ОВО СЕ НИКАДА НЕ РАДИ: Ако судове послије прања посложите мокре можете тешко да се разболите

Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) наводи да 48 милиона људи сваке године оболи од болести изазваних храном, 128.000 заврши у болници, а 3.000 умре од њих. Бактерије се могу ширити на безброј начина у вашој кухињи, а лекари кажу да се опасност јавља када се најмање надате, пише Бест Лифе.

Одлагање мокрих судова може довести до бактеријске контаминације

У индустрији услуживања хране, слагање посуђа без потпуног сушења познато је као ‘мокро гнежђење’. Стручњаци кажу да ова пракса може бити опасна, јер дуготрајна влага подстиче раст бактерија и других клица.

– Многи се људи усресређују на темељно прање посуђа како би уклонили видљиве остатке хране, али такође је важно пажљиво осушити посуђе како би спречили развој бактерија и других клица на површинама посуђа – каже Кали Џонсон Арбор докторка медицине, стручњак медицинске токсикологије и директорка у Националном центру за отрове.

Џонсон Арбор напомиње да ако користите свјеже опрано посуђе које није потпуно осушено, „ризик од преноса болести вјероватно је низак“. Међутим, опрано посуђе које је остало мокро дуже време може да садржи опасне количине бактерија.

– У једној студији из 2001. истраживачи су мерили раст бактерија на прљавим, на свежем ваздуху осушеним и мокрим тањирима пронађеним у болничкој кухињи. Научници су открили да су свежем ваздуху осушени тањири имали сличну количину бактерија као и мокро посложни тањури у прва 24 сата након прања. Међутим, 48 сати након прања, мокро посложени тањири имали су значајно више бактерија него они који су осушени тако што су одложени да се осуше на ваздуху, што сугерише да продужено мокро одлгање посуђа може бити фактор ризика за раст и пренос бактерија – објашњава она.

Постоји неколико врста бактерија које ће вероватно контаминирати посуђе ако га не осушите.

„Посуђе вјероватно садржи клице које се обично налазе у рукама и устима људи који га користе. Такве бактерије укључују Стафилкок и Стрепткока врсте“, каже Џонсон-Арбор, додајући да оне могу да изазову разне болести код људи, укључујући ране, кожу инфекције и сепсу.

– Посуђе које се користи у болницама, старачким домовима или другим медицинским установама може да садржи и друге клице, укључујући бактерије које узрокују болести или гљивичне врсте као што је Кандида аурис, ако се не дезинфикује и не осуши на одговарајући начин – додаје она.

Иако сушење посуђа крпом може брзо да уклони влагу, Џонсон-Арбор каже да је најбољи начин за сушење судова дуго сушење на ваздуху на решетки.

Болести које се преносе храном, као што су Е. цоли и Салмонела, могу да живе на крпама за посуђе 48 сати или више. Истраживачки тим примећује да док 92 одсто потрошача користи кухињске крпе и сунђере као део своје рутине чишћења посуђа, само девет одсто их мИЈења свакодневно, брзином која би смањила бактеријску контаминацију. У међувремену, кориштење рештке пружа стерилније окружење за сушење посуђа, мање склоно контаминацији.

(ГЛАС СРПСКЕ)