНА БАРЕЛА НАФТЕ: Да ли ће појефтинити гориво?

ЦИЈЕНЕ нафте почеле су падати након одлуке о пуштању 100 милиона барела нафте и горива из стратешких резерви, изјавио је извршни директор Међународне агенције за енергију (ИЕА) Фатих Бирол.

ПОГОЂЕНА ДВА ТАНКЕРА: Нови напади у Ормуском мореузу, САД појачавају војне снаге

ИРАНСКЕ снаге данас су напале још два танкера у стратешки важном Ормуском мореузу, потврдила је британска Агенција за поморске трговинске операције (УКМТО). Према првим информацијама, на једном од бродова избио је пожар, али међу члановима посаде, како је засад потврђено, нема повријеђених.

НАФТА ПОЧЕЛА ДА ПОЈЕФТИЊУЈЕ: У промет иде 100 милиона барела из резерви

ЦИЈЕНЕ нафте почеле су да падају након одлуке о стављању у промет 100 милиона барела нафте и горива из резерви, изјавио је директор Међународне агенције за енергетику /ИЕА/ Фатих Бирол.

ДИНО ЉУТИЋ ОСУЂЕН НА ТРИ И ПО ГОДИНЕ: Прокоцкао више од милион КМ прикупљених за лијечење супруге

Дино Љутић (42) неправомоћно је осуђен на три и по године затвора због пријеваре и прања новца у случају хуманитарне акције покренуте за лијечење његове супруге Ана-Марије, која је боловала од рака. Према пресуди загребачког суда, дио прикупљеног новца завршио је на играма на срећу.

ЈУТРОС ЗАДРХТАЛО ТЛО: Земљотрес у Хрватској, затресло се код Петриње

ЗЕМЉОТРЕС магнитуде 3,2 по Рихетровој скали регистрован је јутрос код Петриње, саопштено је из Сеизмолошке службе при Геофизичком одсјеку Природословно-математичког факултета у Загребу.