„СРПСКИ ТИТАНИК“ ОДНИО 100 ЖИВОТА: Годишњица највеће ријечне несреће на Балкану

Фото: Принтскрин/Јутјуб

Један од преживјелих 28 путника, тада студент географије, за Тањуг каже да и данас памти детаље несреће и људске судбине и страдалих и преживјелих као и оно што су тада „Политика“ и „Борба“ писали о тој најтежој несрећи на српским ријекама икада – о потонућу брода „Ниш“, који је саобраћао на редовној ријечној линији Београд-Земун.

Додаје да и данас жали што никада није постављена плоча која ће подсјећати на тај 9. септембар 1952. када је за само неколико минута на ријечном дну заршило 55 људи и дјеце, а још толико их се удавило и што већ ову велику годишњицу нико није обиљежио, као увијек до сада, када су преживјели у Саву пуштали вијенац са 130 свијећа.

– Чеси су на малој ријеци где се удавило десетак мештана поставили спомен таблу, они памте трагедије – рекао је Гркинић и изразио жаљење што је надјачала култура заборављања.

Колико су околности биле тешке, каже, говори и чињеница да такво невријеме никада више није видио и то што је несрећа показала да је ни најискуснији нису преживјели.

У несрећи су тако, како додаје, страдали и Вера Ердељан првак Србије у пливању, али и и капетан дуге пловидбе Томашић, који је прошао сва свјетска мора – испливао је, али му је на обали код Небојшине куле отказало срце.

– Тога дана враћао сам се са факултета, на повратку сам увек користио речни превоз – имао сам студентску карту, ускочио сам у брод који је кретао из Пристаништа, журио сам да стигнем на ручак у два – рекао је професор који чува сат који је тога дана тачно у 13.09, у вријеме несреће, престао да ради и никада га више није поправио.

– На броду сам видио разредну Емилију Катић и Ацу домара из Земунске гимназије, носио је пуну корпу старих новина из “Политике“ за брисање прозора у школи, кажу да је та корпа помогла некоме да се спаси – присјећа се он.

Он каже да је вјетар ударио изненада.

– Ветар је ударио изненада, брод се преврнуо, настала је густа магла ништа се није видело… Падао је град већи него кокошије јаје, ударао нас је, нисам знао како да сачувам главу, више ме је то плашило него људи који су вриштали – рекао је Гркинић.

Гркинић додаје да упркос свему никада није био смиренији.

– Нечији мушки шешир је допливао као спас, ставио сам га на главу и већ тада сам био сигуран да ћу преживети. Када се дигла магла дошли су да нас спасавају, рекао сам да могу да испливам јер сам одрастао на Дунаву – навео је он и додао да је касније помагао да се убаце људи у војни камион, да их одвезу на ВМА.

Разредну је спасио Васа кога је претходне године срушила на август, а Ацу нико.

– И данас, седам деценија и два дана касније, памтим девојчицу из Сарајева која је викала где је моја мама, неизбрисива ми је слика како иде према Дунаву да је тражи, то ме пресекло, као и слика старог свештеника руске цркве из Земунског парка, дуге седе браде, како се скупио и молио када је вода продирала. Сећам се и мајке две девојчице која је легла преко колица и све три прогутала је вода – навео је професор.

Подсјећа да је брод „Ниш“ свакодневно саобраћао на линији Београд – Земун, да је тог дана био крцат, јер је мост био затворен, да је то била трагедија због које је проглашена тродневна жалост.

– Било нас је доста са сталним картама. Брод је био крцат, а капацитет 60, 70 путника. Било нас је више од 130, по нашим проценама и 150 а нас 28, 30 се спасило, остали су се подавили. Моја другарица студент фармације Олга Ђурић је страдала, а од нас Земунаца, који су се спасили и живи су Биљана Фекете, Лјуба Миловановић али због старости нису више у стању да говоре“, рекао је Гркинић који и даље сања да ће ипак бити постављена спомен табла као свједочанство на трагедију коју је и књижевница Аница Петровић описала у поеми „Земунски Титаник“.

Подсјећа да исту жељу дијели и аутор романа „Бродолом“ Влада Арсић.

Гркинић каже да му вријеме није помогло да заборави трагедију, као ни машинисти Драгану Јовановићу, који је касније доживио нервни слом, јер се сматрао лично одговорним за смрт младог колеге кога је замолио да одради још ту једну вожњу, па да иде кући.

Додаје и да још памти лијеву покидану еполету официра којем је помагао да се спаси, као и ланац којим му је за руку била везана торба у којој је вјероватно имао важна документа.

• Вера Ердељан се удавила, била је првак у пливању, а њена другарица која је била хрома није – каже он.

Гркинић и додаје да је тај детаљ о другарици чуо када је био у полицији. Додаје да је као преживјели добио одштету од 16.000 динара таман довољно за студентску карту до краја студија.

Истрага је показала да је разлог несреће виша сила и невјероватан сплет околности. Говорило се и да је тежиште брода помјерено при замјени парне машине знатно лакшим дизел мотором, као и да је на мјесту несреће корито продубљавано, што је био један од разлога за ријечни вртлог.

Професор каже да је желио да отркије узрок трагедије, да је нашао инжењера из Новог Сада који је рекао да онај који је вршио реформу није добро поставио стаблизаторе већ их је у име модрернизације заборавио, тако да је брод изгубио тежиште – умјесто двије тоне угља, 200 литара дизела нису могли да поставе равнотежу.

Гркинић је навео да су налаз демантовали из Југословенског ријечног бродарства.

Извјештаји из тог времена, како су писали медији, говорили су о најмање 126 жртава, али тачан број није утврђен. Била је то највећа трагедија у историји југословенског ријечног бродарства. „Ниш“ је потонуо за свега три минута, пет минута након изласка из Пристаништа.

Напорима посаде брода “Соча“ и других радника, брод је до јутра извађен са дубине од 14 метара. Гњураци су затекли језив призор – мртвог морнара како грли катарку брода и још 55 лешева, од тога седморо дјеце.

Медији су наводили примјер и Ане Бајзерт, текстилне раднице, која није знала да плива, али су је таласи, који су прогутали њену кћерку, живу донијели до обале, као и човјека који је сретан испливао на обалу мислећи да је спасио своје дијете, али је спасио туђе.

(Танјуг)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„МОЈА ГЛАВА, МОЈА БРИГА“ У Бањалуци обиљежен Свјетски дан мултипле склерозе

ПОД слоганом "Моја глава, моја брига" у Бањалуци је обиљежен Свјетски дан мултипле склерозе, с посебним акцентом на значај очувања менталног здравља пацијената.

ЈЕЗИВ ЗЛОЧИН У БЕЧЕЈУ: Малољетник убио оца, па позвао полицију

МАЛОЉЕТНИК се сумњичи да је синоћ,  у породичној кући, усмртио оца (54).

БИО АМБАСАДОР У СРБИЈИ И РУСИЈИ: Италијан Ланди је званично кандидат за високог представника у БиХ

ИТАЛИЈАНСКИ дипломата Антонио Занарди Ланди и службено је кандидат за високог представника у БиХ, потврђено је портал Политички.ба из више дипломатских извора.

УПРКОС ПРОТИВЉЕЊУ АРНАУТОВИЋА: ЦИК након драме овјерио кандидатуру СНСД-а на предстојећим изборима

УПРКОС противљењу Суада Арнаутовића, члана Централне изборне комисије БиХ (ЦИК), ова институција овјерила је кандидатуру СНСД-а за учешће на општим изборима, а коју је потписао Милорад Додик, предсједник СНСД-а.

„ОКРШАЈ“ МИНИЋА И СТАНИЋА: Да ли су припадници МУП-а службеним возилима шверцовали кокаин?

САВО Минић, премијер Републике Српске, и Жељко Будимир, министар унутрашњих послова Републике Српске, позвали су Перицу Станића, бившег директора СИПА, да поднесе кривичне пријаве поводом навода да поједини припадници МУП-а службеним возилима и уз помоћ политике превозе веће количине кокаина.

ОДЛУКА ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА: Новац који су вјерници приложили Часном појасу Богородице иде Србима на Космету

САВ новац приложен током поклоњења вјерника Часном појасу Пресвете Богородице у Београду, биће употријебљен за помоћ српским породицама на Косову и Метохији и у друге човјекољубиве сврхе, одлучио је Његова светост патријарх српски Порфирије.

ЂАЈИЋ ПРОМИЈЕНИО ПЛОЧУ: „Српској је потребна промјена система“

ЕКОНОМСКИ систем Републике Српске је скоро уништен и могао би тотално да се уруши. У Српској све одлуке доноси један центар моћи, док се други ништа не питају, оцијенио је предсједник странке „Воља народа Српске др Владо Ђајић“ у емисији „МАТ“ БН телевизије.

СТИГЛО ПИСМО ИЗ ХАГА: Младић писао свом саборцу Бориславу Ђурђевићу

НАКОН великог интересовања које је у најширој јавности изазвала књига „Свједок времена - Од Словеније до Главног штаба ВРС“, аутора ратног члана Главног штаба ВРС Борислава Ђурђевића, објављене у издању Организације старјешина ВРС из Бањалуке, огласио се и сам некадашњи командант Главног штаба генерал Ратко Младић, чије име се често помиње у књизи.

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ: Планирано 9.840 мјеста

МИНИСТАРСТВО просвјете и културе Републике Српске објавило је данас конкурс за упис ученика у први разред средњих школа у школској 2026/27. години, а планиран је упис 9.840 ученика у 13 струка и 77 занимања.

„СРБИЈА ОДЕ У НЕБЕСА У ОДНОСУ НА ЗЕМЉЕ РЕГИОНА“ Историјски значај Вучићеве посјете Кини (ФОТО)

ИСТОРИЈСКА посјета предсједника Србије, Александра Вучића Кини, осим што је главна тема како домаћих тако и страних медија, за Србију је од непроцјењивог значаја. Вучић је у Кини боравио на позив кинеског предсједника Си Ђинпинга, а оно што се посебно треба истаћи је разговор са представницима чак 29 компанија, те довођење вредних инвестиција у нашу земљу. Посебну пажњу јавности привукли су роботи и вест да ускоро стижу у Србију!