НАДМАШИЛИ И НИЈЕМЦЕ: БиХ по броју пумпи испред свих

Када су у питању остале европске земље, Италија се посебно издваја, јер има највише бензинских станица, чак 21.750, што је 18 пута више него у БиХ. Али, ако узмемо број становника, добијемо податак да једна пумпа дође на 2.800 људи, 15 одсто више него у БиХ, при томе никако не треба изгубити из вида развијеност ове земље и животни стандард.

Прешишали смо и моћну Њемачку, земљу која је некад представљала локомотиву економског развоја. У овој држави тренутно ради око 4.100 бензинских пумпи, гдје једна, условно речено, опслужује потребе чак 20.000 људи – осам пута више него у БиХ. Иначе у овој земљи, за разлику од БиХ, постоји један тренд да се смањује број пумпи.

У посљедње три деценије, ради рационализације пословања, затворено је чак 4.900 ових објеката. Данас у овој земљи број ових продајних мјеста мањи је него 1950. године. Бројеви су такође пали и у САД, иако је земља још дом импресивног броја бензинских станица. Процјењује се да у овој држави данас има око 115.500 пумпи – једна на 2.700 људи.

Када су у питању количине горива, од почетка године до краја септембра ове године, према посљедњим подацима УИО БиХ, у земљу је увезено око 1,6 милијарди литара бензина, дизела, лож-уља и других горива. Од тога, а у посматраном периоду, у Републику Српску је ушло 650 милиона литара, од чега је 40 милиона отишло на потребе индустрија, што значи да је на пумпама наточено око 610 милиона литара горива.

Ако су тачне процјене демографа да у БиХ живи око три милиона људи, онда сваки грађанин годишње потроши око 530 литара горива, односно четрдесетак литара мјесечно. Ако то упоредимо са бројем регистрованих возила, један власник аутомобила просјечно мјесечно потроши око 111 литара горива.

Према ријечима предсједавајућег Групације за промет нафте и нафтних деривата при Привредној комори Републике Српске Ђорђа Савића, од 1.200 бензинских пумпи, колико ради на подручју БиХ, око 500 налази се у Републици Српској, од чега 45 у Бањалуци.

На питање како објаснити толики број пумпи, који је далеко већи од просјека, па и оног који је рецимо у неким развијеним земљама попут Италије или Њемачке, Савић каже да не постоји нека формула колико би требало да постоји бензинских пумпи на неком подручју, у граду или регији.

То, како каже, зависи од много улазних фактора, броја становника и регистрованих аутомобила, куповне моћи, густине насељености, развијености, путне инфраструктуре, али и од навика и потреба. Сматра и да би домаће тржиште нафтних деривата успјешно функционисало да има и далеко мањи број ових пумпи него сада.

– Мислим да би био оптимална број бензинских пумпи у БиХ када би био смањен за 40 одсто. Међутим, у посљедњих пет или шест година колико се сјећам, отворено је педесетак нових. У истом периоду велики дио људи је напустио земљу. Нема логике. Да би данас била направљена и отворена нова пумпа потребно је око три милиона конвертибилних марака. И они који виде ове бројеве мисле да се ту обрћу огромне паре, али није баш тако. Ако узмемо у обзир потрошњу, али и све трошкове, инвестиција се исплаћује у периоду од десетак година. Шта мотивише поједине људе, бизнисмене, предузетнике да и даље отварају ове објекте, стварно не знам. У Бањалуци, примјера ради, у насељу Лазарево, на потезу од пар стотина метара налази се шест пумпи. Која је њихова економска логика, тешко је рећи. Треба њих питати – истакао је за “Глас Српске” Савић.

Економиста Зоран Павловић каже да је у БиХ много нелогичности, а једна од њих је и број бензинских пумпи, који је несразмјеран броју становника, односно очигледно превелик, за омалену државу у којој живимо.

Каже да постоји логично објашњење оволиког броја пумпи у БиХ, јер како је истакао, постоји много простора за многе малверзације, а које омогућавају брзо богаћење. Као прво, наводи да је нафтним дистрибутерима омогућено, законски, да књиговодствено калкулишу са количинама горива, због његовог испаравања.

– То се води као губитак због испаравања нафтних деривата. Они умјешнији знају то да искористе. Друга ствар коју треба напоменути јесте како ћете купљену робу књиговодствено приказати и по којој набавној цијени. Када набавна цијена рецимо скочи, књиговодство дозвољава да ви и старе залихе, набављене по нижим цијенама, продајете по новим и вишим цијенама. Значи, они вјештији, који знају за све ове условно речено цаке, могу добро зарадити, каже за “Глас Српске” Павловић објашњавајући једну од многобројних нелогичности које владају у БиХ, да имамо већи број пумпи и од моћне Њемачке, а гледано по глави становника.

Наводи и да иако је јасно утврђена висина марже од 25 фенинга по једном литру горива, врло често се знало дешавати да се дистрибутери ње не придржавају, правећи математику да им је некада исплативије и да плате казну, него да се држе законских прописа, односно висине максималне марже.

– Значи простора за многе малверзације има, а што онда сигурно објашњава и велики број бензинских пумпи у БиХ. Наравно, никако не треба заборавити и да одређен број људи који има озбиљан новац, а не зна шта ће с њим, улаже у градњу бензинских пумпи, при томе покушавајући да дође до неких најатрактивнијих локација. Било је много таквих случајева и код нас. Они на крају продају те објекте већим играчима, инкасирајући огроман новац. Знам један случај у којем је то било око 12 милиона марака за двије пумпе које су се налазе на улазу у Бањалуку – поручио је он.

Старост возила

Посматрано по годинама производње возила у БиХ највише возе она старија од 15 година. Њих је око 60 одсто. Сваки трећи аутомобил има између шест и 15 година, а тек седам одсто власника има возила која се сврставају у категорију старости до пет година.

(Глас Српске)