РОДИЛА БЕБУ У 61. ГОДИНИ: Успјела послије 15. вантјелесних оплодња

Чињеница је да су ми љекари – специјалисти за репродукцију – рекли да имам шансу да се породим и издржим до термина. За мене је све здраво. И успјело је, али у раној фази све се распало – присјећа се 62-годишњи пензионерка, бивша учитељица.

У интервјуу за Јутјуб канал “Филмови Елене Погребишке” објаснила је зашто је толико очајнички жељела да роди дијете.

– Ово је смисао живота! Схватила сам да дијете мора да има оца и мајку. Радила сам на томе, али, нажалост, нисам имала пуноправну породицу. Године су пролазиле, а ја сам схватила да ћу можда до краја својих дана тражити своју сродну душу, али је можда нећу наћи. Али здравље жена је у опадању, а ни могућност да имају дјецу можда није увијек ту – рекла је бивша учитељица.

Била је у браку два пута, развела од првог мужа јер нису могли да имају дјецу, а други је погинуо у несрећи. Након тога, одлучно је кренула у реализацију свог сна – да роди, али су се појавиле неке потешкоће.

– Било је веома тешко финансијски, јер је, нажалост, у мојим годинама, вантјелесна оплодња била само за новац. Када је Русија укључила вантјелесну оплодњу у програм обавезног здравственог осигурања, више нисам био прикладан по годинама. Штавише, нисам била способна. Дијагностикован ми је рак штитне жлијезде – ово је орган који зависи од хормона и директно је повезан са репродуктивним здрављем жене. Зато сам била лијечена, требало је времена – додала је она.

– Ово је тако деликатан посао! Све се мора поклопити. Урадила сам вантјелесну оплодњу толико пута, и није успјело у раним фазама! Стога се више није постављало питање да ли желим бринету или плавушу. Моја једина жеља је била да дијете буде здраво. Ослонила сам се на доктора – рекла је пензионерка.

Лариси је у почетку било тешко, није било никога ко би могао да донесе пумпу за груди у породилиште, а затим да састави креветац. Али она се спретно носила са изазовима. Здравље девојчице је добро, зуби јој расту, већ говори неке ријечи.

– Не могу да замислим живот без ње – каже учитељица.

Лариса и њена кћерка живе у једнособном стану, дијеле га са њеним бившим мужем – он је такође власник имовине. Док се лијечила, муж је избацио њене ствари из стана и уселио се, узео свој дио имовине. Сада је добила је нови простор, али прије него што се исели, мора да га реновира. Наравно, Лариса схвата да у сваком тренутку њена насљедница може остати сама.

Жена је све предвидјела, а у случају њене смрти, дјевојчицу ће одвести њена нећакиња, Катјина кума, која живи у Белорусији.

Али ипак вјерује да може сама да одгаја кћерку и како је навела, чак је спремна да има још дјеце ако животни услови то дозволе, преноси Yumama.