У ствари, ово би требало да буде очигледно само по себи. Република Српска не предлаже одузимање ниједног овлашћења или надлежности која је Уставом додијељена институцијама на нивоу БиХ, само настоји да ојача БиХ предвиђену Дејтонским споразумом, а не да је слаби – наводи се у извјештају.
Тврдње бошњачких /муслиманских/ странака у БиХ предвођених исламистичком СДА и њихових присталица да Република Српска планира сецесију само су провокативна пропаганда чији је циљ да привуче подршку антидејтонском пројекту бошњачких странака да централизују све надлежности и ставе их под своју контролу.
Република Српска нема апсолутно никакав план да крене путем отцјепљења од БиХ, било де јуре или де факто. Далеко од тога да тежи сецесији, Република Српска инсистира на томе да сви поштују слово Дејтонског споразума.
Они који тврде да остваривање права Републике Српске из Дејтонског споразума
угрожава стабилност и будућност БиХ замијенили су тезе – прави извор нестабилности у БиХ су оне стране унутар и изван БиХ које немилосрдно подривају дејтонске принципе.
Упорно неуважавање ове чињенице од стране многих у међународној заједници, као и тврдње да је централизација власти у рукама муслиманских странака предвођених исламистичком СДА на неки начин примјеренија европским интеграцијама, не само да су погрешни, већ потенцијално повећавају ризик од нестабилности у БиХ, која никако не може успјети као земља којом доминира једна етничка група која не само да игнорише, него и злоупотребљава права Срба и Хрвата.
Притисак страних сила може додатно отуђити грађане Републике Српске, чак и изазвати нестабилност у БиХ, али никакав страни притисак, из било ког извора да долази, никада неће довести до тога да руководство Републике Српске, ма кога да њени грађани изаберу, одустане од одбране права Републике Српске по основу Устава БиХ или напусти дејтонски компромис у корист доминације једне етничке групе над свим осталима, напомиње се у извјештају.
У извјештају се наглашава да Република Српска категорично одбацује насиље као начин рјешавања политичких несугласица и да је чврсто опредијељена за мир, као и да ни на који начин не жели да оспори суверенитет или територијални интегритет БиХ.
Овдје се не ради ни о одузимању овлашћења или надлежности које су, како је договорено у Дејтону, дате институцијама на нивоу БиХ, нити кршењу амандмана на Устав БиХ који је у прописаној процедури усвојен након потписивања у Дејтону.
Република Српска има пуно право да инсистира да уставну структуру успостављену Споразумом и владавину права засновану на тој уставној структури поштују стране и у БиХ и ван ње, и наставиће да ради на заштити својих права из Устава БиХ политичким и правним средствима, подразумијевајући да су успјех и напредак могући само уз заштиту права ентитета и конститутивних народа БиХ.
Неодговорни званичници у Сарајеву и појединим страним пријестоницама непрестано пласирају апсурдне, запаљиве оптужбе, према којима се сваки покушај Републике Српске, да оствари своја легитимна уставна права, мора посматрати као корак ка сецесији – као да ће законско уређивање медицинских средстава у Бањалуци, а не у Сарајеву, као што је то био случај дуги низ година, некако завршити распарчавањем БиХ. Они који износе такве запаљиве оптужбе имају или лоше информације или лоше намјере, наводи се у извјештају.
Република Српска инсистира на томе да је Дејтонска формула за децентрализовану подјелу власти једини легитиман и одржив основ на ком је могуће изградити успјешну БиХ.
Једноставно не постоји друга алтернатива – грађани српске и хрватске националности у БиХ неће дозволити пренебрегавање права која су им загарантована Дејтонским споразумом на начин који ће исламистичкој странци СДА омогућити да оствари свој циљ, односно да оствари доминацију уз снажну власт централизовану у Сарајеву.
У извјештају се наводи да политичко Сарајево и неке присталице у међународној заједници сада тврде да је потребно напустити дејтонске принципе како би БиХ добила статус кандидата за чланство у ЕУ и ове опортунистичке тврдње потпуно су неосноване.
У годинама након потписивања Дејтонског споразума, подсјећају у извјештају, страни високи представници понашали су се незаконито као колонијални увернери и агресивно настојали, доношењем антидемократских и правно апсурдних диктата, да крајње децентрализовану БиХ која је прописана Уставом БиХ замијене унитарном „грађанском“ државом која је била ратни циљ бошњачке војске.
Узрок дисфункционалности БиХ није Устав БиХ, већ насиље учињено над тим уставом. Република Српска је увјерена да ће једино поштовањем децентрализоване уставне структуре и механизама заштите конститутивних народа БиХ постати функционална, те на тај начин промовисати и интеграцију БиХ у ЕУ.
Као што су препознали и званичници ЕУ, кривицу за садашњу политичку кризу у БиХ сноси бивши високи представник Валентин Инцко, који је, напуштајући функцију прошле године, незаконито донио декрет којим се криминализује изражавање одређенихмишљења о рату у БиХ из деведесетих година.
Изразито бескорисна улога, коју њемачки политичар Кристијан Шмит игра посљедњих мјесеци, показује да он није извукао поуку из метежа који је Инцко изазвао.
Шмит лицемјерно држи предавање грађанима Републике Српске о владавини права иако не признаје никаква ограничења својих претпостављених овлашћења да декретима управља БиХ, што је очигледно у супротности са Дејтонским споразумом и цјелокупним демократским уставним системом БиХ.
Главни узрок нерјешиве дисфункционалности БиХ је упорно одбијање СДА и других бошњачких странака да прихвате и придржавају се дејтонских одредби које конститутивним народима налажу равноправност у вршењу власти.
Експлицитно усвојена платформа исламистичке СДА захтијева потпуно укидање дејтонског уређења – укључујући ентитете и механизме заштите конститутивних народа – у корист унитарне државе у којој би потпуно доминирао само један конститутивни народ: Бошњаци, напоменуто је у извјештају.
Како се додаје, званичници СДА, у свим институцијама БиХ, агресивно настоје да постигну овај циљ кроз систематично укидање права ентитета и учешћа Хрвата и Срба у политичком и грађанском животу БиХ.
– Стални напади на уставну структуру како је успостављена и договорена у Дејтону, највећа су пријетња са којом се БиХ суочава и онемогућава напредак. Да би БиХ успјела, све најутицајније странке морају коначно прихватити дејтонски компромис, а међународна заједница подстицати тај процес – пише у извјештају.
