ГДЈЕ ЈЕ ПРОБЛЕМ? Усвојитељи у Српској годинама чекају на дијете

Гдје настају проблеми код усвајања дјеце?

Најљепше је малом бићу пружити топао дом и љубав! То је неописива радост и за дијете и усвојитеље – почиње причу наша саговорница. Биолошку дјецу, каже, она и супруг нису могли да имају, због чега су одлучили да усвоје дијете.

Истиче да им је долазак дјетета у њихов дом донио велику радост и учинио да породица добије истинску сврху.

Али, тај пут није био лак. Након што су испунили све процедуре и предали захтјеве у више центара за социјални рад у Српској, чекали су четири године. Међутим, наду нису губили. Свакодневно су звали надлежне и распитивали се да ли има неко дијете којем би могли пружити дом.

Саговорница признаје да су прошли кроз искушења и разочарење, јер се процес тражења дјетета одуговлачио.

Поступак усвојења, које може бити потпуно и непотпуно, регулисан је Породичним законом. За потпуно усвојење је неопходно да су захтјев упутили брачни супружници, и да су најмање 18 година старији од дјетета. По пријему захтјева провјерава се компетентност и анамнеза потенцијалних усвојитеља. Упркос позитивној оцјени, на листи чекања буду и до три-четири године.

– Ми не можемо да дамо дијете на усвојење, уколико немамо сагласност оба биолошка родитеља и да немамо одузето судско право. Суд се јако тешко за то одлучује и дуго траје поступак – каже Ирена Јолџић, директорка Центра за социјални рад Бањалука.

Руководилац Одјењења породично-правне и дјечије заштите Мирјана Преишић истиче да је један од услова сагласнот оба родитеља, јер нису сва дјеца без родитеља. Изузетак је, напомиње, када је одузето родитељско право и тада иде дјеломично усвојење.

Међутим, број захтјева за усвајање већи је од бројa реализованих усвојења.

Мирјана Преишић наводи да се број захтјева креће од 20 до 35, те да је то несразмјерно у односу на број реализованих усвојења. Годишње један или чак ниједан, истакла је она.

Према посљедњим подацима из центара за социјални рад, у Српској је 285-оро дјеце без родитељској старања, кажу у ресорном министарству. Њих 89 смјештено је у Дом „Рада Врањешевић“ у Бањалуци.

Директорка овог дома Дарјана Кецман навела је да су најчешћи разлози за смјештај дјеце у Дом поремећени партнерски односи. Од почетка пандемије вируса корона број дјеце је удвостручен.

Дијете које нема адекватну родитељску бригу, може бити смјештено и у хранитељску породицу. Захтјев се подноси центрима за социјални рад. А бити хранитељ, корак је до усвојења!

(РТРС)