КОГА ТРАМП ВИДИ КАО НАЈВЕЋЕГ РИВАЛА? Једна земља има разлога да стријепи

Фото: Танјуг/АП

Тај закључак је још јаснији ако се погледа низ извршних наредби на почетку Трамповог другог мандата, од ванредног стања на јужној граници и слања војске, преко „ослобађања америчког енергетског потенцијала“ са фокусом на Аљаску, до „Америка на првом мјесту“ трговинске спољнотрговинске политике.

Међутим, Трамп је такође јасно ставио до знања свијету да Кину види као највећег економског ривала, због чега и његову политику ширења сфере интереса од Гранланда до Панамског канала треба гледати кроз призму геополитичког надметања са овом силом.

Изјава о преузимању контроле над Панамским каналом, била је праћена констатацијом да је Америка изградила овај пролаз, кроз који данас иде око пет одсто свјетске трговине, као и да га „није дала Кини већ Панами“, говорећи о предаји канала 1999. Наиме, лучка инфраструктура Панамског канала, која се знатно разградила у задње три деценије, је у власништву корпорације  „Hačison Vampoa“ из Хонгконга, што нова америчка администрација види као претњу националној безбједности.

– У стварности, страна сила данас посједује, преко својих компанија, за које знамо да нису независне, способност да у тренутку сукоба канал претворе уско грло – сажео је раније нови амерички државни секретар Марко Рубио поенту Трамповог амбициозног плана.

Кинески пројекти у Панами нису ограничени на трговачке луке, већ укључују мост преко канала, нову линију подземне жељезнице, терминал за крузере, конференцијски центар и ветропарк. Све то Трампова администрација види као кршење америчко-панамског споразума из 1999. који захтјева да Панамски канал остане неутралан, због чега не искључује употребу војне силе.

Кина се спомиње и у Трамповом извршном наређењу о трговинској политици које налаже да се изврши ревизија трговонских споразума две земље како би се одредило да ли се Кина понаша у складу са њима и препоручиле одговарајуће потезе на основу резултата ревизије, укључујући царине и друге мјере. Такође се налаже процјена штете коју Америка наводно трпи због „непоштених трговинских пракси“ Кине и анализа кинеских закона и политике који се могу назвати „дискриминаторним и неразумним“, јер оптерећују или ограничавају америчку трговину. Посебан фокус је на америчкој интелектуалној својини и патентима.

Упркос пријетњама, Кинези су оптимистични због доласка Трампа на власт

Све то ипак не значи да Трамп почиње мандат „на ратној нози“ са кинеским предсједником Си Ђинпингом, који је позван на инаугурацију, али је послао свог подпредсједника Хан Женга. У извршним наређенима нигдје се не спомиње да америчке царине за кинеску робу моментално ступају на снагу, нити да су неизбежне. Трамп је чак одложио забрану у САД за кинеску мрежу ТикТок, која је ступила на снагу посљедњег дана мандата Џозефа Бајдена.

– Дефинитивно је тон према Кини мекши. Изгледа као да ће имати прагматичнији економски приступ Кини овај пут – рекла је за Axios Lu Žou, генерална директорка инвестиционе фирме „Vankor“, анализирајући Трампов говор.

Треба напоменути да су Кина и САД блиско повезане трговином и да највише америчког увоза стиже из те земље (16,5) одсто. Америка је највећи кинески трговински партнер са 16,22 укупног удјела у спољној размени. У 2023. амерички спољнотрговински дефицит у размени са Кином износио је 279,4 милијарде долара.

Кинески медији похвално извештавају о инаугурацији и о томе како се Хан састао са Трампом, али и са власником „Тесле“ и најбогатијим човеком на свету, Илоном Маском.

Маск је рекао да је компанија „Тесла“ спремна да продуби улагања и сарадњу у Кини и да игра активну улогу у промовисању америчко-кинеске економске и трговинске размјене. Кинеска агенција Sinhua  пренијела је како је рекао да је „Тесла“ спремна да продуби улагања и сарадњу у Кини и да одигра активну улогу у промовисању америчко-кинеске економске и трговинске размене. Иначе Маскова компанија која производи електрична возила је 2019. у Шангају отворила „гигафабрику“ вредну две милијарде долара, која је за мање од пет година испоручила преко три милиона возила.

– Мислим да ће највероватније вјешто примјенити одређене царине против Кине како би задовољио амерички народ, своју базу, а у међувремену нећи узнемирити одређене кинеске званичнике – предвиђа Лу, у суштини мислећи на балансирање између претњи репресивним мерама и помирљивим понудама за сарадњу.

Пример тог балансирања је Трампова изјава о „подјели“ ТикТок-а.

– Волио бих да Сједињене Државе имају 50 одсто власништва у заједничком предузећу. На тај начин чувамо ТикТок, држимо га у добрим рукама и дозвољавамо му да остане – рекао је нови амерички предсједник.

О оптимизму у Кини говоре и две скорашње анкете. Једну су спровели листови Nikkei из Јапана, Глобал Тимес из Кине и Маеил Бусинесс из Јужне Кореје међу директорима компанија, показавши да 40 одсто кинеских испитаника верује да ће се односи две земље побољшати доласком Трампа на власт, а само осам да ће се погоршати.

Другу анкету је спровео Европски савјет за спољне односе  (ECFR) и према њој кинески испитаници предњаче у проценту оних који мисле да је долазак Трампа на власт добар знак за мир у свијету (21 одсто). Поређења ради, у Јужној Кореји, савезници САД, 48 одсто мисли да је Трамп лошији за мир у свету.

У Трамповом арсеналу су и „насљеђени“ детаљни планови за глобални окршај са Кином, објављени пре више од деценије, који предвиђају агресивно гушење њене трговине, укључујући поморску блокаду. Ако се прилике за обострано корисну економску сарадњу којој се надају кинески бизнисмени могу назвати „шаргарепом“, ово би могао бити „штап“ у случају да се постигне договор.

Карнеги фонадација за међународни мир, један од тинк-тенкова који обликују америчку спољну политику је у фебруару 2013. објавила студију о спровођењу и последицама америчке поморске блокаде Кине, која би требало да нанесе „разорну“ штету кинеској економији и држави.

– Спровођењем поморске блокаде, Сједињене Државе би искористиле интензивну зависност Кине од спољне трговине, посебно нафтом, да ослабе кинеску државу – наводи се у студији.

Аналитичари ипак признају да је Кина још тада, пре 12 година, довољно развила војне капацитете, пре свега ПВО и балистичке системе, да се одупре америчкој морнарици у водама близу Кине. Због тога и претње нуклеарним ратом, наводе да успех блокаде зависи од земаља које се граниче са Кином, а пре свега од Русије, која извози нафту и гас за огромну кинеску индустрију.

Под претпоставком да би евентуални конфликт био ограниченог капацитета, уместо конвенционалног рата, а Америка владала свјетским морима, Кина би преусмјерила трговину на копнене руте. Као главни проблем аналитичари истичу то што је трговина са Русијом имуна на америчко ометање због копнене границе и чињенице да та земља због војне силе и нуклеарног наоружања није подложна притисцима попут других кинеских суседа.

– На политичком нивоу, Москва наставља да утиче на одлуке донијете у престоницама централноазијских сусједа Кине. Уз руску сарадњу, Сједињене Државе би вјероватно успјеле у својим покушајима да подстакну Таџикистан, Киргистан, а потенцијално и Казахстан и Авганистан да одбију кинеске молбе да буду транзитне државе – наводи се у анализи.

Интересантно је да је Трамп током предизборне кампање рекао да планира да растури савез два америчка највећа ривала

– Једина ствар коју никада не желите да се деси је да се Русија и Кина уједине – казао је Трамп, који је такође критиковао провоцирање Русије од стране претходне администрације дозволом Украјини да користи америчке ракете  ATACMS дубоко унутар руске територије.

Karnegi фонадација предлаже стварање „минималне коалиције“ са Русијом, Индијом и Јапаном, која не би значила директан улазак у сукоб тих земаља са Кином, већ подршка евентуалној америчкој политици ембарга. Имајући у виду политику претходне администрације, током које је знатно ојачао савез БРИКС, Америка дошла на ивицу рата са Русијом, а Москва и Пекинг знатно интензивирали сарадњу, Трампова „рука помирења“ Русији могла би да буде почетак преокретања те политике.

Другу студију о блокади Кине објавио је у јуну 2012. Институт за националне стратешке студије (INSS), која предвиђа да у случају конфликта САД не би могле потпуно да обуставе поморску трговину у Јужном кинеском мору, али да би заустављањем великих танкера и контејнерских бродова кинеска трговина била „обогаљена“. Због домета кинеских ракетних система и ПВО било каква блокада би морала да се врши далеко од кинеске обале.

– Осамдесет посто кинеског увоза нафте пролази кроз Малачки мореуз. Ако Малака, Ломбок, Сунда, правци северно и јужно од Аустралије буду контролисани, ове пошиљке би могле бити одсјечене – наводи се у студији.

Претпоствака је да би Кина у случају блокаде поменутих пролаза била ограничена на Панамски канал, Магеланов пролаз и руску Северну поморску руту, посебно ако се настави отапање леда.

Занимљиво је да би контролом над Панамским каналом и припајањем Гренланда САД дошле у позицију да у великој мjери ометају поменуте трговачке руте. Иначе, Сјеверна поморска рута је, према тврдњама Москве, потпуно у руским водама, што друге земље оспоравају, па је сукоб за поморске коридоре, енергетска и минерална богатства Арктика извјестан у будућности. Такође, Кина је дубоко умijешана у развој Сjеверне поморске руте и са Русијом има потписане уговоре о изградњи бродова, док је транспорт робе удесетостручен током посљедње деценије и наставља брзо да расте (са 2,127 милиона тона 2023. на 3,09 милиона тона 2024.).

(EuroNews)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ОВО СЕ НЕ ВИЂА СВАКИ ДАН: Предсједник Монголије 20 пута подигао 100 килограма из бенча (ВИДЕО)

ПРЕДСЈЕДНИК Монголије Укхнаа Хурелсух привукао је пажњу јавности снимком из једне војне јединице, гдје је са 58 година успио 20 пута подићи 100 килограма из бенча.

МИЈЕЊА СЕ ИЗГЛЕД НОВЧАНИЦЕ ЕВРА: Европска централна банка позвала грађане

ЕВРОПСКА централна банка (ЕЦБ) позвала је грађане Европе да до 21. септембра учествују у јавној анкети за избор приједлога дизајна нове серије новчаница евра, које ће по први пут од увођења 2002. године добити потпуно нови изглед.

УБИЈЕНА МЛАДА ЖЕНА, МАЈКА ШЕСТОРО ДЈЕЦЕ: Тражила помоћ полиције непосредно прије убиства

ЖЕНА (35), мајка шесторо дјеце, убијена је у уторак навече у Слатини у Хрватској, а након злочина отворено је питање да ли је њена смрт могла бити спријечена, пише Јутарњи.

БИВШИ МИНИСТАР ОСУЂЕН: Водио супругу по елитним хотелима, па рачуне слао буџету

МИЛУТИН Симовић, бивши министар пољопривреде и руралног развоја Црне Горе, осуђен је на шест мјесеци кућног затвора за продужено кривично дјело злоупотреба службеног положаја.

ТРЕЋА ЖРТВА: Преминула жена повријеђена у пожару код Омиша

У КБЦ-у Сплит јутрос, 10. септембра, преминула је још једна особа тешко повријеђена у великом пожару који је 13. августа букнуо на подручју Омиша, потврђено је Индексу.

ЗБОГ ЕСКАЛАЦИЈЕ СУКОБА САД И ИРАНА: Цијена нафте скочила изнад 100 долара

ЦИЈЕНА сирове нафте Брент порасла је у сриједу увече изнад 101 долара по барелу, први пут од маја, подстакнута ескалацијом тензија између Сједињених Америчких Држава и Ирана и јачом потражњом Кине за нафтом.

ДРАМА У ХРВАТСКОЈ: Гори фабрика, шири се густ дим (ВИДЕО)

ВЕЛИКИ пожар избио је данас, 9. септембра, око 15 часова у индустријском комплексу Петрокемије у Кутини.

ПУТИН И ТРАМП РАЗГОВАРАЛИ О ВЕЛИКОМ СУСРЕТУ: Ево гдје би могли да се састану са Сијем

ПРЕДСЈЕДНИЦИ Русије и САД Владимир Путин и Доналд Трамп су се током претходног телефонског разговора дотакли теме могућности одржавања трилатералног састанка Русије, САД и Кине на предстојећем самиту АПЕК-а, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

ЈАКО НЕВРИЈЕМЕ ПОГОДИЛО СЛОВЕНИЈУ: Дрвеће падало на аутомобиле, кров одлетио са зграде (ФОТО/ВИДЕО)

ЈАКО невријеме захватило је поједине дијелове Словеније.

ЗАПАЛИО ШЕФУ АУТО, ПА СВЕ СНИМИО: Држављанин БиХ ухапшен у Хрватској

ПРИПАДНИЦИ Полицијске постаје Водице ухапсили су држављанина Босне и Херцеговине (44), осумњиченог да је запалио аутомобил шефу, који му је и сународник (33).