БИБЛИОТЕКА СЕСТАРА ГАЈИЋ: Породично гнијездо за душу у тешким временима (ФОТО)

У знак сјећања на кћерку Татјану Гајић која је обољела и преминула од Лафорине болести, њена мајка и љекар Снежана Гајић је заједно са мужем покренула мало удружење „У свијету књига – сестре Гајић“ и стан од 56 квадрата претворила у чаробну библиотеку, попут оне из филма о Хари Потеру, која броји између 5000-6000 наслова. Сјећајући се једног тренутка када је шетала са кћерком Татјаном Кнез Михајловом у Београду, Сњежана памти како је њена Таца у једном излогу примијетила књиге Инит Бајтон, а затим пожељела те књиге „имати заувијек“ на полицама.

– Идеја о библиотеци сестара Гајић настала је 2014. године када нас је старија кћерка Татјана напустила. У просторијама мог супруга који је адвокат одлучили смо мањи простор да оплеменимо полицама и дио кућне библиотеке пренесемо овдје – испричала је Сњежана Гајић и додала како око себе радо окупљала дјецу, књижевнике, прави дружења како би и њена Таца вољела.

Гимназијалка Невена Љубоја је један од највјернијих чланова Библиотеке сестара Гајић, а за свој труд је много пута награђена.

– У библиотеци сам од свог осмог разреда, тачније двије и по године. Иако сам добила неке награде за најактивнијег читаоца, највећа ми је награда пријатељство с њима и боравак у овом простору, што смо као једна мала породица. Осјећам да је то дар од Бога подарен само мени, мислим да је симболично прва награда била анђео – испричала је Невена Љубоја.

Колико је додир пријатељске руке у тешким животним околностима вреднији од сувог злата, увјерила се и она када је упознала млађу сестру Гајић.

– Упознала сам Милану. Особе попут ње су посебне, прави божији људи са којима сусрет обогати живот племенитошћу. Мене је сусрет с њом трајно промијенио на бољи начин – казала је Невена.

Сњежана Гајић, мајка сестара Гајић, поносна је на Нену.

– Наша драга Невена је вриједни члан Библиотеке сестара Гајић (и не само члан…). Изразила је жељу да упозна Милану, најнепосредније спозна и осјети размјере њене борбе, додирне јој руку и на тај начин пренесе подршку и додатну енергију у жељи да истраје у мукотрпној борби. Невена се родила у години кад је Таци и Милани постављена дијагноза. Мики је уназад мјесец дана доживела озбиљна погоршања основне болести, изборила се, као много пута до сада, Нени није могла поклонити осмијех, али јој се пожалила, а осмијех ће услиједити други пут – испричала је Гајићева пуног срца устрајног у вјери и нади.

Сваке сриједе поетска дружења

Сваке сриједе у 18 часова организују и читања поезије у овом простору. Њихова врата су свима отворена, учлањење бесплатно, а књиге посуђују свима који пожеле да читају.

Болест трајно промијенила живот дјевојака

Сњежана Гајић је била мајка двије активне дјевојчице све до тренутка када им је откривена Лафорина болест – најтежи облик генетског оболења који напада у тинејџерском добу, који није довољно истражен и за којим се још увијека трага лијек. Татјана је била двије године старија сестра и била је, како се Сњежана присјећа, тише и мирније дијете.  Друга кћерка, Милана, прије него што је напунила двадесет престала је да хода.

– Сестра је Микију била свјетлост, у свакоме је изналазила зрно добра, примјећивала је и саосјећала. Баш на Покров Пресвете Богородице, преселила се са оне стране дуге – испричала је Сњежана Гајић.

– Стојички је и Мики подносила све те губитке,грозничаво прикупљала парчиће себе у силној жељи да остане она иста, негдашња Милана. Било је неминовно да је и туга обузима, али никада није дозволила да туга и патња прерасту у очајање. Њена борба и данас траје из дана у дана – казала је Сњежана.