Српска сматра да су ова два циља компатибилна и доказује опредијељеност за европски пут значајним напретком на усклађивању закона са правним тековинама ЕУ, као и спровођењем реформи ради постизања напретка на плану евроинтеграција.
У извјештају се, међутим, наводи да напредак БиХ ка ЕУ и даље коче повреде њеног суверенитета у облику незаконитих интервенција ОХР-а, као и наставка присуства страних судија у Уставном суду.
– ЕУ је са правом указала да је даље постојање високог представника неспојиво са чланством у ЕУ и рекла да БиХ мора ријешити питање страних судија – истиче се у извјештају.
Српска сматра да је дијалог у оквиру Дејтона кључ дугорочног успјеха БиХ и једино средство којим се могу обезбиједити стабилност и напредак земље.
У документу за дебату ЕУ из фебруара ове године с правом се наглашава дијалог као начин рјешавања политичких проблема у БиХ, те истиче да би „друге опције значиле веће изазове за спровођење агенде ЕУ“.
Лидери Републике Српске јасно су на том плану ставили до знања да су за отворен дијалог са партнерима у БиХ, а у јануару је предсједник Српске Жељка Цвијановић рекла да, уз искрен дијалог, Срби, Хрвати, Бошњаци и сви други грађани могу имати добар заједнички живот.
Цвијановићева је, чак, на том плану именовала посебан тим, а хрватски лидери изразили су заинтересованост за учешће у дијалогу, док бошњачки, нажалост, али не и на изненађење, нису били спремни да учествују.
У фебруару ове године Дом народа БиХ усвојио је резолуцију којом се изражава подршка покретању дијалога између власти два ентитета БиХ и политичких представника три највеће етничке групе о могућим рјешењима за будућност земље. Док су српски и хрватски чланови Дома народа подржали резолуцију, бошњачки су гласали против.
– Регионални лидери такође су увидјели значај дијалога за будућност БиХ. Хрватска, Турска и Србија недавно су понудиле да омогуће такав дијалог да би се ријешили политички проблеми БиХ. Српски и хрватски лидери у БиХ поздравили су ову иницијативу, међутим, бошњачки су је одбили упркос напорима турског предсједника – наводи се у извјештају.
У том документу се напомиње да не би требало бити изненађење да се Срби и Хрвати у БиХ плаше мајоризације када бошњачки лидери одбијају да разговарају, чак и у вријеме политичке кризе.
У извјештају се истиче да неки чланови међународне заједнице спроводе политику која је, чини се, скројена да продуби политичку кризу у БиХ.
– Умјесто да се суоче са правим изворима проблема БиХ – нападима ОХР-а и политичког Сарајева на владавину права и механизме заштите које Дејтонски споразум даје Србима и Хрватима – ове стране гњев усмјеравају на природну и оправдану реакцију српског политичког руководства на те нападе. Умјесто да угасе ватру, неке стране нападају ватрогасце – пише у извјештају.
Напомиње се и да политичко руководство Бошњака у БиХ криви српске представнике за проблеме у земљи, иако је и предсједник водеће хрватске странке у БиХ Драган Човић говорио да, када би српски члан Предсједништва био једини проблем БиХ, то би се лако ријешило.
Човић је рекао у вези са тим и да сматра да су проблеми у БиХ много сложенији, вишеслојни и да је њихово извориште много даље од Милорада Додика.
У извјештају се наводи да се БиХ низ година неуставно централизује незаконитим декретима, принудом и уплитањем ОХР-а, те да је сада политичко Сарајево интензивирало разградњу дејтонског уставног система и преузимање институција на нивоу БиХ с циљем да под контролу стави кључне полуге власти.
Република Српска, с друге стране, сматра да БиХ може успјети под условом да домаће стране и међународна заједница поштују Дејтонски споразум. Српска, како се напомиње у извјештају, ради на изградњи БиХ која вјерно спроводи дејтонску уставну структуру и управља у складу са владавином права, без незаконитих и дестабилизујућих декрета ОХР-а, те се брзо креће на путу ка чланству у ЕУ.
– Пријатељи БиХ у међународној заједници могу помоћи тако што ће уважити да актуелна питања унутрашње политике БиХ, попут настојања Српске да оствари своје уставне надлежности, ни на који начин не угрожавају мир и стабилност, те да не оправдавају страна уплитања – истиче се у извјештају.
У овом документу се додаје да је коначно потребно прихватити дејтонски компромис и подстаћи бошњачко руководство да, умјесто што наставља активности неуставне централизације земље и блокирања пројеката од интереса и значаја за све грађане БиХ, напокон прихвати искрен унутрашњи дијалог са представницима друга два конститутивна народа на плану грађења успјешне будућности БиХ.
(РТРС)
