НИЧЕ НОВА БОЛНИЦА У ТРЕБИЊУ: Шеранић – Српска константно ради на изградњи и обнови здравствених установа

Према његовим ријечима, у новој болници у Зворнику дошло се до унутрашњих радова, у болници у Добоју креће фаза набавке опреме, а завршава се и реконструкција у болници у Фочи.

– У условима украјинске кризе и пандемије вируса корона тржиште медицинске опреме је у захтјевном режиму и тешко се долази до опреме, али се трудимо да то ријешимо. Да није било тих криза, вјерујем да би ове пројекте већ завршили – рекао је Шеранић.

Ресорни министар је навео да је у плану изградња медицинског комплекса у бањалучком насељу Паприковац гдје би били смјештени Медицински факултет, Медицинска школа, Факултет здравствене његе и Центар за биомедицинска истраживања, за шта је Европска инвестициона банка већ одобрила средства, али је потребно да буду завршене процедуре на нивоу БиХ да би се кренуло у реализацију.

Шеранић је истакао и пројекат који се односи на психијатријске установе, а који подразумијева пресељење Клинике за психијатрију у Универзитетском клиничком центру /УКЦ/ на Паприковац, као и реконструкцију и адаптацију Специјалне болнице за хроничну психијатрију Модрича, Психијатријске болнице на Сокоцу и Дома за лица са инвалидитетом у Вишеграду.

– Ради се Онкологија у оквиру УКЦ-а коју финансира Валда Српске, завршавамо бању ‘Шехер’ заједно са Заводом за физикалну медицину и рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“, а кроз активности овог завода планирамо изградњу ортопедске клинике у Слатини – навео је Шеранић.

НИЗ СИСТЕМСКИХ ЗАКОНА ЗА БОЉУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

Осим активности на изградњи болница и набавци опреме за домове здравља, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске је радило и на доношењу системских закона, те је кроз измјене и допуне Закона о заштити становништва од заразних болести уведена ХПВ вакцина и ради се на дефинисању ко и када ће примити ову вакцину.

– Морамо се окренути превенцији што је могуће више. За хумани папилома вирус је познато да у највећем броју случајева изазива карцином грлића материце, мада и остале врсте карцинома могу бити изазване овим вирусом – нагласио је Шеранић.

Он је рекао да је Законом о здравственој заштити дефинисано да радник има право на слободан дан на терет послодавца за превентивне прегледе, што је важно са становишта републичких скрининг програма на одређене карциноме, те је у систему здравствене заштите дефинисано да су дјеца лица до 18 година, док је раније граница била 15 година јер се тада стицала могућност за радну способност.

– Законски смо дефинисали и транспарентне листе чекања, установе су у обавези, као и Фонд здрасвтвеног осигурања, да израде упутство о вођењу листи чекања и ажурирања и обавјештавању грађана о њиховим правима – истакао је Шеранић.

Када је ријеч о Закону о евиденцији и медицинској документацији, ресорни министар каже да овим актом здравствени систем уводе у 21. вијек када је ријеч о дигитализацији и информатизацији и да је при крају пројекат Интегрисани здравствени информациони систем који ће олакшати реализацију свега што су у том смислу замислили.

Шеранић је навео да је Нацртом о обавезном здравственом осигурању предвиђено да грађани који болују од малигних болести имају 100 одсто рефундацију плате, а иста ствар је предвиђена и за жене које морају да одржавају трудноћу, чиме се доприноси реализацији демографске политике Владе Републике Српске.

ОД АВГУСТА ПЛАТЕ ВЕЋЕ ЗА 100 КМ

Једна од важнијих активности Министарства односила се и на финансијску стабилизацију здравственог система, прије свега на реализацију програма Владе који се односи на обавезу измирења доприноса за пензијски стаж радницима којима нису били претходно уплаћени а стичу услове за одлазак у пензију.

Осим тога, додао је Шеранић, ради се и на повећању плата здравственим радницима, те је повећана цијена рада, а од августа ће кроз коефицијенте бити повећање од 100 КМ.

Шеранић је подсјетио да се цијена рада мијењала и 2019. године, а прошле године у два наврата се мијењао и закон о платама са повећањима која су достизала до осам одсто за ниже плате и шест одсто за више плате, те потом опет повећање од пет одсто.

– Номинално се плата медицинске сестре повећала у том неком периоду за око 40 одсто. Наравно да требамо размишљати како да то буде и више, јер сви који раде у здравству раде тежак и одговоран посао, али Влада није сједила скрштених руку – рекао је Шеранић.

ВАКЦИНУ ПРОТИВ ВИРУСА КОРОНА ПРИМИЛО ВИШЕ ОД 40 ОДСТО СТАНОВНИШТВА

Он је похвалио рад здравствених радника, посебно у периоду пандемије вируса корона, за коју каже да није завршена и да у свијету расте број заражених усљед повећаног кретања становништва.

– Сви смо добро научили које мјере нам могу помоћи, како и на који начин да се заштитимо у тренутку када се распламса епидемија. Усмјераваћемо активности здравствених установа и грађана, али одлука је на појединцу који мора да учествује у заштити свога и туђег здравља – нагласио је Шеранић.

Он је навео да је у Српској вакцину против вируса корона примило више од 40 одсто становништва, али вјерује да је тај проценат и већи имајући у виду да су многи одлазили у Србију на вакцинацију.

УСПЈЕШАН РАД ФОНДОВА У СИСТЕМУ ЗДРАВСТВЕНЕ И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Када је ријеч о социјалној заштити, Шеранић је рекао да је систем дјечије заштите доживио велика унапређења и да је у неколико наврата мијењан закон о дјечијој заштити гдје су настојали да оно што су увели кроз допринос у систему дјечије заштите врати се грађанима.

– Кроз тај систем прошле године смо први пут увели дјечији додатак за прво дијете, малтене 100 одсто повећали дјечији додатак за друго, треће, четврто дијете. Повећали смо и накнаду за породиље за 100 одсто, увели смо плату родитеља-неговатеља да би помогли тим породицама – рекао је Шеранић.

Он је похвалио пројекат „Социјализација дјеце“ који реализује Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске, али и пројекат супервизије и подршке социјалним радницима, на бази којег је урађен исти пројекат и за медицинске сестре.

Шеранић је похвалио и Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству, који је основан на иницијативу тадашњег предсједника Републике Милорада Додика, а којим је системски ријешено важно питање, односно омогућена дијагностика и лијечење дјеце у иностранству када то није могуће у здравственим установама у Српској.

– Када је ријеч о Фонду здравственог осигурања, колеге су ту урадиле огроман посао у протекле двије године када говоримо о финансирању здравствених услуга, о одржавању финансијске стабилизације. Са тог аспекта су са здравственим установама направили врло добру фузију и омогућили да грађанин не размишља шта и на који начин може да добије од здравствене услуге – истакао је Шеранић.

Он је подсјетио да су ријешена сва дуговања са Србијом, да је омогућено да се грађани упућују на лијечење у иностранство и да им 100 одсто буде плаћено.

Шеранић је закључио да ништа од овога не би могао да ради као ресорни министар ако би размишљао о санкцијама које су му увеле САД, јер је по Уставу и законима обавезан да реализује закључке Народне скупштине Српске и планове и програм Владе Српске.

(Срна)