СРПСКА И СРБИЈА ОБИЉЕЖИЛЕ 31 ГОДИНУ ОД СТРАДАЊА СРБА У ЗЛОЧИНАЧКОЈ АКЦИЈИ „ОЛУЈА“: Додик одржао говор, Вучић поручио – „Никада више не смије бити погрома српског народа“ (ФОТО)

Вучић: Српски народ је најстрадалнији, ми не смијемо више пристајати ни на какве погроме и геноциде

Александар Вучић је рекао да су Хрвати „почистили“ све своје градове од српске елите и ругали се ратним злочинима над Србима, те смијали Јасеновцу и усвојили своју квази елиту на врху као што су радили и у Другом свјетском рату.

– Никада Хрвате није било брига, славили су злочине над Србима као велику побједу. Очекивали се и надали, да ми Срби, би требало да се сагласимо са њима и заборавимо злочине, те дивне очи Синише. Или Даринкиног унука Јовице, који је убијен на Петровачкој цести – рекао је Вучић.

Српски народ је настрадалнији народ, казао је Вучић.

– Не можемо више себи дозволити никакве геноциде ни погроме јер наш народ је због тога нестајао. Не смијемо насиједати на старе преваре – рекао је Вучић.

Он је додао да неће ћутати о страдањима Срба као што је то некада чинио.

– У претходних 12 година смо измијенили, од ћутања о страдању Срба, до тога да нам је било најважније да се допаднемо некима, да слушамо Северину, нама је било важније да не забораљвимо страдање нашег крајишког народа и тиме се и данас поносимо. Успјели смо да се успротставимо наративу да се не противимо. Мени су забранили да одем у Јасеновац, баш их је брига, знао сам да су бескрупулозни, али нисам се надао да ће у тишини да прође у Европи, свијету и да се сви праве блесави и ћуте на то. Свако мало, узео сам статистику, у посљедњих 40 дана, имате стотину текстова у медијима уЗагребу, има симболике, о томе како је Јасеновац мит. Они оптужују Србију, да су Срби агресори, нису Срби растакали Југосалвију, то је била једина призната творевина, ви се кренули у рушење субјекта, ви сте изазвиали сукобе, а Срби су само хтјели да сачувају државу и остану на огњиштима. Баш вас брига што лажете свакога дана, мислите да можете довијека. Да нико не смије да вам одговори, каква је права истина.

– Јесте ли чули чувену Туђманову реченицу са Бриона да Срби „практично нестану“. То нам је говорио Павелић и Лубурић и сву су то жељели и Много сте Срба протјерали и побили, али ево нас опет у Мркоњић Граду, који сте спалили, диже се спрски народ, долазе нвоа покољења и никад вам нећемо дозволити да нас газите – поручио је Вучић.

Додик: Хвала Вучићу што подржава Српску

Додик је поручио да овај данашњи дан није обичан датум, није протоколарни дан, ово је мјесто када говоримо истину и када захваљујући Вучићу Срби из Српске и Србије заједно обиљежавају важне датуме страдања.

– Хоћу да кажем да је Хрватска извршила агресију на Републику Српску, улазећи на наш простор и вршећи погром и покољ наших људи. Хрватска коју овдје памтимо као независну државу, која је иза себе оставила Јасеновац и многа страдања, која су сабрала готово милион српских жртава, од Крагујевца па све до Сремске Митровице и других стратишта које сутра обиљежавамо, и готово да нема дана да немамо неки парастос, па све до Брода на Дрини, Гаравица, коју смо само прије неколико дана обиљежили, гдје су усташе, локални Хрвати и муслимани, убили 12.000 Срба за три дана, свели их изнад Бихаћа и побили, тукли и убијали нас док нас нису, што каже народ, „сравнили са земљом“.

– Срамота. Али један од тих пет, који је био најзлогласнији усташа, неки Капетановић, муслиман, је 1957. године постао члан општинског комитета партије, оне исте партије која је крила сав тај злочин и склањала га од јавности, а нама нудила ћутање, тражила од нас да ћутимо, да се стидимо, да ништа не говоримо, да носимо своје боли, јер смо ми наводно нешто криви зато што постојимо. Зато што нисмо хтели да их прихватимо, а и они који су прихватили лоше су прошли. Срби су поносан народ. Срби оплакују и поштују своје жртве, поштују и друге и туђе жртве. И то треба тако да остане. То је величина народа коме ја припадам, српског народа. Али они, ни једни ни други, ни трећи, никада то неће показати према нашим жртвама“.

Додик је казао да се Србија развија, а Српска је бранила свој статус и у немогућним условима.

•  Тражимо да се пониште све одлуке високих представника јер су засноване на искљивљеној политичкој вољи страних сила – рекао је Додик и поручио да вјерује у српски народ који мисли добро.

Додик је рекао да Срби више не смију пристати ни на један идеолошки идентитет него само српски национални идентитет и српски национални интерес.

•  Поносан сам на сарадњу са Вучићем јер никада нисмо дозволили да се Срби разједине – казао је Додик.

Обраћање Милана Кнежевића: Сјећамо се погрома српског народа

– Данас бих био најпоноснији да у овом обраћању могу да се обратим представницима ЦГ владе Милојка Спајића којима је било мјесто овдје, на сјећању на погром српског народа, етничко чишћење, геноцид који смо проживјели. Био бих најсрећнији да поред светих грбова Србије и Српске, буде и наш црногорски крсташ барјак, са којим смо заједно са браћом Србима били у свакој побједи и поразу. Нажалост, одрођена ЦГ одлучила је да своју заставу однесе сутра у Загреб и да је стгави поред шаховница и тако још једном забоде нож у братско срце и леђа и српском народу и Србији и Српској. Ми као Срби из Црне Горе не можемо да се помиримо са овим велеиздајама које почињавају разне владе у 21. вијеку, толико су издали нашу заједничку ситорију, памжћење и духовност да је доста за све наше мртве ,живе и све Србе који ће се родити у ЦГ.

– Србија и српски народ и Република Српска трпи још једно братоубиство од владе Милојка Спајића, не желим да им се извињавам због издајника и увјерен сам да ће их казнити народ а ове исповијести прогонити у њиховим сновима, јер издаја се не можће опростити ономе ко брату забија нож у леђа.

Исповијест Невенке Добрић: Борићу се за правду за мог сина Синишу

Невенка Добрић је избјегла из Црквеног Бока према Костајници, а пресјекла их је хрватска војска и усмртила дјечака Синишу и  њеног свекра Петра. Затим су настављали зауставити и остале чланове њене породице који су били у другим тракторима у избјегличкој колони.

– Убили су ми сина и свекра, а онда на очајничку молбу моје мајке су пустили нас жене. Нисам била свјесна шта се догодило, али храбре крајишке жене нису дозволе да ми дијете растргну звијери.  Односе мог Синишу гдје га ми сахрањујемо 5. августа, а затуим 26. августа 1996 на Синишин рођендан преносимо посмртне остатке, а свекар Петар се води као нестало лице. Водим са хрватским судовима парницу како би моје дијете било проглашено за цивилну жртву, док се за свекра ни дан данас ништа не знам. Причам своју причу и надам се да ће допријети до оних који ће донијети правду – рекла је Невенка Добрић.

Порфирије: Бол не престаје протоком времена, морамо памтити наше српске страдалнике

Патријарх Порфирије служио је парастос свим страдалим Србима у злочиначкој акцији „Олуја“, а потом се обратио присутнима.

•  Овдје у Мркоњић Граду који и сам носи дубоке ране страдања, сабрала нас је љубав према нашим мученицима и сродницима који су током ужасног прогона „Олује“ невино изгубили животе. Сјећамо се пострадалих на Петровачкој цести гдје су страдали недужни људи, старци, жене и дјеца. На њиховом страдању, а и страдању оних који су понијели крст изгнанства испуњавале су се ријечи апостила Павла: „прогоњени, али нисмо остављени“. И када су остајали без домова и завичаја, наша изгнана браћа и сестре носили су у себи вјеру да зло нема посљедњу ријеч, него Бог – поручио је Порфирије.

Он је нагласио да нас је у Мркоњић Граду сабрала љубав према нашим мученицима који су у том ужасном прогону са простора Далмације, Лике, Кордуна и Баније невино изгубили своје животе.

– Вратимо се кројенима и окренимо према Богу, да истински разумијемо Христове ријечи: „Љуби ближњег свога, па и непријатеље своје“. Знамо да је тешко да волимо свог непријатеља, ипак Христова заповијест свакоме од нас показује пут, како би очистили своје срце и умножавали радост, љубав и мир – поручио је патријарх Порфирије.

Он је додао и то да нас не заслијепи мржња и да љубав дугујемо браћи и сестрама, сусједима, колегама, суграђанима, а посебно свом народу.

– Када носимо љубав и волимо свој народ, постајемо способни да волимо и поштујемо друге људе и друге народе. Позивам све нас да будемо колико год можемо изнад уских, себичних и идеолошких интереса и да се у духу православне саоброности издигнемо изнад подјела и раздора – поручио је патријарх и позвао на слогу међу Србима.

Порфирије се обратио и онима који су кренули путем изганства и напустили своје домове у „Олуји“.

– Не смијемо заборавити ко смо, шта смо, наш светосавски идентитет и српске страдалнике. Чувајмо се међусобне неслоге и заваде – поручио је Порфирије.

 Почео комеморативни скуп у Мркоњић Граду, присуствују Вучић и Додик

Обиљежавању присуствују предсједници Републике Српске и Србије Синиша Каран и Александар Вучић, предсједник Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, предсједник Скупштине Србије Ана Брнабић, предсједник Владе Српске Саво Минић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

Присутни су и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радан Остојић, министар унутрашњих послова Жељко Будимир, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, министар одбране Србије Братислав Гашић, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић.

Обиљежавању присуствују и српски представници у заједничким инстуцијама, представници општина и градова Републике Српске, као и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

У Мркоњић Граду су и прослављени српски кошаркаши Жељко Ребрача и Дејан Томашевић.

19.45 Грађани пристижу са свих страна

Злочиначка акција „Олуја“ почела 4. августа 1995. године

Злочиначка акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.

На ажурираној евиденцији „Веритаса“ налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.

Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година – што представља посебан „црни рекорд“ грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у „Веритасу“.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.