„АКО ИЗАЂЕШ БИЋЕШ ЗАКЛАН“: Данило Берибака преживио пакао Доборовољачке улице

Фото: ППринтскрин/Фејсбук/Дане Берибака

Данило је био припадник 4. батаљона Војне полиције.

2. мај 1992.

Ујутро 2. маја 1992. сам предао дужност дежурног КПС-а у касарни Виктор Бубањ(КВБ) и кренуо да одморим. Око поднева смо добили узбуну и излазимо пред објекат гдје се распоређујемо у борбене групе. Распоређен сам у Борбено оклопно возило „Видра“ (БВП М-80А1), на мјесто нишанџије. Командир возила је био потпоручник Пелемиш, а возач старији водник Плазинић. Осталу посаду су чинили војници из резервног састава: Савовић, Вуковић, Тијанић, те војници на редовном одслужењу војног рока: Пантић,Симић и Галамић.

Наређење претпостављене команде је била испомоћ на одбрани команде 2. Војне области која се налазила на Бистрику у блокади са константним нападима Зелених беретки и ТО.

У акцији су учествовала два БОВ-а (ВПБ М-86) и три „Видре“. Правац кретања колоне је био КВБ-Отока-Пофалићи-Скендерија-Бистрик. На путу ка одредишту код Електропривреде на „Социјалном“ долази до првог оружаног сукоба на колону возила. Дејствовано је из пјешадијског наоружања, али без губитака. Колона се није заустављала, на напад је узвраћено из покрета и настављено је кретање према Бистрику.

По доласку на Скендерију смо уочили неколико војних возила „пинцгауер“ и трамваје како горе. Путем радио везе чујемо да се једно наше возило одвојило према Војној болници и наређење да се дио возила врати у касарну Виктор Бубањ јер је била претпоставка да ће бити нападнута.

Наше возило је наставило кретање и убрзо смо дошли до команде на Бистрику. Касније стиже наш БОВ са командиром возила потпоручником Шабаном Хајдаревићем. Они су на Скендерији примијетили наше војнике који су нападнути у засједи, те их покупили и транспортовали до Војне болнице.

У току нашег доласка, на команду је у више наврата отварана ватра. Одмах смо се укључили у одбрану, и одговорили на нападе непријатеља. Наша посада је заузела борбене положаје унутар команде, гдје је са прозара дејствовала по непријатељским положајима.

Ја сам остао у куполи возила и давао ватрену подршку. У једном тренутку сам уочио да је погођен војник на редовном одслужењу војног рока Новић, којем је остало неколико дана до раздужења. У акцију је пошао добровољно иако му је сугерисано да не иде. Погођен је на самом улазу у команду испред мог возила. Узвратио сам ватру, али су ме засули против-оклопним средствима. Чуо сам шест детонација и чујем дозивање Савовића, јер нису знали да ли сам жив.

Послије седмог удара осјетим топао притисак и мирис горевине у возилу. Од детонације сам помало дезорјентисан. У једном тренутку сам осјетио да ме неко повлачи из возила, то је био Шабан, који је почео са мном комуницирати, међутим, од удара га у том тренутку ништа нисам разумио јер сам био у шоку. Моја опрема је почела да гори, Шабан је рекао Пелемишу да нас покрива ватром док не уђемо у зграду. У згради ми је указана помоћ и упућен сам на одмор. Послије неколико сати одмора, слух ми се враћа и осјећам се добро. Како ноћ одмиче сукоби јењавају и ноћ протиче мирно.

3. мај 1992.

Приликом поласка колоне према Лукавици, наше возило је било на зачељу колоне. Колона се зауставља само двадесетак метара од тачке поласка. Убрзо чујемо и пјешадијску ватру. Били смо нападнути са свих страна.

У једном тренутку смо чули позиве на предају. Приликом отварања врата нашег транспортера, неко од муслимана је отворио ватру, гдје бивају погођени војник Пантић и војник Симић који  од посљедица рањавања није преживио.

Напуштамо возило и обарају нас на асфалт. Ту смо разоружани и уз пријетње смрћу трпимо страшно батињање. Послије неког времена нам наређују да се постројимо и кренемо према ФИС-у.

Пред ФИС-ом су нас дочекали Шибер, Дивјак и Кљујић. Ту нас постројавају и раздвајају на војнике, резервисте и старјешине. Ту су препознали Пелемиша и уз малтретирање га одводе у непознатом правцу. Покушао сам се пребацити у ону групу гдје су били редовни војници, али ме је један припадник Зелених беретки примјетио и уз псовање и ударање ме вратио.

По уласку у салу, двојица наоружаних лица у цивилу одводе мене и Савовића да дамо изјаву за Јутел. Пјешке смо дошли до станице Полиције, гдје смо затекли и Пелемиша. На глави сам примјетио да је Пелемиш изударан. Полицајац који је био у канцеларији је рекао да нас одведу на мени непознато мјесто. Одвезли су нас и смјестили у неку просторију гдје су дошли неки наоружани цивили. Вријеђали су нас и пријетили смрћу.

Ту су нам дали инструкције шта морамо рећи у изјави за медије. Нико са телевизије ту ноћ није дошао. Мени је један од тих цивила пришао са ножем и пријетио ми смрћу уз псовке. С неким пркосом сам му одговорио „Само кољи шта чекаш“. Послије одговора добио сам ударац у главу, гдје сам пао на под. Одатле смо враћени у ФИС.

По уласку у салу сам видио Вуковића како клечи, видно са повредама. Сједамо на паркет и добијамо наређење да се окренемо преме зиду и легнемо. Чујем, пошто је био близу, како Вуковића испитују уз физичко малтртирање и од њега траже да им каже ко су редовни војници, а ко резервисти. Послије неког времена, закључио сам да су се стражари смијенили и малтретирање је настављено. Посебно се истакло малтреирање старјешина, а поготово Мастиловића и Вуковића који су били из Фоче. Вуковића су тукли толико, да је један од крвника сломио кундак од пушке.

У току ноћи сам питао једног од стражара да идем у тоалет, на шта ми је одговорио „Ако изађеш бићеш заклан, пишај у гаће“. Пред зору ми је тај исти стражар пришао и упитао ме хоћу ли у тоалет. Објашњавао ми је да су „неки“ били горе и да онда није смио.

4. мај 1992.

Око 7 сати улази већа група наоружаних лица, која нам наређује да устанемо, а Вуковића и још неколико лица одводе у дно сале и наређују им да легну и набију главу на под. Послије неког времена нам доносе доручак и пуштају нас да запалимо цигарете. У том тренутку долазе и припадници Црвеног крста, гдје се хвале како са нама поступају хумано и како нам дају оброке и све остало редовно. Мени и Савовићу су пришли и пријетили како нас неће ставити на списак за размјену него нас убити. Ту је Савовића један од стражара ударио. Наређено нам је да се издвојимо из групе и да легнемо на под. Дјевојка из Црвеног крста је прошла мимо нас, гдје је ја зовем и говорим да нисмо на списку. Дали смо јој личне податке и остајемо ту док лица из ЦК није извршила попис.

Пошто су изашли, мене и Савовића по казни пребацују у групу код Вуковића, гдје нам је наређено да легнемо. Ту сам у једном тренутку случајно помакао главу, због чега ме је један од стражара ударио ногом у главу, и том приликом нанио повреду главе и осјетио сам да су ми избијена два зуба. Облила ме крв, а он ми је донио неку крпу да се обришем да не прљам паркет четничком крвљу.

Послије неког времена приликом обиласка, препозанао ме је један полицајац, којиме  је одмах  подигао и пружио ми помоћ. То је био Рамиз из специјалне јединице МУП-а, којем сам једном приликом помогао, а који ми то није заборавио. Одвео ме у тоалет, гдје сам се умио и мало освјежио. Задржао ме по повратку код себе и није дао да ме врате у групу гдје су ме малтретирали. Донио ми је цигарете које сам подјелио осталим заробљеницима. Такође донио ми је и ћевапе и кока-колу. Рекао ми је да се не бринем и да ће ме у не доласку аутобуса он лично вратити у касарну. Убрзо су ипак дошли аутобуси. Ја сам замолио Рамиза да извуче Савовића и Вуковића. Међутим, Савовић је дошао, али Вуковић није.

Укрцали смо се у аутобусе и кренули пут Лукавице. Уз Вуковића у ФИС-у је остало неколико припадника ЈНА. Колона је без проблема стигла у касарну Слободан Принцип-Сељо. Ту нас је дочекао водник Топић са још пар припадника јединице. У касарни нам је указана помоћ.

– Ето то је то, то је права истина – завршава своју исповјест Дане Берибака, један од преживјелих војника из Добровољачке улице.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„СТОЈИМО УЗ ИЗРАЕЛ И ЈЕВРЕЈСКИ НАРОД“: Додик послао снажну поруку из Српске (ФОТО)

РЕПУБЛИКА СРПСКА је уз Израел и јеврејски народ, рекао је предсједик Милорад Додик.

ПАЛАТА РЕПУБЛИКЕ ЗАСИЈАЛА У БОЈАМА ИЗРАЕЛА: Знак сјећања на израелске жртве поводом три године од терористичког напада Хамаса (ФОТО)

ПАЛАТА Републике у Бањалуци вечерас је освијетљена у знак сјећања на израелске жртве и солидарности са израелским народом поводом три године од терористичког напада Хамаса на Израел.

КИРИЈА ПОЈЕДЕ ПЛАТУ У СРПСКОЈ: Подстанарима у Бањалуци све мање остаје за живот

КИРИЈА прије свега. Прије него што купе храну, плате рачуне или сипају гориво, подстанари морају да обезбиједе новац за стан. А када се најамнина и режије одбију од плате, за све остало често остане тек неколико стотина марака. Ако имају среће.

КРАЈ ПОТРАГЕ ДУГЕ ШЕСТ ГОДИНА: Марија пронађена мртва, кости биле умотане у ћебе

МАРИЈА Кепић (29) из Аранђеловца, која се водила као нестала још од октобра 2020. године, пронађена је мртва, преноси Курир.

ПРЕКИДА СЕ ВАКЦИНАЦИЈА: Институт за јавно здравство Српске обуставио примјену ове вакцине за дјецу

ИНСТИТУТ за јавно здравство Републике Српске привремено је обуставио дистрибуцију и препоручио привремено обустављање примјене бе-се-же вакцине бугарског произвођача ББ-НЦИПД у Српској, речено је Срни у Институту.

БАЊАЛУКА СУТРА ОСТАЈЕ БЕЗ СТРУЈЕ: Ево која насеља и улице су на списку

СУТРА ће због најављених радова доћи до редукције у испоруци електричне енергије, саопштено је из Електрокрајине.

СНСД УВЕЋАО ПРЕДНОСТ: Ево колика је сада разлика у гласовима

ЛИСТА СНСД-а за Народну скупштину Републике Српске освојила је 200.989 или 39,14 одсто гласова на општим изборима 4. октобра, најновији су подаци Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ након обрађених 96,58 одсто редовних бирачких мјеста.

ЉЕТО У ОКТОБРУ: Ево какве су температуре за сутра метеоролози најавили

У Републици Српској и Федерацији БиХ сутра ће бити сунчано уз умјерену облачност, са температуром ваздуха до 28 степени Целзијусових.

„ЗЛОЧЕСТА САМ МАЛО“: Снежана Ружичић се похвалила са више гласова од Тривићеве (ФОТО)

ИЗ мале општине Језеро, са пет пута више освојених гласова од почетне базе СНСД, могу само да будем срећна.

СРУШИО НОВУ КУЋУ ЗБОГ МАЛИШАНА: Бањалучанин поклонио плац за дјечије игралиште на Лаушу

МОДЕРНО дјечије игралиште у бањалучком насељу Лауш направљено је захваљујући томе што је Далибор Вишић повукао несвакидашњи потез и нову неусељену кућу одлучио да сруши и плац уступи за садашње намјене како би генерације малишана имале мјесто за игру.