ИСПОВИЈЕСТ БАЊАЛУЧАНКЕ КОЈА ЈЕ ПОБИЈЕДИЛА РАК „Забранила сам себи да се сажаљевам, борила сам се!“

Фото: Александра Бузаџија Фацебоок

Њен живот прије болести трајао је 18 година, не баш дуго да би дијагнозу олако прихватила, али је трајао и захваљујући правоременој реакцији И помоћи добрих људи, траје још увијек.

– Симптоми су почели у јуну 2012. године, након завршетка школе. Били су то физички симптоми са благим болом у пређелу десне ноге, на поткољеници. На прве симптоме нисам много обраћала пажњу мислећи да је бол од неког ударца. Крајем августа, почетком септембра се појавио оток и тада сам већ осјећала да је ту нешто чудно, што живи и расте у мени. У октобру сам се јавила доктору – прича Александра.

Александра наводи како се прво обратила у Завод за физикалну медицину и рехабилитацију, гђе ју је примио и прегледао др Дејан Ћурлик, ортопед специјалиста. Урађен јој је рентген снимак.

– На основу урађеног рентген снимка рекао је да је оно што виде циста, нису били сигурни каквог је карактера, али су сумњали да би могао бити карцином (Остеосарцома фибулае), па су ме послали на онкологију на Паприковац. Горе ме је тај први пут прегледао онколог Врањеш. Након што су одрађени потребни снимци и утврђено да у Бањалуци и нису сигурни да се може учинити све најефикасније, јер је дијагноза 99% карцином поткољенице (Остеосарцома фибулае), послали су ме да 24. октобра одем на преглед код доктора Александра Ђорђевића на ИОХБ Бањица у Београду. Преглед је био договорен између доктора, а трошкове истог, као и наредне одласке у Београд финансирао је Фонд ЗО Републике Српске – каже Александра.

– Тамо је доктор Ђорђевић приликом прегледаног снимка, био оптимистичан, рекао ми је да ће лијечење трајати 9 мјесеци до годину дана, да ћу након одрађене биопсије примати хемиотерапије, те имати операциони захват. У сваком случају након првог прегледа, поред страха и свега што пролази кроз главу, памтим да ми је његов став према свему томе много значио, јер је уливао наду да ће све бити добро, и ако сам имала велике падове крвне слике, толике да су некада приликом повратка у Бањалуку на ођел онкологије, одређени параметри били прениски. Све је било у вриједностима испод сваке нормале, па сам добијала дозе крви, плазме, чистих тромбоцита, ињекција како би се вриједности подигле – додаје Александра.

Злоћудни је тумор, урадиће се биопсија, лијечи се 9 месеци до једну годину. А мени у глави ођекује то “лијечи се”, јер опет срећница сам. Замисли, постоје и они који се не лијече!”, прича ова ђевојка своја искуства.

Вријеме лијечења, Александра је проводила у болници, свих 12 мјесеци.

– Када бих све спојила можда сам два мјесеца била у својој кући, или ипак ни толико. Вријеме проведено у изолацији, поправљајући крвну слику, било је мучно, колико психички, толико и физички. Али нисам се дала, нису ме ни доктори дали. Борили смо се. Затварање једне од соба на непознато вријеме било је једна од тежих ствари, ја остајем сама у та четири хладна зида, ту проведених толико исцрпљујућих сати, чекајући нову инфузију, нову дозу крви и тако у недоглед након сваке хемиотерапије. Било је ту толико тишине, толико питања, толико усамљених сати, толико нејасноћа. Али и толико снаге, забранила сам себи да се сажаљевам – каже Александра.

Александра наводи да је утјеху налазила у одласку у цркву неђељом. Присуство молитви јој је кријепило душу, а свака молитва за њено оздрављење, тјерала јој је сузе на очи.

– Спољашњи изглед ми се тада промијенио, поред штака и мараме на глави које су биле неизоставни дио мене. Перику нисам носила, купила јесам, мислећи да нећу изаћи никуда без ње, али било је супротно, никако је нисам носила. Била је неприродна, не моја. Немојте се осјећати мање вриједнима без косе, уживајте и тада. На крају ми је било олакшање јер главу оперем за минут и мање – додаје Александра.

С обзиром на то да је хемиотерапије примала на Институту онкологије и радиологије Србије, на дјечијем одјељењу. Најдражи тренуци су били они које је провела уз дјечака од двије и по године.

– Памтим све моменте с њим од оног момента кад је дозволио да му се приближим, сву пажњу према мени, јер замислите двогодишње дијете које вам држи облог на пуклој вени и пита да ли ‘боји’, те прекорним очима гледа медицинску сестру јер се усудила дирати мене, његову Сандру. Остао је у болници послије мене – каже Александра.

27. новембар је био дан када је завршила са тридесетом сеансом зрачења и када је изашла са Института, са неколико центиметара косе, осмјехом на лицу и сузама у очима.

– Остављам своје хероје да и даље бију битке, остављам своје ‘маве ћеваве’, јер тако смо се звали некада, а тако бих вољела да сам их све могла повести са собом далеко од тог мјеста – додаје Александра.

– Живот послије дијагностиковања рака, или било које друге теже болести, хвата посве другу нит и прелази у другу димензију, у димензију у којој себе морамо ставити на прво мјесто. На све то волим и свој ожиљак, своју десну страну, и ако није идеална. Шта је то данас уопште идеално?! Многе ствари данас доживљавам другачије јер све је то живот – каже Александра.

Током лијечења покренуто је неколико хуманитарних акција. Прве су биле комшије из Горње Пискавице гђе Александра и живи, затим и у неколико средњих школа и на Филолошком факултету, те у једној радњи на Лаушу, гдје су добри људи организовали акцију пошто су ту куповали намирнице при повратку с контрола.

Александра тренутно има 28 година, живи са родитељима, у Горњој Пискавици, запослена је, нормално обавља све животне активности. У колективу на послу се осјећа прихваћено. Задовољна је собом и својим тренутним стањем.

С обзиром да је златни септембар – мјесец подизања свијести о дјечијем раку, а да је рак костију (Остеосарцома), дијагноза карактеристична за адолесценте, надамо се да ће неке од Александриних ријечи некоме бити од помоћи у процесу излијечења.

(БањалучкеПриче)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

РОЂЕНО 14 БЕБА: Дјевојчице у благој предности

 У РЕПУББЛИЦИ Српској у протекла 24 часа рођено је 14 беба, осам дјечака и шест дјевојчица, речено је Срни у породилиштима.

ЦИЈЕНЕ СМЈЕШТАЈА И ХРАНЕ У СТУДЕНТСКОМ ДОМУ У БАЊАЛУЦИ: Ево какви су услови за студенте

ЗА многе студенте долазак у Бањалуку значи и први одлазак од куће. Док родитељи брину како ће финансирати студирање, млади траже мјесто у ком ће моћи да уче, живе и осјећају се сигурно.

ДОДИК: Вучић има моју пуну подршку

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик поручио је да Александар Вучић, који је вечерас поднио оставку на мјесто предсједника Србије, има његову пуну подршку, да је оснажио Србију, економски је подигао и с ауторитетом матице ставио национални интерес на прво мјесто.

ВУЧИЋ ЗВАНИЧНО ДАО ОСТАВКУ НА МЈЕСТО ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ: „Тај нови мораће да чува наше национане интересе и наш народ на КиМ“

АЛЕКСАНДАР Вучић је током обраћања у згради Председништва званично поднио оставку на мјесту предсједника Републике Србије.

ОДУЗЕТА ИМ ДОЗВОЛА, АЛИ И ДАЉЕ ВОЗЕ: Више од 500 случајева у Српској

OД јануара до септембра 2026. године из саобраћаја је искључено укупно 17.124 возача. Међу њима и 522 возача који су возили у периоду када им је управљање моторним возилом било забрањено.

ОДЛИКОВАНИ БОРЦИ У СРПСКОЈ ЧЕКАЈУ ИСПЛАТУ: Ево ко има право на новчану накнаду

НОВЧАНА накнада за прошлу годину, коју примају одликовани борци, исплаћена је у првом кварталу ове године.

„ОЧЕКУЈЕМ ЈОШ НАПАДА, ПОДМЕТАЊА И ОПТУЖБИ“: Блануша коментарисао политичку кампању

ПРОФЕСОР Бранко Блануша, кандидат Српске демократске странке за предсједника Републике Српске, обратио се данас јавности поводом, како је навео, незапамћене прљаве кампање СНСД-а и њихових кандидата.

ГУЖВЕ НА ГРАНИЦАМА: Ево гдје возачи најдуже чекају

НА граничним прелазима Изачић, Велика Кладуша, Козарска Дубица, Костајница, Нови Град, Градина, Орашје и Брод појачана је фреквенција возила на излазу, а на граничним прелазима Градишка/Горњи Варош дуго се чека у међупростору, на улазу у Хрватску.

ДОДИК: Сакс је говорио оно што су други шапутали – да мали народи имају право на свој пут

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик пожелио је добродошлицу професору Универзитета Колумбија Џефрију Саксу, истичући да Република Српска цијени истинске пријатеље и отворен разговор с људима који знање, искуство и храброст стављају на праву страну историје.

ЏЕФРИ САКС НАКОН САСТАНКА У БАЊАЛУЦИ: „Оптимиста сам у погледу смиривања тензија у свијету“ (ФОТО)

ЈЕДАН од најпознатијих свјетских економиста, професор Универзитета Колумбија Џефри Сакс рекао је данас у Бањалуци да је оптимиста у погледу могућности за побољшање ситуације у свијету, истичући значај дијалога и бољег разумијевања међу свјетским лидерима за смиривање глобалних тензија.