КОВАЧЕВИЋ ОБЈАСНИО: Заборавност је највећи проблем Срба

Фото: Срна

Такав је случај и са питањем очувања српског језика и проблемима, који су, наводи Ковачевић, наступили након његовог српско-хрватског периода, а којима је прије свега разлог тај што нема сагласности између политичких и лингвистичких ставова.

Према професору Ковачевићу, велики проблем је и тај што разне политичке организације и политички маркетинзи унутар самог српског народа, разграђују структуру самог језика, али и „ужасан статус ћирилице“, која је код Срба и идентитетски критеријум.

– Tу у првом реду мислим на различите притиске са родном равноправношћу. Када бисте се држали тих закона које политика хоће на силу да уведе у језик, изгубили бисте потпуно и граматичку и стилистичу структуру језика. Заправо, не бисте могли написати апсолутно ниједну реченицу коју бисте могли прочитати – каже Ковачевић, који је и професор за савремени српски језик, синтаксу, стилистику и општу лингвистику.

Он истиче да је српски језик угрожен посебно „извана“, јер они, који су његови корисници, не прихватају статус српског језика онакав какав он јесте.

Говорећи о српском језику након његовог српско-хрватског периода, Ковачевић подсјећа да су се прво осамосталили они језици који нису били лингвистички језици – најприје хрватски 1990. године увођењем новог хрватског устава, а затим бошњачки на конгресу муслиманских интелектуалаца 1993. године.

– Tако да је српски језик остао као нека врста остатка од онога што су узели Хрвати и што су мислили да узму муслимани. Чим се распала СР Југославија и Црногорци су одвојили, како су сматрали, свој дио језика, тако да српски заправо никад није званично ни верификован као одвајање од српско-хрватског – наводи Ковачевић.

Он објашњава да, с пуним правом, српски никад није званично верификован као одвајање од српско-хрватског, јер, како је чувени српски лингвиста Павле Ивић записао, од свих тих новоизњедрених језика једино се у српској језичкој политици ништа није промијенило.

– Није уопште мијењан статус ни граматички, ни лексички, ни било који – све оно што је био српско-хрватски, пренесено је даље на српски језик, што је сасвим нормално јер је и српско-хрватски био преименовани српски – каже Ковачевић.

Он напомиње да су тада наступили проблеми са статусом српског језика који су били искључиво политички, јер је српском језику само „враћен Вуков и вуковски српски“, као и име, које је једно вријеме било политички преименовано у српско-хрватски, односно хрватско-српски.

Ковачевић подсјећа да назив „политички језици“ за језике одвојене од Српског деведесетих година прошлог вијека, „због којег се буне Хрвати и неки други“, нису измислили србисти, него европска лингвистика, у првом реду Енглези.

Са становишта лингвистичких критеријума о идентитету језика који важе још од старих Грка, указује Ковачевић, то заправо нису језици, него само варијанте.

– Лингвистички језик се утемељује према лингвистичким критеријумима – према комуникативном, генетском и граматичком, структурном, а ови /политички/ дизањем руку. И ви сваки пут кад имате већину у скупштину, дизањем руку можете да прогласите или укинете поједини језик. С те стране се види да су политички језици, заправо језици привременог стања, али и да заправо нису језици – може се говорити само о варијантама – каже Ковачевић.

Он подсјећа да се у периоду када су „Хрвати и остали“ покушавали доказати да су то посебни језици, а након што је лингвиста Иво Прањковић у Загребу изјавио како се, на језичком нивоу, ради о само једном језику без обзира на то шта ко мислио, створила идеја да се направи декларација која је у Сарајеву направљена 2017. године о заједничком језику.

Ковачевић наводи да је циљ декларације био да се статус политичких језика изједначи са српским, али да је испала мањкава.

– То је декларација која је у суштини тачна, али генерално нетачна. У суштини је тачна зато што су то стварно све варијанте једнога језика, али је нетачна зато што мора постојати језик чије су варијанте, а они неће да наведу у декларацији ког језика су то варијанте. Да су то варијанте хрватског, бошњачког или црногорског, одмах би се навело. Него су све варијанте српског језика – каже Ковачевић.

Он истиче да се на стручна, лингвистичка и једино могућа објашњења о српском језику као лингвистичком језику и његовим варијантама, из Загреба, Подгорице и Сарајева постављају политички критеријуми „по којима би да се праве земаљски језици“ и игноришу лингвистички критеријуми.

Ковачевић примјећује да у Загребу, Подгорици и Сарајеву мисле да неоромантизам може да се прави на крају 20. вијека и да се народ, нација и језик стварају као што је то било на почетку 19-тог.

– Друкчије речено – да врате историју уназад потпуно и да дође до онога да велики број говорника једног језика каже – ја не припадам том језику јер сам много старији од њега. Највећи број говорника у Црној Гори који сматрају да говоре Црногорским, заправо не говоре Црногорским јер су старији од црногорског језика. Највећи број говорника у Босни и Херцеговини – Бошњака, муслимана, а то су само они који су од 1993. године, могу да кажу да су говорници бошњачког језика – објашњава Ковачевић.

Он указује да се оваквим односом према језику ствара и велики проблем у политичким односима.

– Ви морате да сарађујете на политичком нивоу, а они који не разумију политику и науку, не схватају да наука не може никако да вријеђа. Ако неко каже да је два плус два четири, а не слажете се у Сабору Хрватске или било гдје другдје, ви то не можете промијенити. Не можете промијенити лингвистичке критеријуме о идентитету језика који важе од старих Грка. Али можете да утичете на политику и да се прихватају ваши ставови – поручио је Ковачевић.

(Срна)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

СВЕЧАНО У КАСАРНИ „КОЗАРА“: Прошло је 34 године од оснивања Војске Републике Српске

У касарни "Козара" у Бањалуци обиљежава се Дан Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ и Дан Војске Републике Српске.

СТИЖЕ НЕВРИЈЕМЕ: Ауто-мото савез Српске упозорава возаче на опасне услове на путевима

ИЗ Ауто-мото савеза /АМС/ Републике Српске апелују на све учеснике у саобраћају да због најављених временских неприлика буду опрезнији током вожње, поштују органичења брзине и држе одстојање између возила.

МАРИЧИЋ: Одлазак Шмита доказ исправне политике Српске

ОДЛАЗАЈ Кристијана Шмита из БиХ доказује да је политика Републике Српске исправна и праведна, јер се годинама упозоравало на његово нелегално дјеловање у БиХ, изјавио је предсједник Градског одбора СНСД-а Бањалука Горан Маричић.

РАДНИЦИ НА ТЕРЕНУ: Санира се „криви сат“, споменик настрадалима у разорном земљотресу

У срцу Бањалуке тренутно теку радови на санацији меморијалног споменика настрадалих у земљотресу који је 1969. године разорио Бањалуку.

ЈЕДНА ОД НАЈСКУПЉИХ ДИОНИЦА У БиХ: Више од половине „Коридора 5Ц“ биће под земљом

АУТОЦЕСТЕ ФБиХ израдиле су ново рјешење једне од најкомплекснијих и најскупљих дионица Коридора 5Ц у Босни и Херцеговини — дионице Мостар сјевер – Мостар југ.

ТУЖНА ВИЈЕСТ: Преминуо протојереј-хаџи Богдан Стјепановић

ПРОТОЈЕРЕЈ-хаџи Богдан Стјепановић је преминуо, а вијест о његовој смрти са великом тугом подијељена је на друштвеним мрежама.

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВСТВО: У Републици Српској нема хантавируса

У Републици Српској тренутно нема регистрованих случајева мишије грознице изазване хантавирусом, потврђено је из Института за јавно здравство Републике Српске.

ПЛАНИРАНИ БРОЈНИ ПАНЕЛИ И ОБРАЋАЊА: Почиње Јахорина економски форум

На Јахорини је данас званично отворен Јахорина економски форум под називом "Западни Блакан 2030: Интеграције, иновације, одрживи раст".

СТРАВИЧАН ЗЛОЧИН У БЕОГРАДУ: Жена мужу зарила дрвени предмет у срце

СТРАВИЧАН злочин догодио се рано јутрос у Београду, када је жена убила мужа.

ПРЕД ПОСЛАНИЦИМА ИЗМЈЕНЕ ЗАКОНА О ПАРТИЦИПАЦИЈИ: Лијечење у Српској би могло бити много скупље

ХИТНЕ измјене Закона о обавезном здравственом осигурању наћи ће се 19. маја пред посланицама Народне скупштине Републике Српске, а између осталих, предложено је брисање горње границе партиципације, што би директно угрозило пацијенте који би, на примјер, за операцију која кошта 10.000 КМ, требало да издвоје и до 5.000 КМ партиципације.