СУТРА ЈЕ БАДЊИ ДАН: Ово су вјеровања и обичаји

Фото: СРНА

Бадњи дан је најбогатији хришћански празник што се тиче наших народних вјеровања и обичаја. Иако се Бадњи дан сматра прије свега хришћанским празником народ га је прослављао на начин који се тешко може окарактерисати као хришћански.

Већина бадњих и божићних обичаја утемељена је на сазнању да тих дана почиње нова година и на вјеровању да се баш тада одлучује о судбини куће и укућана у наредном једногодишњем периоду. Готово све магијске или култне радње о тим празницима биле су инспирисане тежњом да се обезбједе срећа и напредак у години.

Издвојили смо 20 старих народних обичаја из свих крајева наше Србије, који се и даље поштују у многим сеоским, али и градским срединама гдје за то постоје услови:

1. Још прије изласка сунца на Божић се одлазило на бунар, по такозвану неначету воду. Од те воде, којој су се приписивала магијска својства, прво се одливало за мијешење чеснице, затим за умивање укућана, а потом су наливана и сва јела за божићни ручак. У народу се вјеровало да “неначета” вода има и исцјелитељску моћ.

2. Постоји вјеровање да је добро за Божић започети неки посао, јер би укућани и домаћинство били напредни и богати током читаве године. Започињање посла било је симболично, а посебно се почињао посао који претходне године није ишао од руке не би ли од Божића кренуло на боље.

3. Не ваља бос ићи по слами, јер ће укућане бољети ноге, зато се одмах послије изувања навлаче чарапе на ноге. У неким дијеловима Србије вјеровало се да ће младић и дјевојка који преспавају на божићној слами ту ноћ сањати особу за коју ће се удати, односно оженити.

4. На Бадњи дан се ништа не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи натраг, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић.

5. На овај дан жене би требало да заклапају гребене, јер ће се тако звјерима затворити уста.

6. На Бадњи дан и Божић не ваља да се ватра на огњишту распирује дувањем, да вјетар не би отресао пшеницу и да се стока не надима од траве. Умјесто дувања, ватра се распирује лиснатим гранама.

7. Када укућани полијежу, баба или нека друга старија жена забоде нож у врата изнутра или стави глогов колац иза вата и на њега објеси мало лука да би се укућани сачували од урока, вјештица и нечистих сила.

8. У неким породицама кромпир нису кували о Божићу да не би добили чиреве, а код неких је забрањивано кување пиринча “да се марва не би преко године црвљала”, или, по другом објашњењу, нису га кували “да вране не би односиле пилиће”. Многи су припремали сарму. Међутим, неки је нису кували за божићни ручак, да марва не би угинула, или да прасићи не би били килави. У сјеверној Бачкој супу су морали да једу сви укућани једном кашиком, а тек послије, свако из свог тањира, што је требало да симболизује слогу у породици. У неким селима је било забрањено једење виљушкама да живина не би чепркала сламу.

9. На Бадњи дан увече се стока поспе сољу, житом и пројом да би се сачувала од чини.

10. Послије вечере поређају се све кашике уза зид по старешинству, па чија преко ноћи падне, тај ће умријети догодине.

11. За бадње вече крцају се ораси. Сваки укућанин разбије орах да види каква му је срећа те године. Ако је језгро ораха здраво и једро, биће добра година ономе ко га је искрцао, ако не, вјерује се да ће побољевати и да неће те године имати среће. Ораси се бацају по угловима собе јер се вјерује да ће онда квочка извести пуно пилића. Послије вечери на Бадње вече се сви љубе да овце чувају јагањце.

12. На Божић се не ваља се ни са ким свађати јер ће људе цијеле године терати баксуз. На Косову се вјеровало да дјевојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена.

13. Обичај је у многим крајевима да се о Бадњој вечери једе са пода одн. сламе која је по поду расута. Бадња вечера је у ствари гозба умрлим прецима тј. приношење сакраменталне жртве. Покојни преци се на тај начин позивају у кућу, у очекивању да ће помоћи. Зато им се прилази ближе, зато им се храна не нуди на столу, већ доле на слами, ближе њиховом домашају. Зато док се једе треба да влада мир, тихи гласови и мистична атмосфера.

14. У Јужној Србији такође постоји вјеровање, али само у селима, да ко први на Бадње вече види прегорели бадњак, тај ће први видјети теле када се крава отели. Вода са Бадње вечере се ставља ујутру кравама на виме да буду меке за мужу, а пасуљ од Бадње вечери се закопа у земљу, да кртица не копа и уништава љетину у баштама.

15. У појединим мјестима, дио пепела који је настао од бадњака се чува да би га помијешаног са водом пили против главобоље или као заштита животиња од бјеснила.

16. На Бадњи дан када се сви послови заврше, растопи се у једној већој шерпи или тигању маст, па се у њој огледају сви укућани. Ко не види своју главу, тај ће догодине умријети.

17. У неким овчарским крајевима, чобанин на Бадњи дан носи под језиком камичак, јер ће се вуку тако скаменити вилице ако се приближи стаду, па неће моћи да коље овце.

18. Не ваља на Бадње вече заспати док бадњак не прегори, јер ће укућани умирати без преџнака или невиђено.

19. И бадњак се сијече на посебан начин – сјекиром укосо са источне стране. Лош је знак ако се бадњак при пада ослони на дрво до себе умјесто да падне директно на земљу. Обичај је да се остави нешто на мјесту на којем је некад стајало стабло. Тако се, у Шумадији, на пањ оставља половина погаче, док се друга половина поједе при повратку кући, док се у неким дијеловима источне Србије и Косова, око бадњака обавија мушка кошуља.

20. Народна метеоролошка предвиђања на Бадњи дан

– Ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година.

– Ако се на Бадњи дан накупи доста пепела на бадњаку који гори на огњишту, вјерује се да ће зима бити јака са доста снијега.

– Ако варнице из бадњака искачу саме иако нико не џара по ватри, вјерује се да ће бити доста меда.

(Опанак.нет)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

СТАРИНСКИ РЕЦЕПТ ЗА ДОМАЋИ КАЧАМАК: Некада је било јело без кога није могао да се замисли дан

ДОМАЋИ качамак је једноставно, заситно и укусно јело које нас враћа у кухиње наших бака.

СУТРА ЈЕ ВАЖАН ПРАЗНИК ЗА ЖЕНЕ: Слави се Покров пресвете Богородице

ПРАВОСЛАВНИ вјерници 14. октобра обиљежавају Покров Пресвете Богородице, празник који подсјећа на вјеру у њену заштиту, молитву и утјеху коју вјерници проналазе у тренуцима бриге и неизвјесности.

ВЈЕРНИЦИ ДАНАС ОБИЉЕЖАВАЈУ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА: Сматра заштитником учитеља и писаца

СРПСКА православна црква и вјерници славе данас дан Светог свештеномученика Григорија

ДНЕВНИ ХОРОСКОП ЗА УТОРАК, 13. ОКТОБАР: Дан пут расправа за многе знакове, један знак ће добити неочекиван новац

САЗНАЈТЕ шта вас у уторак, 13. октобра, очекује на послу, у љубави, на здравственом плану, у дому и породици, како ћете се слагати са пријатељима...

НАПРАВИТЕ КОЛАЧ ОД ШЉИВА: Брз, једноставан и савршен за хладне јесење дане

НАЈЉЕПШИ јесењи колач са шљивама.

„КАД СИ ТИ СТИГЛА ДА ПОРАСТЕШ“: Сви је памте по чувеној реченици „Боже, Петра“, а данас је не бисте препознали (ВИДЕО)

ПРОШЛО је скоро двије деценије од настанка виралног снимка "Боже, Петра", а његова главна актерка Наталија Митровић данас привлачи пажњу на ТикТоку.

ОВО ЈЕ ПРАВИ РАЗЛОГ КАРЛЕУШИНОГ РАЗВОДА: Истина испливала тек кад се помирила с Душком

НАКОН што су изгладили односе, пјевачица проговорила о разлозима краха брака и открила тренутак када је љубавна магија нестала

ДО КАДА ТРЕБА КИСЕЛИТИ КУПУС? Старинска правила за чврсте главице и добар расол

КИСЕЉЕЊЕ купуса један је од најважнијих послова у припреми зимнице, а искусне домаћице тврде да су за добар резултат пресудни прави тренутак, одговарајућа количина соли и редовно претакање расола.

ШТРУДЛЕ СА МАКОМ: Идеалне су за послуживање у свакој прилици

ШТРУДЛА са маком, мекано и мирисно тијесто, богат фил од мака и онај неодољиви укус домаћих колача који нас подсјећа на дјетињство и кухињу наших бака.

НЕОБИЧАН ПРИЗОР: Свиња прошетала Бањалуком, возачи у чуду

НЕОБИЧАН призор изненадио је данас возаче и пролазнике у бањалучком насељу Старчевица, гдје је усред бијела дана снимљена свиња како се опуштено шета прометном саобраћајницом.