МАЛВЕРЗАЦИЈЕ У МЕМОРИЈАЛНОМ ЦЕНТРУ СРЕБРЕНИЦА: Конаковић се обратио УН-у

„Људи који су обухваћени (испитивањем) нису само запосленици јавне институције. Међу њима су преживјели геноцида у Сребреници, повратници и свједоци, као и особе чији су најужи и даљи чланови породице убијени у геноциду. Они су дио заједнице која наставља да живи с посљедицама злочина у Јулу 1995 и с упорним негирањем, извртањем и релативизацијом чињеница успостављених правоснажним пресудама међународних и домаћих судова“, наведено је у писму

Људи о којим Конаковић пише Гутерешу позвани су на разговоре да говоре о наводима утаје пореза и доприноса. Ниједним словом ни у једној информацији полиције или тужилаштва није наведено испитивање и преиспитивање, како Конаковић апострофира, чињеница, свједочења, сјећања, иако ван сваке разумне сумње постоји политички, историјски, друштвени и сваки други основ за питања о и преиспитивање многих других аспеката рада Меморијалног центра Сребреница. Сам Конаковић констатовао је у писму шта је тачан разлог позивања запослених и ангажованих у Меморијалном центру, те нагласио да ниједна јавна институција не треба да буде изузета од законитог, независног и непристрасног надзора. Али само да би у наставку довео у питање обухват, начин и тајминг активности истражних и правосдуних органа у Српској, апострофирајући датум објаве извјештаја који је Центар припремио о, према тврдњама Центра, негирању геноцида. Даље пише како то не доказује мотив потеза полиције и тужилаштва – као да прича о злочину полиције и правосуђа, а не о истрази у односу на претпостављена кривична дјела. Конаковић, међутим, у сљедећем пасусу потпуно демаскира намјере у вези с писмом.

„Без обзира на формално наведену сврху поступака, њихов кумулативни ефекат може застрашити преживјеле, свједоке, истраживаче, предаваче и борце за људска права и може их обесхрабрити да наставе с радом који је незамјењив кад је у питању очување истине, достојанства жртава, помирења и спречавања злочина у будућности“, наведено је у писму.

У преводу на непостојећи али свима разумљив бх језик, за Конаковића је апсолутно небитно зашто полиција и тужилаштво испитују рад Центра, јер свако испитивање, ма колико основано било, утиче на оно што Конаковић сматра очувањем истине, а значајан дио другог дијела државне заједнице – апсолутном манипулацијом и историјским ревизионизмом.

Нисмо ми дужни ником да објашњавамо и да се правдамо – то је одговор Конаковићевог де факто шефа, српског члана Предсједништва БиХ, тијела задуженог за инострану политику БиХ које би, ако се тога ико више сјећа, консензусом требало да одлучује о сваком потезу БиХ на међународном плану, па тако и према Уједињеним нацијама.

„Нисмо ми никоме дужни ништа да објашњавамо и да се правдамо. Ми смо само дужни да чувамо Републику Српску и слободу коју су нам дали који леже на силним другим стратиштима широм Републике Српске. То је мој одговор“, рекла је Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.

У међувремену, директор Меморијалног центра Сребреница, чије запослене испитује зворничка полиција по налогу Окружног јавног тужилаштва Бијељина, распаљује рафале по друштвеној мрежи „икс“. Пријети, прозива, спекулише, захваљује се оним који траже санкције за Жељку Цвијановић и Милорада Додика, вријеђа – такорећи, чува једно врло проблематично културно-историјско насљеђе у БиХ. Има ту свега кога занима, али ево једне од објава.

„Исправка навода: зворничке џукеле са шапкама су по налогу бијељинских керова у тогама наставили кампању узнемиравања сарадника @СребреницаМЦ. Двоје су данас добили позив за сутра. Пошто знам да читају: момци, ћераћемо се још. Не да није завршено, него није ни почело. Али кад буде завршено, ви нећете имати ни каријере ни послове“,навео је Суљагић на Иксу.

Државни посланици Тројке Денис Звиздић, Саша Магазиновић и Предраг Којовић затражили су од ПИК-а и ОХР-а покретање процеса којим би Меморијални центар Сребреница – Поточари добио посебан правни и административни статус. То би подразумијевало већу институционалну анатомију Центра, посебно безбједносне гаранције за запослене и посјетиоце, међународни надзор над заштитом комплекса, те дугорочну заштиту архива и доказа. Како би та заштита конкретно изгледала и ко би је проводио, иницијативом није дефинисано.

„Апсолутно не видим основа у једном таквом настојању. Посебно ако имамо у виду чиме се бави МЦС, то је дакле меморализација и култура сјећања. То је нешто што не ради само МЦС у БиХ. То раде и други центри у Српској. На крају крајева, ми имамо државну институцију Меморијални центар Републике Српске, која је такође формирана са намјером да се бави меморализацијом и културом памћења, па не очекујемо нити би требало да имамо другачији третман у односу на друге институције у БиХ“, рекла је Исидора Граовац предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.

По питању информативних разговора са запосленим у Меморијалном центру Сребреница експресно су се огласили ОЕБС и Европска унија у БиХ. Истичу да пажљиво прате развој догађаја у вези са испитивањем особа које су тренутно или су биле ангажоване у Центру.

„С обзиром на то да су ови догађаји изазвали значајну пажњу и забринутост јавности, наглашавамо важност да правосудне институције осигурају правовремену, транспарентну и тачну комуникацију с јавношћу у питањима од значајног јавног интереса.

Овом приликом поново наглашавамо кључну улогу Меморијалног центра Сребреница у очувању сјећања на жртве геноцида почињеног 1995. године, заштити судски утврђених чињеница те супротстављању негирању геноцида и величању ратних злочинаца“, наводе из ОСЦЕ БиХ.

Након Конаковићевог писма Уједињеним нацијама, услиједио је и позив Института за истраживање геноцида Канада тамошњим лидерима да реагују. Тако су информативни разговори у једном кривичном предмету представљени међународној јавности као притисак и застрашивање, а правосудно питање још једном претворено у терен за политичке оптужбе и позиве на међународне притиске. Срећом, оружаних фронтова у Босни и Херцеговини одавно нема, али бошњачки политичари по старој борбеној стратегији, са старим оружјем као да поново објављују пропагандни рат.

(АТВ)