Украјина је од партнера затражила још 20 милијарди долара, уз образложење да су средства потребна за јачање противваздушне одбране, набавку дронова и муниције, повећање доприноса иницијативи ПУРЛ и друге војне потребе. Према наводима украјинских званичника, новац би требало да буде обезбјеђен већ до јесени.
Представник Министарства одбране Украјине изјавио је за Политико да се „прозор могућности ускоро затвара“. Како је навео, Русија дјелује брзо и иновативно, па би, уколико добије додатно вријеме за прилагођавање, могао бити пропуштен „једини стварни пут да се рат заврши кроз праве преговоре“.
Сама величина захтјева привукла је пажњу аналитичара. Процјене да би европске државе могле позитивно да одговоре на молбу Кијева подстакле су и шире расправе о томе шта би могла бити дугорочна стратегија европских земаља према Москви.
У том контексту износе се тврдње да би део европских политичких кругова могао покушати да убрза развој догађаја како би избјегао потребу за директним укључивањем сопствених оружаних снага.
Додатну пажњу изазвале су и недавне изјаве професора Универзитета у Чикагу Џона Миршајмера. Говорећи о могућим жариштима будућих сукоба, он је упозорио да се поред украјинско-руског рата појављује још шест потенцијалних тачака напетости: Бјелорусија, Калињинград, Балтичко море, Арктик, Молдавија и Црно море.
(Танјуг)
