НАЈЧИТАНИЈИ У БИБЛИОТЕКАМА: Роман Стеве Грабовца на врху листе

Фото: Танјуг

Прва половина године је иза нас, а љето је идеалан период да се осврнемо на трендове и бројеве међу читалачком публиком у претходном периоду, те смо о популарним жанровима, насловима и тенденцијама у свијету књига разговарали са упосленицима библиотека у Бањалуци, Сарајеву и Требињу.

Како наводе, велики одјек међу читалачком публиком имао је роман „Послије забаве“ овогодишњег добитника НИН-ове награде Стеве Грабовца.

– Стево Грабовац са романом ‘Послије забаве’ убједљиво је најтраженији у првој половини године. Популарност коју му је донијела награда довела је до тога да и његов први роман ‘Мулат албино комарац’ постане поново веома тражен – рекао је Ђорђе Шекара из Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске за „Независне“.

Велика потражња Грабовчевих дјела осјетна је и у Народној библиотеци Требиње, гдје се награђени роман нашао на листи најчитанијих дјела у првој половини године.

– У нашој установи имали смо врло успјешну промоцију књига Ненада Милкића, па су и његови наслови ‘Кости’, ‘Колона’ и ‘Дистимија’ били веома тражени. Видимо да се читају актуелни домаћи писци, а што се жанрова тиче, најчитанији су љубавни и историјски романи, трилери и популарна психологија – појаснила је Мирела Ћук из Народне библиотеке Требиња за „Независне“.

Традиционално добро је читана белетристика, а прву половину године обиљежили су криминалистички романи.

– Поново су убједљиво најтраженији скандинавски писци, али никако не смијемо изоставити ни српске писце тог жанра попут Миодрага Мајића и Ђорђа Бајића, чији су наслови у континуитету веома популарни – казао је Шекара.

Додаје да не треба занемарити девету умјетност – стрип, јер стрипови се свакодневно посуђују у великом броју.

– Врло популаран је и жанр психолошких, напетих трилера. Аутори попут Гилиан Флин, Поле Хокинс, Харлана Кобена и Ју Несбеа настављају привлачити пажњу и у 2024. години. Књиге у којима се истражују друштвене и политичке теме с елементима напетости и интриге, такођер су у фокусу читатеља – изјавила је Аријана Панжо из Библиотеке Сарајева за „Независне“.

Појашњава да дистопијски и романи научне фантастике и даље имају своју константну читалачку публику.

– Аутори попут Маргарет Атвуд, Френка Херберта и Пола Остера настављају привлачити пажњу читатеља. Жанр мемоара и биографија славних личности такођер је популаран, посебно ако се ради о инспиративним или контроверзним личностима – изјавила је Аријана Панжо.

Из Народне библиотеке Републике Српске наводе да су поред крими-романа и трилера, тражени романи који се баве историјском и љубавном тематиком, као и књиге које се баве теолошким питањима, те путописи.

– Оно чиме се можемо похвалити јесте чињеница да наши корисници читају заиста разноврсна штива. Може се рећи да су често потраживане књиге које спадају у модерну психологију, биографије познатих личности и мемоаре – појашњава Шекара.

Исти тренд примјећује се и у Сарајеву, гдје су књиге које се баве темама самопомоћи, мотивације и личног развоја и даље високо на листама бестселера.

– Ови набројани жанрови рефлектују разноликост интересовања читатеља не само код нас него и читатеља широм свијета, од интригантних прича до књига које истражују дубље друштвене, политичке или психолошке теме – појаснила је Панжо.

Међу најчешће посуђиваним романима из НУБ РС издвојило се и култно Пекићево дјело „Беснило“.

– Поред тога што спада у средњошколску лектиру, овај роман бива често посуђиван и од стране искуснијих читалаца. Мајићеви романи ‘Деца зла’ и ‘Рудник’ су и ове године веома популарни. Књига ‘Када тело каже не’ Габора Матеа је нешто на шта никако не смијемо заборавити када је ријеч о популарним и актуелним насловима – навео је Шекара.

Из Народне библиотеке Требиња као читане наслове издвајају „Убиства у Флит Хаусу“, Лусинда Рајли, „Острошко тримирје“, Љиљана Хабјановић Ђуровић, „Краљевство“, Ју Несбе, „Ја то могу“, Лујза Хеј и „Последњи сат“, Јелена Бачић Алимпић.

– Моје колеге и ја имамо праксу да у Централном одјељењу Библиотеке Сарајева препоручујемо наше, домаће ауторе, као и ауторе из региона, тако да су наслови које истичемо као најчитаније у првих шест мјесеци ‘Кад сам био хоџа’, Дамир Овчина, ‘Фафарикул’ и ‘Нови крај’, Ђурђица Чилић, ‘Ја сам’, Дамир Узуновић, ‘Бланк’, Феђа Штукан, и ‘Сусјед’, Марина Вујчић – изјавила је Аријана Панџо.

У градовима Босне и Херцеговине из године у годину се све већи број корисника учлањује у библиотеку, те је осјетан благ, али континуиран пораст.

– Чињеница је да се, не само задржао број корисника, већ се и увећао број уписа у односу на прву половину претходне године. Број позајмљених књига, као и број посјета је такође порастао у односу на исти период 2023. године – рекао је Шекара.

Он је додао да корисници за вријеме љетњих годишњих одмора најчешће траже лакшу литературу, уз коју се могу опустити, док зими често прибјегавају књигама у којима одише неки озбиљнији, хладнији и напетији амбијент.

– За детаљно поређење љетњег и зимског периода потребно је узети у обзир неколико фактора, током љета, често се преферирају лагане и забавне књиге, као и оне које се читају на одмору, романтичне комедије, авантуристички романи и генерално лаганији жанрови. У зимском периоду читаоци често траже књиге које ће их задржати у топлом окружењу и које ће узбудити њихову машту. То може укључивати романтичне романе, класичну књижевност или дубље литерарне радове који су идеални за читање уз топли напитак – навела је Панџо.

Она додаје да млађи читаоци преферирају књиге које истражују теме попут проналажења идентитета, пријатељства, љубави и фантастичних свјетова.

– Млађа читалачка публика се, поред обавезних школских и факултетских лектира, одлучује и на књиге које спадају у популарну психологију. Међу млађом читалачком популацијом веома добро котира и тинејџерска литература, научна фантастика, али примјетно је да се све чешће окрећу неким књижевностима, које ранијих година нису биле толико актуелне на нашим просторима, попут јапанске – казао је Шекара.

Он је навео да се зрелија читалачка публика најчешће окреће путописима, биографијама, а понајвише белетристици.

– Оно што је посебно интересантно јесте чињеница да се искуснији читаоци све чешће враћају класицима које су давно прочитали или су некада пропустили да их прочитају – појаснио је Шекара.

– Најмлађи, наравно, воле сликовнице и дјечје енциклопедије. У дјечјем одјељењу се, осим лектира, највише читају Љубивоје Ршумовић, Градимир Стојковић, Јасминка Петровић, као и серијали ‘Дневник шоњавка’ и ‘Џеронимо Стилтон’, док су дјевојчице заинтересоване за Исидору Мун – закључила је Мирела Ћук за „Независне“.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ЂАЈИЋ И ТРИВИЋ ИСПОД ЦРТЕ: Ево које странке су остале испод цензуса за НС РС

ПРЕМА до сада обрађеним резултатима, више странака није прошло цензус за Народну скупштину Републике Српске (НС РС).

ОГЛАСИО СЕ СТАНИВУКОВИЋ: Никаква коалиција са СНСД-ом не долази у обзир

НИКАКВА коалиција са СНСД не долази у обзир, ПСС наставља свој политички пут као водећа опозициона странка и друга партија по снази у РС, поручио је предсједник ПСС Драшко Станивуковић.

РЕЗУЛТАТИ ЗА ПАРЛАМЕНТ ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ: Највише гласова освојила СДА

НА основу 89,45 одсто пребројаних гласова за Парламент Федерације Босне и Херцеговине, највећи број гласова освојила је СДА, са више од 30 одсто подршке. СДП је освојио 15,27 одсто, док је ХДЗ-у припало 13,89 одсто гласова.

ВУКАНОВИЋ РАЗОЧАРАН НАКОН ОБЈАВЉЕНИХ РЕЗУЛТАТА: Поручујем свима, нарочито у Херцеговини – заборавите мој број телефона!

ЛИДЕР "Листе за правду и ред" Небојша Вукановић обратио се јавности након објављивања првих прелиминарних резултата избора, поручивши да је екстремно разочаран изборним исходом у цијелој Републици Српској, али и односом медија према његовој кампањи.

СЛАВЉЕНИЧКА АТМОСФЕРА У СНСД-У: Додик посветио побједу покојној мајци – Знам да би се веселила (ФОТО/ВИДЕО)

У СНСД, након убједљиве побједе, слављеничка атмосфера.

ДЕБАКЛ ЖЕЉКА КОМШИЋА: Остао без мандата у Парламенту БиХ

У ИЗБОРНОЈ јединици 3А, директан мандат су добили Харис Захирагић (СДА), Џемал Смајић (СБиХ), Саша Магазиновић (СДП) и Елмедин Конаковић (НиП)

ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗЛУТАТИ ИЗБОРА ПОКАЗАЛИ: ПСС водећа опозициона листа, иза њега СДС и „За правду и ред“

ПРЕМА прелиминарним подацима за Народну скупштину Републике Српске, листа „Драшко Станивуковић – Покрет сигурна Српска“ тренутно је водећа опозициона политичка опција са 66.597 гласова, односно 14,19 одсто.

КАКО ЈЕ ГЛАСАЛА БАЊАЛУКА? Највише гласова добили Блануша и Цвијановић

ЦЕНТРАЛНА изборна комисија БиХ објавила је најновије податке о резултатима избора, а ево како је гласала Бањалука.

ПРИЗНАО ПОРАЗ: Блануша честитао Минићу на побједи

БРАНКО Блануша, кандидат СДС-а за предсједника Републике Српске честитао је Сави Минићу, кандидату СНСД-а побједу на изборима.

ИГОР ДОДИК О ПРВИМ РЕЗУЛТАТИМА ИЗБОРА: Враћамо Бањалуку и Бијељину

ПРЕДСЈЕДНИК Изборног штаба СНСД-а Игор Додик истакао је да су сви циљеви остварени, те да га посебно радује што, према резултатима избора, СНСД враћа градове Бањалуку и Бијељину.