ПОСЛАСТИЦА ЗА ЉУБИТЕЉЕ ПРИРОДЕ: „Кајак кану Дрина фест“ одушевио посјетиоце у Фочи

Фото: Срна

У спусту дугом близу 20 километара учествовало је двадесетак кануа, кајака и рафтинг чамаца.

Међу учесницима било је и студената из Италије који у Фочи студирају медицину на енглеском језику.

Франческо Торке са Сицилије каже да је спуст био занимљив и веома узбудљив.

– Људи, дођите овдје, ово је била најузбудљивија ствар у мом животу. Дрина је прелијепа, љепша него наше ријеке на Сицилији. Фоча је баш занимљива – рекао је Торке, који је за свега пет мјесеци боравка у Фочи научио да течно говори српски језик.

Најстарији учесник спуста, шездесетједногодишњи Фочак Ранко Савић редован је и на регати Дрином, која ће се и ове године одржати у јулу, а чији је он незванични капетан.

– Срцем и душом везан сам за Дрину, овдје сам одрастао, научио пливати. Мислим да је Дрина неправедно запостављена, част Тари, Уни и свим ријекама, али Дрина у горњем току је једноставно непоновљива – и велика, има букова, чиста, бистра – рекао је Савић.

Он је изразио увјерење да ће већ наредне године „Кајак кану фест“ имати вишеструко већи број учесника и позвао је све љубитеље природе да обавезно дођу.

Вожња кануом захтијева мало вјежбе, да би се научила одржавати равнотежа у чамцу.

Ана Пухало из Фоче каже да је лако научити управљати овом врстом чамца, те да је на спусту било лијепо и опуштено.

– Брже је него регата Дрином, другачије је, искуство које бих свакоме препоручила да проба – рекла је млада Фочанка.

Младен Мандић из Туристичке организације Фоча, који годинама уназад организује и регату Дрином, истиче да је Дрина потцијењена у односу на Тару и да им је циљ да повежу понуду рафтинг кампова на Тари и почетном току Дрине, односно туристичке центра изван града, са самим центром Фоче.

– На првом `Кајак кану Дрина фесту` акценат је да видимо колика је заинтересованост за ову манифестацију и да радимо на безбједности и правилима понашања на води. Сви учесници имају потребну опрему – прслуке, одијела, кациге и придржавамо се свих правила – каже Мандић.

Он је поручио да Дрина, која се некада звала Зеленика, у горњем току има најљепшу боју и прелијепе пјешчане плаже идеалне за одмор у природи.

Директор Туристичке организације Фоча Споменка Попадић каже да су спуст обезбјеђивали припадници Цивилне заштите и спасиоци са међународним сертификатима.

– Ово је први `Кајак кану фест` у циљу промоције ријеке Дрине и нове туристичке понуде, а и да повежемо природне љепоте дуж комплетног тока ријеке Дрине до самог центра града. Велики број младих заинтереосван је за ову врсту спорта и на овај начин желимо да подржимо њихову идеју да организују клуб – рекла је Попадићева.

Она је навела да су због непредвиђених проблема учешће отказали гости из Горажда, Бањалуке и са Сокоца уз обећање да сљедеће године обавезно долазе.

По доласку у Фочу, на базену Аква парк Ушће, чланови новооснованог Кајак-кану клуба „Тара рафт“ омогућили су бројним малишанима да се опробају и вожњи чамаца.

У „Кајак кану фесту“ учествовала је и продукцијска екипа из Србије „У акцији са Тамаром“, која у Фочи реновира кућу за једну породицу, а успут снима и све туристичке атракције ове општине.

На истом дијелу тока Дрине, 31. јула одржаће се већ традиционална регата у оквиру манифестације „Дринска авантура“.

(Срна)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ОСКРНАВЉЕН ЂУРЂЕВ ГРАД: На Зворничкој тврђави осванули графит ратне заставе тзв. Армије БиХ и увредљиви натписи (ФОТО)

НА једној од највећих тврђава средњовјековне Босне - Зворничкој тврђави, познатој као Ђурђев град, освануо је графит ратне заставе тзв. Армије РБиХ.

ШИПТАРСКИ СНАЈПЕРИСТИ ИЗНАД СРПСКОГ МАНАСТИРА НА КиМ: Наоружани претресали вјернике на молитви (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНЕ фотографије до којих су дошле "Новости" приказују наоружане шиптарске снајперисте на позицијама изнад манастира Светих архангела код Призрена, у тренутку кад су се вјерници окупљали у овој светињи поводом обиљежавања славе.

ИЗБАЦУЈУ ИХ ЗБОГ НАСИЛНОГ ПОНАШАЊА ПРЕМА ПРОФЕСОРИМА: Ово су најчешћи разлози због којих су искључени ученици из школа у Српској

ИСКЉУЧЕЊЕ из школе најстрожа је казна пред којом се у протеклих пет година нашло 114 средњошколаца у Српској, а највише због бјежања са наставе. Надлежни поручују да се закон мора поштовати, истичући да суштина није у кажњавању дјеце, него у васпитању и правовременој подршци.

ПРЕД НАМА ВРЕО ДАН: Температуре преко 35 степени

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ данас ће бити претежно сунчано и врло топло вријеме, уз температуру ваздуха до 38 Целзијусових степени.

ТРУДНА ВИКТОРИЈА (27) И ЊЕН СИН (3) ТРАГИЧНО ПОГИНУЛИ: Несрећа у бачком мјесту леди крв у жилама

ВИЈЕСТ о страховитој несрећи на прузи код Оџака, и трагичној погибији младе мајке Викторије С. (27) из Куле и њеног трогодишњег сина, завила је ово бачко мјесто у црно.

ЕЛБРУС ЈЕ ТОГ ДАНА ПОКАЗАО СВОЈЕ НАЈОПАСНИЈЕ ЛИЦЕ: Планинар из Билеће се вратио након кобне експедиције

НАКОН петнаестодневне експедиције "Казбек–Елбрус", члан Планинарског друштва "Коритник" из Билеће Владета Драгојевић вратио се кући са незаборавним искуством, али и сјећањем на трагедију која је потресла планинарски регион.

СВИРЕПО УБИЛА ДЈЕЧАКА САМО ЗАТО ШТО ЈЕ СРБИН: Жена монструм Елфета Весели наводно ужива све погодности у затвору, дозвољавају јој да изађе на слободу и на више дана

ПРЕДСЈЕДНИКА ДНС-а Ненада Нешић јуче је контактирало више узнемирених грађана, који су затражили да се нешто учини јер жена монструм Елфета Весели, која је свирепо убила једанаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића из Доње Каменице, ужива све ванзатворске погодности.

ЗАКАЗАНИ РАДОВИ: Ове улице у Бањалуци сутра без струје

ЗБОГ најављених радова сутра ће доћи до редукције у испоруци електричне енергије, саопштено је из Електрокрајине.

СТАЊЕ НА ГРАНИЦАМА: Дуге колоне на овим прелазима

ДУГЕ колоне путничких возила чекају на улазу у БиХ на граничном прелазу Велика Кладуша, а на излазу на прелазима Изачић према Хрватској и Делеуша према Црној Гори, саопштено је из Ауто-мото савеза Републике Српске.

МЛАЂЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СВЕ ТЕЖЕ РАЗУМИЈУ ЊЕГОШЕВ ЈЕЗИК: Интервју Др. Љубомир И. Милутиновић, професор Универзитета у Бањалуци

ИПАК остаје у колективном памћењу, његови се стихови користе као оријентир у разумевању историје.