АНКСИОЗНОСТ И ДЕПРЕСИЈА НАКОН КОВИДА: Нарушено ментално здравље становника послије корона вируса

Како је истакнуто, у питању је углавном радно активно становништво, претежно женска популација.

Вођа тима Сузана Перовић, психјатар у Дому здравља, истакла је да су у истраживању учествовале три групе грађана: они који долазе у Саветовалиште са већ постојећим менталним сметњама и прије короне, пацијенти који су анкетирани код љекара опште праксе и запослени у четири крагујевачка јавна предузећа.

-Истраживања су показала да у све три категорије које смо ми испитивали, а то су анксиозност, несаница и депресија, проценти оних који имају неке од ових проблема су између 65 и 70 одсто, што значи од троје испитаних, двоје имају менталних сметњи. Највећи проценат је депресивност, негде око 73 посто, анксиозност 69 посто и проблем са несаницом има око 65 посто анкетираних. Истакла бих да када говоримо о несаници, у највећој мери у питању је умерена клиничка која захтева обавезну посету доктору и терапију, навела је она.

Према њеним ријечима, људи који су прележали корону имају проблем са концентрацијом и тај проблем има скоро 30 одсто испитаника.

-Више од 80 посто људи које смо анкетирали је радно способно становништво, старости између 40 и 60 година, а половина од тих људи, након прележане короне, има проблем управо са концентрацијом и није довољно способно за рад. Сви ови резултати нас сада терају да радимо даље ово што смо започели, да тражимо људе који се не јављају у Саветовалиште за ментално здравље, а имају неки проблем. Циљ и јесте да се предупреде ментални проблеми који могу само да расту уколико се на време не препознају а онда три породица, трпи цело друштво.“ истакла је Перовић и додала да је код више од 50 одсто пацијената, који су већ имали менталне сметње и прије короне, током пандемије дошло до погоршања.

На конференцији за новинаре, на којој су представљени резултати истраживања, говорила је и Славица Ђукић Дејановић, као стални члан тима.

Она је истакла да је пандемија вируса корона донијела тиху пандемију менталног обољења, са посљедицама које никако не треба занемарити.

– Резултати су нам показали да менталне сметње, због којих се неки здравствено писменији људи јаве у Саветовалиште, су пођеднако заступљене и у општој популацији, код оних који се не јављају. То значи да је оно што нас вреба, анксиозност, депресивност или несаница, свуда око нас и да их често не препознајемо или је препознамо тек када постане озбиљан ментални проблем и зато треба радити на повећању здравствене писмености и знању обичног човека да је и ментално здравље важно и да имамо и душу, а да нас не боли само зуб или имамо упалу плућа, него да имамо право и на то да имамо бесану ноћ, да имамо телесне симптоме страха или различиту дубину депресивности. И за то постоји лекар и то треба да лечимо. За мене је алармантан податак да у општој популацији има исто депресивних, анксиозних као и код оних који траже помоћ. И то нам говори да паралелно са пандемијом ковида ишло и ментално разбољевање али је оно било тихо и ми када сада откривамо, рекла је Ђукић Дејановић.

Она је напоменула да ће то истраживање бити настављено и у сарадњи са бројним фирмама како би се бринуло и о менталном здрављу запослених.

У Дому здравља кажу да је важно да се пошаље порука јавности да ментално здравље грађана, нарочито послије короне, није добро и да људи треба без стида да се јављају у Саветовалиште за ментално здравље, како би се превенирале теже посљедице.

(Танјуг)