МИРКО ДАУТОВИЋ ЕКСПЕРТ ЗА МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ: Плаши ме хаос који се шири свијетом

Он се у наставку овог разговора осврнуо и на могуће погубне сценарије сукоба на Блиском истоку, могућа рјешења, али и погубне кризе које нам вјероватно тек предстоје.

ГЛАС: Аналитичари говоре о разним сценаријима, да ли је уопште могуће правити било какве процјене како ће се овај рат Израела и Хамаса одвијати? Да ли се може проширити и који је, према Вашем мишљењу, најцрњи епилог?

ДАУТОВИЋ: Процјене се увек могу правити, а најцрњи сценарио би могао бити ако се деси етничко чишћење Палестинаца како у појасу Газе, тако и са простора Западне обале, да око пет милиона цивила буде принуђено да уточиште пронађе, да ли у Египту или Јордану. Тај чин би онда могао довести до дестабилизације ове двије земље и да изазове револуцију унутар њих која би на власт довела Муслиманско братство. У том случају Израел би могао заратити са свим својим арапским комшијама, па и са Сиријом, можда Ираном, а тешко је очекивати да би и Саудијска Арабија остала по страни у том случају. То би био велики глобални проблем.

ГЛАС: Поједини аналитичари указују како ово није само рат око територија, већ да се ради и о цивилизацијском сукобу?

ДАУТОВИЋ: О томе је својевремено говорио и писао Хантингтон. За мене је ово, прије свега, рат око територија и једна игра нултог збира. С друге стране, тај цивилизацијски концепт – он се касније користи као оправдање за те ратове око територија и материјалног. Мислим да је до свега овог дошло управо због тог неког скретања на религијски аспект – да се жеља за територијом правда религијом, да ли радикалним исламом или екстремним јудаизмом.

ГЛАС: Ко, у ствари, жели да контролише Блиски исток и због чега?

ДАУТОВИЋ: САД су једно вријеме биле изван ове приче. Задњи пут су били ангажовани када је Садам Хусеин извршио агресију на Кувајт. То је тада био врхунац америчког присуства на Блиском истоку. Русија нема неких посебних интереса, ако изузмемо Сирију, баш као ни Кина, која не показује неке амбиције да се петља у блискоисточни сукоб. Чини ми се да су управо европске земље најзаинтересованије за ове просторе, поготово због свих избегличких криза. Али Европа је прилично разједињена и затечена свим овим немилим догађајима.

ГЛАС: С једне стране имамо милитантни Хамас, а с друге Израел који никада до сада није имао владу која је толико десничарска.

ДАУТОВИЋ: Тачно тако, оволико десничарских партија никада није било у некој од израелских влада. Један добар дио њих вјерује у старозаветно право, да цијела земља припада њима и да могу радити шта год хоће како би остварили “богом дано право”.

ГЛАС: Да ли би прављење палестинске државе ријешило проблеме?

ДАУТОВИЋ: Да је којим случајем ово 1990. година, мој одговор би био позитиван, али у данашње вријеме не вјерујем да је нешто тако могуће. Не видим начина на који би нека палестинска држава уопште могла да политички заживи. Истина, то би ријешило многе ствари, али бојим се да је касно за то. Нема материјалних услова.

Јеврејски досељеници који су колонизовали Западну обалу данас представљају велику политичку силу. Вјерујем и да нико у садашњој израелској влади не размишља о томе као могућој опцији, а камоли о исељавању тих јеврејских досељеника са простора Западне обале.

ГЛАС: У преводу, то значи да ће Блиски исток остати вјечито буре барута?

ДАУТОВИЋ: Управо тако. Велико је питање шта ће бити са Палестинцима. Ако буду прогнани у великом броју са својих огњишта – то би могло довести још до веће дестабилизације тог региона. То би онда био и крај приче о палестинској држави.

ГЛАС: САД су послале два носача авиона са пратећим крстарицама као знак подршке Израелу. Шта ако нека ракета “залута” и погоди неки од америчких бродова?

ДАУТОВИЋ: Сјећам се да је била једна ситуација када је Израел негдје осамдесетих ракетама погодио амерички брод, али то је тада њима било опроштено. Хамасове ракете, пак, нису толико моћне и модерне, нити неког великог домета. Али ако би Иран то учинио, или био оптужен за тако нешто, онда би то била изузетно опасна прича, јер би то могао бити добар алиби за америчку објаву рата Техерану. Мислим да Ирану тренутно није до овог рата.

ГЛАС: У протеклих пар година велики број избјеглица дошао је у Европу. Да ли све ово што се дешава на Блиском истоку може довести и до терористичких акција, те које су земље најугроженије?

ДАУТОВИЋ: Мислим да од ових напада треба стрепити. Они су сваким даном све реалнији, поготово како се овај рат буде разбуктавао. Иза тих напада по Европи неће стајати неке од милитантних организација – њих ће изводити усамљени ловци, вукови, млади људи погођени неправдом коју виде на ТВ екранима. Све то додатно потпаљују неодмјерене изјаве политичара. Видимо да је Немачка већ забранила пропалестинске скупове, али и ношење палестинских шалова у школама. Бојим се да ће то лицемјерство Европу скупо коштати, јер је много тих незадовољних и огорчених људи.

ГЛАС: Али екстремизам буди ексрамизам. Улазимо ли онда у зачарани круг?

ДАУТОВИЋ: Нажалост, све води ка томе. Спуштамо се све ниже и ниже на тој лествици трибализма. Због тога ћемо у Европи веома ускоро имати екстремну десницу која ће бити већина. АФД у Немачкој већ има подршку која се креће око 25 одсто. Када је у питању Француска, иако је далеко до избора, не видим могућност да Марин ле Пен поново изгуби, односно да буде спријечена да буде нова предсједница.

Све ово што се дешава у свијету, од економске кризе па сада до опасности од исламског тероризма, добро је гориво за многе европске десничарске партије. Све то би онда могло довести до тога да муслимани доживе судбину европских Јевреја. Нажалост, и све оно што ради данашња љевица иде наруку тим десничарима.

ГЛАС: Прво рат у Украјини, сада и на Блиском истоку. Ту је и Африка, напетости у Индо-Пацифику. У ком броду плови овај свијет?

ДАУТОВИЋ: Све мање је подручја која нису захваћена хаосом. Свет може да издржи пар критичних дешавања, али када се тога нагомила, онда је велико питање шта ће се десити када тај балон пукне. Тај хаос присутан је и у Америци, али и добром делу европских земаља које нису више у стању да покрпе међународни либерални поредак, који се распада и гаси.

С друге стране, “друге земље” осјећају да хегемон, Америка, нема више ту снагу и да је можда дошло вријеме за ревизију многих ствари. Ту мислим на Русију и Кину, али и Турску и Саудијску Арабију, те земље Латинске Америке. Све ово данас ме некако подсјећа на период пре 1914. године. Имамо низ шумских пожара у међународним односима који се не могу тако лако угасити. Велика криза тек предстоји.

ГЛАС: На шта тачно мислите?

ДАУТОВИЋ: Поред ових безбједносних изазова, бићемо суочени и са великим климатским променама, које су некако скрајнуте из фокуса због ових ратних дешавања. Замислите, рецимо, ситуацију да Африка буде погођена неким великим временским неприликама, а то су области у којима живи око 3,5 милијарди људи. Прогнозе говоре да би то могло бити и прије 2050.

Шта то значи? Па, да ће велики број држава једноставно колабирати, што онда води ка анархији, али и новим миграцијама. Зато сматрам да би владе требало да се одрекну финансирања ствари које припадају прошлости и 19. веку, и окрену се будућности.

ГЛАС: Али ти исти говоре како су краве главни загађивачи атмосфере, а не ратови и милионске количине авионског керозинског горива?

ДАУТОВИЋ: То је та логика неолибералних капиталиста и отуђених центара моћи, иза које се крије незасита глад за новцем.

Лобији

ГЛАС: Често се говори о јеврејском лобију, колико је он уистину моћан?

ДАУТОВИЋ: Има неколико тих лобија, који раде на различитим пољима. Тај такозвани јеврејски лоби има много струја. Имате либерале који доживљавају Израел као једину истинску демократију на Блиском истоку. Ту су и екстремни хришћански евангелистички вјерници са југа САД који, пак, искрено вјерују да су Јевреји изабрани божји народ и да је дужност сваког хришћанина да их заштити. Они чак сматрају да ће, када Израел буде у својим историјским границама, Исус Христ доћи по други пут. Никако не треба заборавити ни такозвани геј лоби, јер је Израел једина земља у том региону у којој се организује “Парада поноса”. И ово нам све говори колико има тих различитих група које из својих разлога подржавају Израел. С друге стране, имамо и јеврејске организације и појединце који су врло често критични према политици Израела. Од Бена Сандерса, до Наома Чомског.