ЗАТИРАЊЕ СРБА НА КОЗАРИ: Најстрашнији злочини над цивилима

Фото: Принтскрин/Јутјуб

Уз подршку мађарских ријечних бродова, 40.000 њемачких и хрватских војника затворило је обруч око слободне територије козарске области.

У опкољеном подручју збјег са око 80.000 српских цивила бранило је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда.

Послије 50 дана тешких борби, у којима су махом српски партизани испољили масовни хероизам, те након погибије 1.700 бранилаца, мјестимично је пробијен обруч и спасено је нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи ипак надјачали.

Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године након 38 дана огорчених борби и великог отпора Срба.

Спалили су и опљачкали сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 српских цивила отјерали у логоре, махом у Јасеновац.

Био је то испланирани геноцид. Убијана су дјеца, људи средње доби и старци.

Окупатори су ликвидирали чак и домаће животиње и стоку.

Неравноправна битка 

У прољеће 1942. године партизанске јединице, које су знатном већином чинили Срби избјегли из својих кућа пред усташама, у централној и западној Босни ослободиле су Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Приједор.

Затим је 20. маја основана Прва крајишка бригада. Слободна територија простирала се од ријеке Саве до планина Козаре и Грмеча.

Њемачке снаге, уз велико учешће усташа и домобрана, организовале су напад на Козару као најактивније жариште отпора.

Козарске Србе и партизанске снаге напало је 11.000 официра, подофицира и војника Вермахта, те 20.000 усташа и домобрана, а Мађари су учествовали са пет топовњача ријечне флотиле.

Партизанска формација на Козари – Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника, али је регрутовала резерве из 60.000 цивила на слободној територији.

Пробој и страдање

Напад је почео 10. јуна и кренуло је систематско потискивање и изнуривање бранилаца. Одбрана, у почетку врло успјешна, након десетак дана почела је да посустаје усљед губитака, замора и нестанка муниције.

Суочени са немогућношћу даљег одолијевања, борци Другог крајишког одреда одлучили су се за пробој из обруча 3. јула 1942. године у југозападном дијелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође, у сјеверозападној Босни.

Кроз све линије обруча пробио се знатан дио Одреда и дио збјега од више хиљада цивила.

Ликвидације и разна звјерства

Нападачи су у зору затворили обруч и кренули у „прочешљавање“ Козаре. Већ првог дана ликвидирана је партизанска болница и побијено око 300 рањеника.

Током наредне двије седмице снаге Нијемаца и јединице фашистичке Независне Државе Хрватске – усташе и домобрани – брутално су се обрачунали на српским становништвом које није успјело да прође кроз обруч.

Један број убијен је на лицу мјеста, док је већина транспортована у логоре. Била је очигледна намјера да се то подручје потпуно испразни од становништва.

Око 68.000 становника депортовано је у логоре. Укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износио је 35.000 људи, од којих је највећи дио страдао управо у овој операцији и током интернације у логоре која је услиједила.

Трагедија српске дјеце

Посебно је трагична судбина готово 20.000 српске дјеце, малих Козарчана, који су убијани и исцрпљивани глађу и болестима.

Један дио је спасен и дат на усвајање хрватским породицама, а хуманитарка Диана Будисављевић успјела је да извуче из логора између 10.000 и 12.000 српских малишана.

Током усташко-њемачке злочиначке офанзиве на Козари и Поткозарју убијено је и страдало око 35.000 људи.

Геноцид на Козари и у Поткозарју, током Другог свјетског рата и усташке Независне Државе Хрватске, један је од највећих злочина над Србима уопште и може се сматрати за српски Зид Плача.

(СРНА)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ВЕЛИКИ СКУП ЛИСТЕ „АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – УЈЕДИЊЕНА СРБИЈА“: Вучић послао јасну поруку: Немамо ни секунд за одмор (ФОТО/ВИДЕО)

ВЕЛИКИ скуп листе "Александар Вучић - Уједињена Србија" одржан је у Београдској арени

ГРАФИТИ У САРАЈЕВУ: Ционисти нисте добро дошли

ЦИОНИСТИ нисте добро дошли. Мала наљепница, или изгашен графит на плочнику. Неколико таквих налази се на прелазу на Марин Двору.

ПРИПРЕМИТЕ СЕ ЗА ГЛАСАЊЕ: Ево како можете провјерити гдје гласате и прочитати листе кандидата

Данас је дан изборне тишине. Кампања је утихнула и сада је прави тренутак да се у миру припремите за сутрашње гласање. Ево како можете да провјерите гдје је ваше бирачко мјесто и да прочитате листе кандидата.

БАЊАЛУКА ДОБИЛА ПРВИ ДИНО ПАРК: Нова рекреативна зона Крчмарице одушевила најмлађе (ФОТО)

БАЊА Лука је богатија за још један атрактиван садржај – први Дино парк, који је отворен у оквиру нове рекреативне зоне Крчмарице. Бројни суграђани, а посебно малишани и њихове породице, већ су уживали у новоуређеном простору, дружењу и боравку у природи.

ПРАВО ЉЕТНО ВРИЈЕМЕ: Метеоролози за недјељу предвиђају пријатне температуре

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра ће бити претежно сунчано и топло.

ПРВА ИЗЈАВА: „Обиљежен сам, продао сам кућу – приморан сам“

ЗОРАН Маријановић посвађао се са пријатељем, након чега је дошло до туче.

ДОДИК: Палата Републике стуб државности

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик истакао је да изложба "Кроз врата времена: од Хипотекарне банке до Палате Републике" није само прича о једној згради, већ прича о континуитету, трајању и институцијама које дају снагу и озбиљност државности.

СВЈЕДОЧАНСТВО О ПАКЛУ УСТАШКОГ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ: У Бањалуци премијерно приказивање филма „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“ (ВИДЕО)

У Бањалуци је у току премијерна пројекција филма Лордана Зафрановића "Златки рез 42 - Дјеца Козаре" о страдању српске дјеце и народа са Козаре у паклу усташког логора Јасеновац у злочиначкој НДХ.

ТЕМПЕРАТУРЕ ИЗНАД ПРОСЈЕКА: Наредних дана нас чека право „Михољско љето“

МОЖДА јесте октобар и ноћи су свјеже, али дању су температуре угодне. Тако ће бити и наредних дана. Уз пуно сунца.

ПРИЧА О БАЊАЛУЦИ И ЊЕНОМ РАЗВОЈУ: Отворена изложба „Кроз врата времена – од хипотекарне банке до Палате Републике“ (ФОТО)

У БАЊАЛУЦИ је данас испред Палате Републике Српске отворена изложба "Кроз врата времена - Од Хипотекарне банке до Палате Републике", која свједочи о историјском развоју, архитектонској и друштвеној улози једног од најпрепознатљивијих бањалучких здања.